EVROPSKI sud za ljudska prava, prvi put u istoriji, odlučivaće u narednih 60 dana o zahtevu jednog srpskog privrednog društva za povraćaj otete imovine u Hrvatskoj. Kako je za "Novosti" potvrdio pravni zastupnik Zoran Ristić iz novosadske Advokatske kancelarije "Ristić i partneri", do sada su predstavke naših preduzeća završavale u košu hrvatskih referenata pri sudu "iz proceduralnih razloga".


Ukoliko odluka sudskog veća bude u korist Investbanke, o čijoj imovini je reč, presuda bi mogla da postane precedent, odnosno pravilo prema kojem će se rešavati svi slični slučajevi (kao npr. u slučaju Jugobanke ili nestalih beba). To znači da bi Hrvatska morala da odlučuje i o ostalim srpskim zahtevima u skladu s presudom iz Strazbura, i da vrati oduzeto (ako ga nije u međuvremenu prodala), ili da ga nadoknadi.

PROČITAJTE JOŠ: Epidemija malih boginja na Kosovu, jedno dete umrlo


Investbanka u stečaju je, prema rečima Ristića, vodila pred hrvatskim pravosuđem celu deceniju spor oko sedam ekspozitura u Slavoniji, koje su posle čuvene hrvatske Uredbe o nacionalizaciji iz 1991. podržavljene. U međuvremenu su date na korišćenje Slavonsko-požeškoj banci. Pošto su izgubili sve sporove, uključujući i spor pred Ustavnim sudom, obratili su se sudu u Strazburu 2. decembra 2015.


- Žalili smo se na povredu prava na pravično suđenje i na uživanje imovine - kaže Ristić. - Tražili smo da se donese pilot-presuda, koja bi bila svetionik za rešavanje sličnih slučajeva koji čekaju pred hrvatskim pravosuđem i Ustavnim sudom Hrvatske.

Desetak srpskih firmi stiglo je do Strazbura pošto su ih hrvatski sudovi masovno odbijali jer "ne postoji ugovor između Hrvatske i Srbije, pa ne može biti sproveden u delo ni aneks G Sporazuma o sukcesiji" (njime se rešava pitanje svojine firmi i građana). Drugo najčešće obrazloženje bilo je da nisu bili uknjiženi kao vlasnici 1990, iako je tada postojala samo društvena svojina.


TRAŽIMO 250 NEKRETNINA PREMA aneksu G Sporazuma o sukcesiji, sva imovinska prava moraju da budu vraćena na dan 31. decembar 1990. godine. To se, međutim, ni posle decenije nije dogodilo, a procene kažu da srpske firme potražuju minimum 250 nekretnina u Hrvatskoj.

Do slučaja Investbanke, predstavke srpskih preduzeća u Strazburu nisu ni stizale do sudskog veća, jer su ih odbacivali hrvatski referenti zbog pravila 47. Ono je uvedeno 2014. i propisivalo je striktne procedure prilikom podnošenja predstavke, uključujući maksimalan broj strana. U suprotnom, aplikacija je bivala odbačena. U julu se, prema Ristićevim rečima, nešto promenilo posle mnogobrojnih urgencija, i inicijativa Investbanke je uvažena. O njoj će sada raspravljati tročlano veće.


- Pred Evropskim sudom imamo i slučaj preduzeća "Neimar" iz Novog Sada, kome je oduzet hotel u Vodicama. Pred hrvatskim pravosuđem zastupamo desetak firmi, među kojima je i "Simpo" iz Vranja, za koji imamo dokaz da je kupio četiri nekretnine koje mu je Hrvatska otela - kaže Ristić.


Vrhovni i Ustavni sud Hrvatske raspravljaće i o slučajevima nekadašnjeg zrenjaninskog giganta PKB "Servo Mihalj", koji je ostao bez hotela u Poreču i Šibeniku.

PROČITAJTE JOŠ: Komandanti sa KiM predavaće kadetima

U vreme raspada SFRJ, prema tadašnjim procenama Republičke direkcije za imovinu, vrednost zgrada, stanova i odmarališta srpskih preduzeća i opština u Hrvatskoj iznosila je 1,8 milijardi evra. Najvećom imovinom raspolagali su Jugobanka, "Geneks", "Železnice Srbije", NIS, "Tigar", "Putnik", "Centrotekstil", "EI Niš", "Vino Župa", "Ineks", "Utva", "Sintelon", PIK "Bečej", "Pionir" iz Subotice, "Prvi maj" Pirot, "Zastava"...


PRODATO 158 OBJEKATA


PREMA podacima Hrvatskog fonda za privatizaciju, 158 objekata srpskih preduzeća je prodato, deset je dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada i stanova vode se sporovi, a 91 objekat je slobodan.