Očevi retko dobijaju starateljstvo

BOLjE dobar razvod nego loš brak, slažu se stručnjaci, posebno ako su na prvom mestu interesi dece. Ali kada se na zajednički život stavi tačka i svako krene svojim putem, najteže pitanje upravo jeste ko će sa sobom povesti ćerku ili sina. Tradicija kaže da deca idu uz majku, a najčešće se ovog pravila drže i sudovi u Srbiji. A kada proslave 15. rođendan, tinejdžeri mogu sami da odluče sa kim žele da nastave život.

Nakon 6.644 razvoda tokom prošle godine, tek 478 muževa dobilo je starateljstvo nad decom. Majke su nastavile da brinu o potomstvu u 2.762 slučaja. Polovina brakova okončana je i pre nego što su dobili bebu ili su im deca već postala punoletna.

- Činjenica da deca uglavnom nastave da žive sa majkama može se pripisati u velikoj meri našoj tradiciji. Ali ne u smislu da to utiče na stručno mišljenje socijalnih radnika i suda, već da su deca od rođenja više vezana za majke i da na osnovu toga budu njima dodeljena - objašnjava Dragan Vulević, načelnik u sektoru za socijalnu i porodičnu zaštitu Ministarstva za rad i socijalnu politiku. - Podela porodičnih obaveza u Srbiji je i dalje takva da se majka više stara o detetu, brine o njegovoj hrani, higijeni, obrazovanju... Upravo zato stručnjaci u većini slučajeva procenjuju da sinovi i ćerke treba da ostanu uz mame.

Pet puta ređe, ali neki razvedeni očevi, prema prošlogodišnjim podacima, ipak su uspeli da dobiju starateljstvo. Za to je bilo potrebno da ispune mnogo uslova. Možda neočekivano, ali u Beogradskom regionu je najmanji procenat tata koje su nastavile da brinu o deci. Tu je deset puta više žena nego muževa sa starateljstvom, dok je u Šumadiji situacija duplo bolja kada je reč o očevima. U Vojvodini, recimo, mame su „pobedile“ u 952, a očevi u 155 slučajeva. A najpovoljnija situacije za muškarce je u južnoj i istočnoj Srbiji, gde je skoro trećina dečaka i devojčica pripala očevima (484 puta majkama i 134 očevima).

- Iako nije obavezujuće, mišljenje socijalnih radnika je presudno u gotovo sto odsto sudskih postupaka dodele starateljstva - objašnjava Vulević. - Otac dobija prvenstvo u brizi o detetu ako se pokaže da je to za mališane bolje. A procena je složena.

Prvi korak su razgovori u centru za socijalni rad, pa poseta stručnog tima porodici, da utvrde kako se dete ponaša i kome je privrženije u realnim okolnostima. Utiču i mišljenja psihologa, nekada se proverava i ko najčešće vodi dete kod lekara, ko ide na roditeljske sastanke ili u vrtić...

Socijalni radnici daju mišljenje, a sud i konačnu odluku, koja gotovo nikad nije protivrečna stavu socijalnih radnika.

Ukoliko je dete napunilo 15 godina, Porodični zakon kaže da je njegova želja presudna. Ono se, prema Vulevićevim rečima, pita i kada je mlađe, ali između 15. i 18. godine može samo da odlučuje sa kim će da stanuje i kakav će odnos da ima sa drugim roditeljem.

- To što jedan roditelj dobije starateljstvo ne znači da je onaj drugi nužno loš. Najbolje za dete je kada mogu da se dogovore i podele uloge, da i dalje svako učestvuje u odgajanju deteta. Jer se mogu oni razvesti kao supružnici, ali nikad kao roditelji - zaključuje Vulević.