Dragomir Milojević: Najduži sudski spor ulazi u petu deceniju

NAJDUŽI spor u Srbiji vodi se od 1979. godine i uskoro ulazi u petu deceniju, priznao je, u intervjuu za "Novosti", Dragomir Milojević, prvi čovek Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva. On se osvrnuo na desetogodišnjicu od sprovođenja neuspele reforme pravosuđa i reizbora sudija, u kojoj je 837 delilaca pravde ostalo bez funkcije, ali i na preduge sudske sporove.

- Stanje u pravosuđu je danas u odnosu na raniji period zadovoljavajuće ako imamo u vidu priliv predmeta i broj sudija. Teško je govoriti da sudije mogu da rešavaju više predmeta nego što to čine. Većina njih, i to ne samo u Beogradu, duplira normu. Od 2013. samo jedan sudija, od nekoliko stotina izabranih na trogodišnji mandat, nije izabran za stalnu funkciju. Svi ostali su opravdali poverenje.

* Kakve su posledice neuspelog reizbora sudija?

- I posle 10 godina ima predmeta koji nisu izvršeni, posebno komunalnih. Političari su svojevremeno pozivali građane na neposlušnost i neplaćanje dažbina, a kada su došli na vlast sve neplatiše su tužili. U 2012. ostalo je nerešeno 3.158.000 predmeta. Po šestomesečnom izveštaju, ove godine imali smo ih 1.639.000. Dakle, brojka je prepolovljena. Ali i priliv je od 2012. enormno veći. Kada smo pravili jedinstven program za rešavanje starih predmeta, u tom momentu je bilo 1,4 miliona nerešenih sporova, i po tom broju je rađen program, ali je posle svake godine ulazilo po 400.000 novih u sistem. Od 2014. ušlo ih je više od dva miliona! Uprkos tome, rezultati su bolji.

* I dalje je velik broj starih predmeta...

- Stari su svi stariji od tri godine, ali da se osvrnemo na one koji traju duže od 10 godina. Na kraju prošle godine imali smo ih 1.936, a prema šestomesečnom ovodogodišnjem izveštaju 1.719. Vidimo da se stanje za nijansu popravilo, ali nedovoljno. Naročito sam nezadovoljan kada je u pitanju krivična materija. Tu imamo 138 predmeta starijih od 10 godina, što je nedopustivo. Njima preti opasnost da zastare. Ipak, 2012. godine, starih predmeta je bilo 1,7 miliona, a danas ih ima 667.000. Smanjeni su za dve trećine, pre svega izvršenja. Kada na snagu stupi izmenjeni ZIO, 1. decembra, još devedeset odsto starih izvršnih predmeta preći će u ruke javnih izvršitelja.

* Ko je kriv što toliko traju postupci - sudije, tužilaštvo, advokati?

- Možda je najtačnije da je u pitanju sinergija svih učesnika u postupku. Sudije nedovoljno koriste procesne alate koje im daju zakoni, što iskorišćavaju advokati, pa odlažu suđenja kada im to odgovara. S obzirom na to da jedan sudija ima stotine predmeta u radu, kada odloži suđenje, sledeće može da zakaže tek za nekoliko meseci. Naročito dugo traju postupci pred posebnim odeljenjima Višeg suda za organizovani kriminal i za ratne zločine. Imamo optužnice koje su stupile na pravnu snagu još 2008. a još nije doneta prvostepena presuda.

* Da li Srbija ima dovoljno sudija? Da li je njihov manjak razlog dugih postupaka...

- Trenutno ih imamo 2.538, a prema odluci VSS trebalo bi da ih bude više od 3.000. Gledajući broj predmeta, sigurno je da nam nedostaju sudije. Samo u ovoj godini je izabrano njih 130, ali 100-120 godišnje ode u penziju.

* Zašto nemamo onoliko sudija koliko nam je potrebno?

- Svega tu ima, od projektovanog budžeta do komplikovane procedure izbora.

* Koliko su opterećene postojeće sudije?

- U Beogradu je koncentrisano oko 70 odsto nadležnosti sudova. Prestonički sudovi su npr. jedini nadležni za "štamparke" (suđenja novinarima), iako bi to za to moglo da se sudi u bilo kom gradu. Nadležni su i za neke privredne sporove, pa za kompjuterski kriminal... Tu je i Posebno odeljenje Višeg suda. Ne vidim zašto ne bi mogla da postoje posebna odeljenja i u drugim višim sudovima, kao što imamo posebna antikoruptivna odeljenja. To bi ubrzalo postupke i rasteretilo beogradsko pravosuđe. Naročito je pretrpan Viši sud u Beogradu, u građanskoj materiji. Sudije imaju u radu po 1.000 predmeta. U osnovnim sudovima brojke se kreću od 300 do 800. To nije normalno. Što se tiče krivičnih odeljenja, ona su prilično rasterećena zahvaljujući institutima oportuniteta i sporazuma sa tužilaštvom. Zato su predsednici sudova, na preporuku VKS, odlučili da i sudije krivičari rešavaju predmete iz građanske materije, posebno u osnovnim sudovima.

* Koliko je naknada isplaćeno u ovoj godini za kršenje prava na suđenje u razumnom roku i po presudama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu?

- Za šest meseci ove godine ukupno je bilo 41.000 predmeta za kršenje prava na suđenje u razumnom roku. Po presudama Evropskog suda u Strazburu isplaćeno je 49.684.294 dinara, a za kršenja prava na suđenje u razumnom roku ukupno, kada računamo i vansudska poravnanja, 1.812.371.000. Sve manje imamo predmeta pred Evropskim sudom, a otkad je ustavna žalba priznata kao pravni lek, sve je više žalbi pred Ustavnim sudom. Najviše predmeta u Strazburu odnosi se na neizvršenje sudskih odluka. U pitanju su društvena preduzeća koja su otišla u stečaj i radnicima ostala dužna. Domaći sudovi su presudili u korist radnika i dodelili im nadoknadu, ali je zakonodavac odlučio da se ta izvršenja stopiraju. Radnici su se zatim žalili Evropskom sudu. Dobili smo nekoliko odluka u slučajevima u kojima je naše pravosuđe radnicima dosuđivalo nematerijalnu odštetu 100-300 evra, a Strazbur po 2.000.

* Šta uraditi da se smanji broj ustavnih žalbi i žalbi Evropskom sudu?

- Manje će ih biti ukoliko sudovi budu radili kvalitetno i efikasno!

* Da li građani i dalje doživljavaju sudove kao "leglo korupcije"?

- Percepcija građana jeste negativna, ali mislim da je termin "leglo korupcije" preteran. Pretpostavljam da ima pojedinačnih slučajeva, ali negativna percepcija neretko je rezultat prevara. Pojedinci obećavaju strankama da će im navodno završiti sve u sudu, pa još uzmu za to novac. Diskutabilno je da li ikoga znaju u sudu i gde su te pare završile.

* Da li mislite da je naše sudstvo nezavisno?

- Ono mora da bude nezavisno, jer u suprotnom, kako će da sudi u predmetima u kojima je okrivljeni država?! Pitanje nezavisnosti predstavlja demarkacionu liniju koja deli polje prava od pustinje neprava. Svedoci smo čestih izjava u medijima u vezi sa ishodom pojedinih postupaka i presuđivanja javnosti pre nego što suđenje počne. To jeste vid pritiska, a od ličnosti sudije zavisi da li će na to obraćati pažnju. Koliko budemo imali kredibilnih i obrazovanih sudija, toliko će sudstvo biti nezavisno. Ne znam za slučaj da je u poslednjih 15 godina bilo koji sudija od države dobio stan ili nešto drugo.


POVIKA ZBOG DOŽIVOTNE

Šta očekujete od izmenjenog Krivičnog zakonika?

- Država je uvela nova krivična dela i sankcionisala ih onako kako je smatrala da treba. Sankcija doživotnog zatvora je izazvala dosta polemike. Neko smatra da molba za pomilovanje nije delotvoran pravni lek, drugi misle da jeste. Ne vidim razloga za ovoliku poviku. Donedavno smo imali smrtnu kaznu, pa nije bilo toliko buke kao sada zbog doživotne kazne.

NA STOTINE PRIJAVA

Na šta se žale građani i da li je bilo disciplinskog kažnjavanja sudija?

- Najčešće se žale na dužinu trajanja postupka i na samu presudu. U VKS je lane stiglo 488 pritužbi građana, od čega na rad Vrhovnog kasacionog suda 69. U ovoj godini je bilo 447, a na rad VKS 39. Lane su bile 582 disciplinske prijave, a u ovoj 474. Disciplinski tužilac je podneo disciplinskoj komisiji sedam predloga za vođenje postupka. U jednom je izrečeno umanjenje plate do 30 odsto na četiri meseca, dva predloga su odbijena, a četiri su u toku. Prošle godine smo imali jedan predlog za razrešenje, u pet predmeta je izrečeno umanjenje plate, a u dva javna opomena.

SUDOVI ČESTO U BLOKADI

U kakvom je finansijskom stanju pravosuđe i dešava li se još da su računi sudova blokirani?

- Infrastruktura je poboljšana, a plate su redovne. Ipak, sudovi su u blokadi zato što ne isplaćuju troškove postupka strankama u propisanom roku od 60 dana od okončanja postupka, pa oni traže prinudno izvršenje. Najčešće su u blokadi privredni sudovi, posebno zbog tužbi radnika za kršenja prava na suđenje u razumnom roku. U toku ove godine, vansudskim poravnanjem je isplaćeno 63 miliona, a prinudnim putem milijardu i po. Situacija bi bila bolja kada bi se pravobranilac, nudeći odštetu, kretao u iznosima u skladu sa praksom Evropskog suda.