Najvažnije je da roditelji razgovaraju sa decom kad primete da ona provode vreme uz nasilne ili pornografske sadržaje. Sledeće mere su kontrola alatima koji cenzurišu ili ograničavaju upotrebu interneta.

Više od 40 odsto dece u Srbiji koja koriste internet gleda slike krvi i mučenja životinja i ljudi, a gotovo trećina pristupa pornografskim sajtovima, pokazalo je istraživanje „Deca Evrope na internetu“.

Iako ga koriste pre svega za zabavu, deca na internetu često gledaju ljude koji povređuju sebe ili druge, uzimaju drogu, daju savete za samoubistvo. Podaci su slični i u drugim evropskim zemljama, ali u Srbiji je uloga roditelja u zaštiti dece od neodgovornog korišćenja interneta slabija.

KAKO RODITELjI DA KONTROLIŠU DECU

Stručnjaka za informacione tehnologije Zdravka Jankovića pitali smo na koji način roditelji mogu više da se uključe u kontrolu sadržaja koju deca gledaju i da li postoji način da ih spreče da vreme provode uz opasne ili štetne sadržaje na kompjuteru. Kao otac troje dece apsolutno sam protiv zabrana, roditelj mora pre svega da pokaže interesovanje za ono što se deci dešava, kaže nam Janković.

„Znam ko je Baka Prase i kakve igrice postoje, razgovaramo na tu temu i čini mi se da tako ostvarujem kontakt i u onom delu njihove realnosti koju bi hteli da sačuvaju za sebe i o kojoj ne žele da razgovaraju. Ključ je upravo u tome da se provodi vreme sa decom i da se sa njima razgovara, ali živimo u vremenu u kojem živimo, radimo mnogo sati dnevno, a oni koji ne rade traže posao. To je ono što je nužna posledica ovakvog surovog sistema u kojem živimo“, ističe naš sagovornik.

ZABRANjENO VOĆE

On dodaje da oni koji upravo zbog ovakvog sistema nemaju vremena da se posvete deci, na raspolaganju imaju i određene alate kojima mogu da cenzurišu sadržaje koje dete gleda ili da ih makar vremenski ograniče.

„Mogu se zabraniti odlasci na određene aj-pi adrese, to se reguliše na nivou samog rutera, može da se reguliše i vreme tokom kojeg će deca moći da imaju pristup internetu i koliko će često da ga koriste. Sve što je dozvoljeno može da bude i zabranjeno, kada su u pitanju digitalni sadržaji, oni se uključe ili isključe. Međutim, suština je u tome da se sa decom razgovara i da se vidi koji su im motivi za gledanje nečega, jer ako nešto zabranite, kao u biblijskoj priči o jabuci, Evi i Adamu, onda se pokaže da je zabranjeno voće najslađe. Deca će naći put kako da zaobiđu sve te zabrane“, objašnjava Janković.

DECA OBUČENIJA OD RODITELjA

On dodaje da ne treba zaboraviti da su deca mnogo veštija od odraslih u korišćenju Gugla i „Kako da“ („How to“) pretrage, odnosno da mnogo bolje od roditelja znaju na koji način se na internetu postavljaju pitanja i na koji način će sigurno dobiti odgovor.

„Treba da budemo svesni toga da su oni odrasli sa ovim medijem u rukama, neki od njih nemaju pojma da postoji i nešto što nije tačskrin. Kucanje na tastaturi za njih je potpuno besmisleno. Oni znaju samo za sličice. I to znaju mnogo bolje nego mi, tako da najbolje je da i mi od njih nešto naučimo i na taj način da im, kroz njihov jezik, prenesemo ono što ne želimo da rade na internetu“, ističe ovaj aj-ti stručnjak.

UPUTSTVA ZA ZABRANE

Ipak, ako drugog izlaza nema, savet roditeljima je i da sami odu na globalnu mrežu informacija i potraže uputstva za uvođenje zabrana. Na internetu je moguće naći i uputstva o tome kako da ga isključite, odnosno uključite samo u određenim terminima.

„To zavisi od tipa računara, takođe i od tipa mreže koju ljudi koriste, sve je moguće pronaći, ali, ponavljam, to je krajnja mera. I naravno, ako vidite da dete suviše vremena provodi na internetu, da to prelazi u stanje da ne može bez interneta, onda bi trebalo porazgovarati sa nekim ko je stručan, ali za početak blago i fino, sve dok god ne mora da se razgovara o lečenju zavisnosti, jer ima i toga“, zaključuje Janković na kraju razgovora za Sputnjik.


rs.sputniknews.com