Zagađeni vazduh u Srbiji odnosi HILjADE ŽIVOTA godišnje, evo kako se zaštititi kada “pritisne” smog

Tanjug

09. 12. 2019. u 11:30

Загађени ваздух у Србији односи ХИЉАДЕ ЖИВОТА годишње, ево како се заштитити када “притисне” смог

Foto: Z. Jovanović

Najveći uzročnici zagađenja su loženje vatre i saobaćaj, ali bitni faktori su klimatski i geografski uslovi
Zbog posledica zagađenja vazduha u Srbiji godišnje umre 3.600 osoba, rekao je šef kancelarije Svetske zdravstvene oganizacije za Srbiju Marijan Ivanuša.

U svetu zbog zagađenja godišnje umre oko sedam miliona ljudi, od čega je pola miliona u Evropi.

Protekli vikend u Srbiji je obeležilo povećano zagađenje vazduha, naročito u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kosjeriću, Nišu, Valjevu.

Pročitajte još: Crveni alarm u Srbiji: Zbog magle problemi širom zemlje, izdat apel građanima (VIDEO)


Stručnjaci kažu da nije povećana emisija zagađujućih čestica, već su atmosferske prilike doprinele da aero-zagađenje bude visoko.

Danas je situacija nešto bolja, ali na primer merne stanice Stari grad i Mostar i dalje pokazuju da je vazduh veoma zagađen.

Šef kancelarije svetske banke za Srbiju Marijan Ivanuša je rekao, gostujući u Dnevniku RTS-a, da zagađen vazduh može da utiče na kardivaskularne i plućne bolesti, ali da sve zavisi od toga koliko je dugo vazduh zagađen i koliko dugo je neko izložen zagađenju.

Prema podacima i analizama SZO, u svetu umre sedam miliona ljudi godišnje od zagađenosti vazduha od čega je u Evropi pola miliona ljudi.

Procenjuje se da u Srbiji godišnje umre 3.600 osoba zbog čestica od 2,5 mikrona.

Kada je reč o merama protiv zagađenja, Ivanuša je prvo istakao redovna merenja da bi građani i vlasti znali kada je vazduh zagađen i da bi mogi da se ponašaju u skladu sa time.

Naveo je da je u tim slučajevima najbolje ostati u stanu, a oni koji moraju da izađu napolje trebalo bi da budu što manje aktivni.

Najveći uzročnici zagađenja su loženje vatre i saobaćaj, ali bitni faktori su klimatski i geografski uslovi.

Ivanuša objašnjava da su mere protiv zagađenja relativno skupe i da se njihovi efekti ne mogu očekivati preko noći.

"Zajednice godinama rade na poboljšanju kvaliteta vazduha, vidim i u Srbiji napredak", rekao je Marijan Ivanuša.

Napomenuo je da bi češće trebalo koristiti gas umesto drva za grejanje a posebnu pažnju bi trebalo obratiti na sobraćaj jer stari automobili više zagađuju.

Ipak, kako je rekao Ivanuša, pušenje je mnogo šetnije po zdravlje od zagađenog vazduha a ljudi se ne bune toliko zbog pušenja koliko zbog vazduha.

Poručio je da maske ne pomažu iako se one mogu često videti u nekim azijskim zemljama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Слободан

09.12.2019. 11:42

Око 90% продатог горива у Србији је дизел...

Acika

09.12.2019. 17:14

@Слободан - I kako da se zaštitimo? Da sedimo u kući. Sta ce nam onda zaštita? A kad se zateknemo napolju, da mirujemo dok ne poplavimo budući da hirurska maska ne pomaze. Zaključak da izvedeno sami - nigde bez gas maske. Odakle nam? Promašen naslov ili tekst!? Zaključimo sami. PS Za vreme bombardovanja, gospodin Avram Izrael je predlagao da rastvoru vode i sode bikarbone dodamo kasiku sirceta pa time nakvasimo viseslojnu gazu i vežemo je preko usta i nosa radi dekontaminacije ili da ispiremo oci, usta, nos

EU standardi

10.12.2019. 09:34

@Слободан - Problem je LOŠ kvalitet goriva iz rafinerije Pančevo !