PREDLOG izmena Zakona o rehabilitaciji koji će Agencija za restituciju podneti novoj Vladi, koji predviđa i poništavanje rehabilitacija direktnih počinilaca ratnih zločina, otvorio je pitanje ko bi sve, ako se zakon usvoji, mogao opet "da bude osuđen". I da li postoji opasnost da se poništi i rehabilitacija generala Dragoljuba Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini?!

Agencija za restituciju predlaže da zakon zabrani vraćanje građanskih prava i poništavanje presuda direktnim počiniocima ubistava, koji se nalaze na spiskovima Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača, kao i da rehabilitacije takvih budu poništene. Povod za to su sve češće odluke sudova širom zemlje da se rehabilituju zločinci samo zbog procesnih propusta.

Zorana Živanovića, jednog od zastupnika predlagača rehabilitacije Draže Mihailovića, kako kaže, ne bi iznenadilo ni da izmene zakona budu usvojene, ni da se pod njihovim udarom nađe Draža:

- Jedan deo vlasti je postkomunistički nastrojen i sprovodi svoju ideologiju, koju uvodi u zakone. Poništavanje već donetih presuda o rehabilitaciji bilo bi protivno normama civilizovanog sveta, ali ne bi bilo prvi put da se tako nešto dešava. Posebno ako, u duhu sporova sa Hrvatskom, naša zemlja želi da dokaže da je više antifašistička.

Istoričar Kosta Nikolić, svedok u postupku Mihailovićeve rehabilitacije, iznenađen je predlogom Agencije.

- Na sudu nijednog trenutka nije dokazano da je general Mihailović ni lično, ni komandno odgovoran za ratne zločine. Rad i dokazi Državne komisije su od početka diskutabilni. Ona nije radila ni na osnovu ondašnjih zakona, niti je poštovala ljudska prava. Ako ovakav zakon bude usvojen, biće to stavljanje tačke na procese rehabilitacija iz ideoloških razloga, zbog kojih su ljudi i stradali - kaže Nikolić.

Slično smatra i njegov kolega Bojan Dimitrijević, koji je takođe svedočio u postupku Dražine rehabilitacije, ali i u postupku rehabilitacije ratnog premijera Milana Nedića.

- Verujem da se eventualni zakon neće odraziti na prethodne rehabilitacije, jer bi to dovelo do apsurda. Svaka vlast bi, onda, mogla da donosi zakone koji bi poništili sve što su njeni prethodnici uradili, čak i kad je to u funkciji ispravljanja istorijskih nepravdi - kaže Dimitrijević.

Za razliku od njih, subnor nema ništa protiv da se "stane na kraj menjanju istorije".

- Mnoge stvari su "zaklopljena knjiga", ne zato što smo je mi zatvorili, već zato što je to uradio svet, odnosno međunarodna zajednica. Ima i logike i ljudske pravde u tome da iz razmatranja budu izuzeti svi koji su bili na strani fašista i okupatora, mada smo svedoci da se danas bude vampiri prošlosti - kaže Dušan Čukić, predsednik Subnora.

On kaže da nema opravdanja za suđenja posle 70 godina koja počivaju na svedočenjima mladih istoričara. Kaže, po toj logici, a u skladu sa izmenjenim međunarodnim zakonima, nekom bi moglo da padne na pamet da revidira i Nirnberški proces. A tamo su sudile međunarodne sudije, baš kao što su sudile i ubici Vladimira Rolovića, Miri Barešiću, kome sada u Hrvatskoj dižu spomenik.

ŽALBA ZBOG NEDIĆA

NASLEDNICI Milana Nedića, kaže Zoran Živanović, podneli su žalbu Ministarstvu finansija zbog odluke Agencije za restituciju da im odbije zahtev za povraćaj imovine. U žalbi se navodi da je Agencija bitno povredila odredbe upravnog postupka, bazirala odluku na nepotpuno i pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešno primenila materijalno pravo.