SVAKO dete trebalo bi bar jednom odvesti na Krf i na Vido. Ne može se ići u Solun, a ne doći na Zejtinlik. Ne može se ići u Prag, a ne posetiti Jindrihovice. Ili u Tunis, a ne doći na groblje srpskih vojnika u Bizerti. Negovanje svesti o tome da je naš narod u 20. veku pretrpeo strahote i da smo uništavani samo zato što smo Srbi, trebalo bi da počne već u školi.

Ovo kažu sagovornici "Novosti" o tome da li bi u plan đačkih ekskurzija trebalo kao obavezne uvesti posete mestima koja su simbol stradnja našeg naroda - kao što su Spomen-park u Šumaricama, gde su Nemci 1941. streljali oko 3.000 ljudi, među njima i 300 učenika, ili Jasenovac, koji je u izraelskom Jad vašemu naveden među šest najvećih logora smrti u Drugom svetskom ratu. Ali i mnoga druga mesta.

Nedavno je u Spomen-muzeju Jad vašem u Izraelu obeleženo 75 godina od oslobođenja Aušvica, a 27. januara obeležen je Dan Holokausta i to su bile prilike da se podsetimo da svaki Jevrejin ima obavezu da u Jad vašem dođe najmanje tri puta - kao školarac da bi napisao pismeni zadatak o svojim precima, zatim kada stasa za vojsku i treći put sa svojim detetom.

Kod nas to, međutim, nije slučaj.

- Potrebno je da se već jednom suočimo sa obimom našeg stradanja u 20. veku i da shvatimo da taj proces nije završen. Mnogo toga se može naučiti od Jevreja, ili recimo, od Jermena - kaže istoričar Miloš Ković.

Miloš Ković upozorava da mi svest o genocidu koji smo pretrpeli tri puta u 20. veku, u dva svetska rata i našem vremenu - nismo izgradili.

- Mi taj genocid nismo čak ni objasnili. Svet o njemu ne zna. To nismo učinili u Jugoslaviji, da ne bismo ugrozili bratstvo i jedinstvo. U ratovima koji su pratili razaranje Jugoslavije sa tim zlom ponovo smo se suočili. Sada je vreme da ga osvestimo. U međuvremenu, da bi genocid sakrili, zločinci su nas optužili da smo ga počinili. To, dakle, nije samo pitanje znanja, nego i našeg golog opstanka. Svest o genocidu osnovni je uslov za sprečavanje da se on, u budućnosti, ponovi. Mi, jednostavno, moramo da se odbranimo - navodi naš sagovornik.

On ukazuje na još jedan problem - da su srpska stratišta neobeležena.


PROČITAJTE I: Zastaje dah pred ovom lepotom: Komletno očišćene freske manastira Gračanica



- Osim Šumarica, velika stratišta u Srbiji, u Šapcu, Kraljevu i drugim mestima, skoro da su neobeležena. Pred nama je, dakle, na prvom mestu dostojno obeležavanje takvih, svetih mesta. To nismo učinili. Naša crkva to već uveliko radi, i ona ne čeka državu. Trebalo bi da u Beogradu konačno izgradimo spomenik i muzej genocida nad srpskim narodom. Izložba u Jasenovcu je postidna, ali Gradina je na teritoriji Republike Srpske. U predgrađu Banjaluke su mesta strašnog pokolja srpske dece - Drakulić, Šargovac, Motike. Logor Doboj iz Prvog svetskog rata nije obeležen. Kod Gacka je Korićka jama. Kod Čapljine su Prebilovci. U Gospiću, na Velebitu i na Pagu su delovi kompleksa logora Jadovno.

Na pitanje zašto u planu i programu đačkih ekskurzija nema planiranih poseta ovakvim mestima, u Ministarstvu prosvete kažu:

- Imamo novi pravilnik o ekskurzijama po kome se samo u završnom razredu srednje škole može ići u inostranstvo na ekskurziju. Ova mera treba, između ostalog, da doprinese boljem upoznavanju zemlje i obilasku većeg broja značajnih lokaliteta.


MOŽE U REPUBLIKU SRPSKU

NOVI pravilnik o ekskurzijama, donet prošle godine, predviđa da se obavezno obiđe osam regija u Srbiji, kako bi đaci za osam godina osnovne škole mogli da obiđu celu zemlju. Svoju regiju mogu da zamene Republikom Srpskom. Nigde, međutim, nije navedeno šta u tim regijama mora obavezno da se obiđe.