Danas je Krstovdan, dan kada posti svako ko je kršten. To je i dan kada su mnogi ljudi u godinama po Isusov uzdizanju na nebo bivali kršteni, te mu otuda i naziv - Bogojavljenska noć.

Pročitajte još: Bogojavljensko plivanje kod kule Nebojša: Vitezovi u trci za časni krst (FOTO/VIDEO)

Večeras u ponoć, narodno je verovanje, nebo je darežljivo prema budnima. Ko ne zaspi, ako izađe u na prelazu iz jednog dana u drugi i možda se baš njemu nebo otvori. Zato je tradicija da se u Bogojavljenjskoj noći zaželi želja "jer će se i ostvariti".

Bogojavljenje se obeležava 19. januara i to je nepokretni praznik, ne menja se iz godine u godinu. Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan. Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima "Hristos se javi" a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi".

Na Bogojavljenje je Jovan Krstitelj krstio tridesetogodišnjeg Isusa Hrista, triput ga potopivši u vodu reke Jordana. Po svršetku obreda, sa neba je sleteo golub i spustio se na glavu Isusovu, a začuo se i glas (Boga) koji je rekao: "Ovo je moj sin ljubljeni, koji je po mojoj volji", čime su se po prvi put otkrile Sveta Trojica: Otac (Bog), Sin (Isus) i Sveti duh (u liku goluba). Pošto se Bog obratio i otkrio da je Isus njegov sin, Srbi su razvili tradicionalni bogojavljenski pozdrav - Bog se javi, odnosno Hristos se javi.

Naša narodna tradicija poseduje nekoliko odlika osobenih za bogojavljenjski dan. U pojedinim krajevima Srbije običaj je da se na dan Hristovog krštenja operu stvari i očisti kuća jer su prošli nekršteni, tj. nečisti dani koji traju od Božića.

Drugi lep, ali skoro nestali običaj jesu koledari. To su bili mladi ljudi i sveže oženjeni mladići koji su od Božića obilazili svoja sela pod maskama, pevajući koledarske pesme, zazivajući sve najbolje porodicama pored čijih su kuća prolazili. Zauzvrat, domaćini su ih darovali u hrani. Postojalo je i verovanje da će mlade devojke na bogojavljensku noć (18. na 19. Januar) na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati.

U nekim krajevima devojke su koristile ogledalo da bi ugledale lik suđenog. Pored ogledala stavljale su se sveće, a moralo se voditi računa da se ogledalo slučajno ne pregreje i ne pukne. Umesto da mlada devojka ugleda lik onoga za koga će se udati, mogla bi postati žrtva još jednog narodnog verovanja – sedam godina nesreće u ljubavi.

Konačno, najpoznatija posebnost Bogojavljenja jeste plivanje za Časni krst koje se organizuje širom Srbije i pravoslavlja. Iako je napolju obično veoma hladno, skupina hrabrih i smelih, uglavnom muškaraca, pliva za krst. Ovaj obred je drevniji od hrišćanstva.

U pitanju je drevni običaj Starih Slovena koji su dve nedelje posle Malog Sunca, tj. Svarožića (danas Božić) odnosili svoje idole iz domova i hramova na reku i kupali ih, što se očuvalo nakon pokrštavanja u obličju plivanja za krst i pranja ikona za Jovanjdan.

Na Bogojavljenje sveštenik u crkvi deli bogojavljensku vodicu. Ona se čuva tokom cele godine, do sledeće, a veruje se da je lekovita. Njom se ljudi umivaju za zdrav vid i piju je ako su bolesni. Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se “otvorile kao nebo na Bogojavljenje” pa da se lako porode.

Ta se voda sipa i u bunar da se pročisti ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.

(srbijadanas.com)