Sirene ostale bez glasa

SIRENA za uzbunjivanje Srbija ima ukupno 1.327, a inspekcija je uoči Dana žalosti utvrdila da njih 343 uopšte ne mogu da se uključe. Ni od preostalih 985 sirena nisu sve radile, što se naročito primetilo u Beogradu. Po saopštenju MUP Srbije, u republici je "odreagovalo" 728 uređaja, a na teritoriji Beograda se od planiranih 68 oglasila 51 sirena.

U većini gradova Srbije bat crkvenih zvona nadjačao je jauk sirena. Da je na snazi minut ćutanja izuzetno se slabo čulo u glavnom gradu, ali i u Novom Sadu, Kruševcu, okolini Niša, Valjevu... Građani u centru kako-tako su čuli prepoznatljivi zvuk, koji je u rubnim područjima potpuno izostao.

Beogradski funkcioneri kažu da su neke tehnički aktivirane, ali da nisu "svirale". Oni navode da su se u centru grada oglasile samo tri: na Sajmu, u Ulici Mije Kovačevića i na zgradi Beogradskog dramskog pozorišta. Poznavaoci sistema za uzbunjivanje potvrđuju da postoje ogromni problemi na Novom Beogradu i Starom gradu gde stare pneumatske sirene već godinama ne rade.

- Pre desetak dana došli su nadležni operateri da provere ispravnost i ispostavilo se da su sirene na Novom Beogradu u kvaru - kaže Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd. - Sirene za uzbunjivanje nisu u opštinskoj nadležnosti, već Gradskog štaba za vanredne situacije.

U ovom štabu, međutim, odgovornost za funkcionisanje sistema za uzbunjivanje prebacuju na Operativni centar "koji je u nadležnosti Republike, Ministarstva unutrašnjih poslova - Uprave za vanredne situacije". Inače, taj Centar se nalazi u zgradi Uprave Grada u beogradskom Starom dvoru.

- Lokalna samouprava Grada i Gradskih opština nema nikakve nadležnosti za upravljanje ovim sistemom - kaže u pisanom odgovoru Samostalni stručni saradnik i član Štaba Ljiljana Petrović Pušić. - Zakon o vanrednim situacijama kaže da "Republika Srbija obezbeđuje izgradnju jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja".

U Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije pozivaju se na član 105. Zakona o vanrednim situacijama, po kome od 2009. izgradnju i održavanje sistema za uzbunjivanje finansiraju jedinice lokalne samouprave. To podrazumeva i popravku i održavanje sirena. Zadatak Sektora, po istom zakonu je organizovanje i aktiviranje sistema, koje bi trebalo da se obavlja daljinski. U praksi su moduli za daljinsko aktiviranje uglavnom neispravni, pa veliki broj sirena može da se aktivira tek ako neko iz Sektora dođe do njih i pritisne prekidač.

Da je situacija među paragrafima jedno, a život nešto sasvim drugo, podseća i Vladimir Jakovljević, profesor civilne zaštite na Fakultetu za bezbednost. Ključni razlog zašto sistem u praksi ne funkcioniše, prema njemu, jeste - manjak para.

- Sistem uzbunjivanja je veoma složen i podrazumeva dobru komunikaciju među njegovim akterima - nabraja Jakovljević. Sirene koje postoje u Srbiji proizvedene su pre više decenija, a fabrike koje su ih napravile mahom su propale. Teško je doći do delova, pa se izuzetno retko servisiraju. To su sve razlozi zbog kojih su u sredu sirene utihnule - navodi Jakovljević.

Profesor podseća i da od bombardovanja 1999. Srbija nije napravila generalnu probu sistema za uzbunjivanje. Nekoliko parcijalnih testiranja, kako kaže, izazvalo je frustraciju građana, pa se i od toga odustalo.

- Potrebno je sistem potpuno reorganizovati. Osim policije i vojske, potrebno je zatražiti i pomoć privrede i evropskih fondova. Prvi zadatak koji treba izvršiti jeste procena čujnosti na teritoriji, jer se podrazumeva da svaki građanin mora da čuje znak za uzbunjivanje - objašnjava Jakovljević.

KO TO TAMO - ČUJE

IZRADA akustičnih studija koje treba da definišu rasprostiranje i čujnost zvuka sirena je obaveza lokalne samouprave. One se, međutim, pojavljuju samo kao naručilac posla koji mogu da obave isključivo vrlo specijalizovane stručne kuće. Pošto to treba da se plati, a opštinski budžeti su tanki, novih studija nema. Postojeće su napravljene pre mnogo godina, kada su opštine drugačije "zvučale" jer izgradnja svake nove zgrade menja akustičnost prostora i čujnost sirena.