Ogoljen sramni plan Podgorice: Miraša Dedeića hoće da usele u svetinje

MANASTIR Duljevo, kod Budve, zadužbina Nemanjića iz 14. veka posvećena Svetom Stefanu, koji je 9. januara obeležen u domovima brojnih pravoslavaca u Srbiji i Crnoj Gori, mogao bi jednim klikom, birokratskim uvidom u elektronsku bazu katastra, postati vlasništvo države Crne Gore.

Ovakvim banalnim potezima, mogli bi i Moraču, zidanu 1252. godine da dodele, na primer, turističkoj organizaciji, dok bi Pivu mogli da "izdaju" nepriznatoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi čija se šaka vernika ponekad krsti levom rukom. Koliko god ovi primeri delovali nestvarni, oni su mogući po članovima Zakona o slobodi veroispovesti, koji pokušava da osam vekova pravoslavlja u Crnoj Gori "spakuje" u registratore za upravne postupke.

Perfidne namere režima u Podgorici razgolitio je poslanik vladajuće Demokratske partije socijalista Predrag Sekulić upitavši šta je sporno u tome da još neko vrši službu u hramovima SPC:

- Te objekte su gradili dominantno građani Crne Gore svojim novcem. Ako imamo vernike jedne i druge crkve, ne znam zašto bi nekom smetalo da ti drugi vernici takođe koriste te verske objekte.

Poslanik Demokratskog fronta Milan Knežević, ipak, navodi da je neverovatno da se za "našu crkvu, koja je osam vekova u Crnoj Gori, treba da dokazuje da su manastiri Morača, Piva...vlasništvo SPC, da mora da dostavlja izvode, pečate, tapije, papire".

- Na primer, u našim hramovima i manastirima sveštenstvo i verujući narod mogli bi da budu od 8.00 do 12.00, a onda bi se otvorio prostor za sektu CPC od 12.00 do 14.00, a zatim bi država tamo organizovala neke turističko-uslužne delatnosti - čudi se Knežević.

Pročitajte još - Braneći Republiku Srpsku, vi ste branili Srpstvo, a braneći Kosmet i Srpsku crkvu u Crnoj Gori branimo svoj integritet: Miloš Biković održao govor za pamćenje (VIDEO)

Prvi korak u borbi sa spornim zakonom svakako će biti inicijativa Mitropolije crnogorsko-primorske za ocenu ustavnosti. U međuvremenu, Uprava za imovinu ima obavezu da u saradnji sa Upravom za nekretnine napravi spisak državne imovine koja je obuhvaćena zakonom i da pokrene postupke kako bi se obavili odgovarajući upisi. Po pravilima opšteg upravnog postupka, svaka od strana mora da priloži dokaze na osnovu kojih smatra da ima osnov za upis prava svojine. Uprava za nekretnine će procenjivati ko ima pravo da se upiše kao vlasnik.

Među odjecima spornog zakona našla se i poruka predsednika Ruskog opštenarodnog pokreta Sergeja Baburina da su mnoge svetinje u Crnoj Gori sagrađene ruskim sredstvima, pa bi Moskva trebalo da traži povratak relikvija - ruku Svetog Jovana Krstitelja i česticu Časnog krsta. Zvaničnici Federacije nisu se oglasili ovim povodom, a advokat Dragan Šoć smatra i da neće.

- Ne treba ići predaleko i prizivati mrtve Romanove ili Karađorđeviće. Ostavimo to pitanje da reši crkva - rekao je Šoć za "Novosti".

Car Nikolaj Drugi bio je zaštitnički nastrojen prema Srbiji i Crnoj Gori. U njegovo vreme ruske subvencije predstavljale su polovinu crnogorskog budžeta. Neke građevine poput Crkve Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću njegova su zadužbina.

Pročitajte još - Primenom spornog zakona, SPC u Crnoj Gori zvanično bez imovine: Ciljaju imanja na moru i kidaju veze sa Srbijom

Šta, s druge strane, Srbija može da preduzme, a da se to ne oceni kao mešanje u unutrašnje poslove zvanične Podgorice?

- Evropski sud za ljudska prava ima značajna ovlašćenja. Sve članice Saveta Evrope imaju pravo da pokrenu postupak za ocenu nezakonitosti i neustavnosti zakona, bez sumnji da se upliću u unutrašnje stvari druge države. Da bi sud osudio jednu državu neophodno je da se osporenim zakonom nedvosmisleno narušavaju prava i slobode iz Evropske konvencije. U slučaju crnogorskog zakona teško je i pobrojati sva kršenja - istakao je za "Novosti" advokat Predrag Savić.

Vernici nastavljaju okupljanja četvrtkom i nedeljom Foto M. Drobnjak

PETICIJA NA MREŽI

UDRUŽENjE za zaštitu ustavnosti i zakonitosti pokrenulo je 9. januara onlajn peticiju za prikupljanje 10.000 potpisa i od Srbije traži da Evropskom sudu za ljudska prava podnese tužbu protiv Crne Gore zbog "kršenja imovinskih prava, prava na pravično suđenje i prava na slobodu veroispovesti".

Inače, oni su tokom performansa ispred ambasade Crne Gore u Beogradu stavili natpis "Evropska konvencija o ljudskim pravima" kako bi svako ko ulazi i izlazi iz zgrade morao da je pregazi.