Najsiromašnijim besplatan adapter

PRI nabavci opreme za prijem signala digitalne televizije prednost će imati ugroženi potrošači, stoji u uredbi koju je nedavno donela Vlada Srbije. Na besplatan „set-top boks“ uređaj (adapter) imaće pravo korisnici socijalne pomoći, kao i penzioneri sa najnižim penzijama.

„Set-top boksovi“ koji su sada u prodaji nisu jeftini i koštaju oko 4.000 dinara. U Ministarstvu trgovine i telekomunikacija kažu da je cena sada visoka jer je potražnja mala, ali se očekuje da posle Nove godine njihova cena bude oko 2.500 dinara.

Inače, svi građani koji imaju kablovsku televiziju automatski će moći da prime digitalni signal i neće morati da kupuju ove uređaje. A državni sekretar u Ministarstvu Tatjana Matić nedavno je izjavila da u Srbiji od 800.000 do milion ljudi nema nove televizore koji su pogodni za praćenje digitalnih kanala i oni moraju da nabave adaptere.

Prelazak na digitalno emitovanje signala je međunarodna obaveza Srbije i to mora da se završi do 17. juna 2015. godine. Stručnjaci tvrde da je digitalizacija u uskoj sprezi sa plaćanjem pretplate za javni servis. S obzirom na to da Srbija od 1. januara naredne godine uvodi taksu za plaćanje javnog servisa, te da se uvodi i digitalizacija, može se očekivati da tokom 2015. godine ova oblast bude u potpunosti uređena.

U državnim službama kažu da digitalizacija nije trošak već investicija u tehnologiju, razvoj i ekonomski oporavak. Digitalizacijom građani dobijaju bolji kvalitet slike, tona, više kanala, više programa, mogućnost da prekidaju film, biraju titlove.

Takođe, oslobodiće se deo frekvencijskog spektra koji će biti iskorišćen za bolji signal mobilne telefonije i za brži mobilni internet.

Inače, sve zemlje u okruženju već su uvele digitalizaciju.

Slovenija je u tom poslu najdalje odmakla. Sve je počelo pre sedam godina, a još pre tri je proces u potpunosti okončan.

- Radio-televizija ima svoje digitalne transmitere i oni privatnim televizijama iznajmljuju kanale i tako dolaze do novca - kaže Vanja Vardjan, urednik na RTV Slovenija.

Građani Slovenije, inače, za pretplatu mesečno izdvajaju 12,5 evra, a ona se plaća uz račun za struju.

U Hrvatskoj je proces digitalizacije završen, a postoji i obaveza svih građana da plaćaju taksu koja iznosi 80 kuna ili oko 10 evra.

- To je prilično novca kada su ljudi praznih novčanika - kaže za „Novosti“ Drago Hedl, novinar hrvatskog „Jutarnjeg lista“. - Reč je o milijardama kuna koje se na ovaj način slivaju u javni servis. To, međutim, izaziva negodovanje komercijalnih televizija, koje smatraju da učestvuju u nelojalnoj utakmici, s obzirom na to da i javna televizija naplaćuje reklame ili komercijalne emisije.

U BiH je taj posao tek počeo.

- Proces još nismo dovršili - kaže za „Novosti“ Dževdet Tuzlić, urednik na sarajevskoj BHTV. - Oprema se tek instalira, ali nailazi na mnogo prepreka i to političke prirode.

Prema njegovim rečima, RTV taksa u BiH je obaveza svih građana, ali ujedno i bolno pitanje. Putem operatera mobilne telefonije prikupljaju se sredstva, a onda se sve svede na jedan račun, od toga polovina novca ide javnom servisu, a po 25 odsto entitetskim televizijama.