Poslednji Dražin komandant

Marko LOPUŠINA

29. 08. 2009. u 19:52

 Nikola Petrović, najpoznatiji Srbin u Meksiku najavljuje dolazak ukoliko pronađu Mihailovićev grob. Sahranićemo ga pored njegovih roditelja u Ivanjici - poručuje meksički Era

 VOLEO bih opet da vidim Srbiju, jer u njoj sam proveo najlepše godine svoje mladosti i dobio svoj lični rat protiv Hitlera. Ostalo je malo živih nas i 500 američkih pilota, koje su spasli četnici i srpski narod, ali na nama je da kažemo istinu o srpsko-američkom savezništvu.
Ove reči izgovorio je profesor Nikola Nik Petrović iz Meksiko Sitija, kada je čuo da je američki pisac Gregori Friman iz Džordžije nedavno u Beogradu i Gornjem Milanovcu promovisao knjigu o stradanju američkih pilota “500 zaboravljenih”. Reč je o knjizi koja opisuje tajnu operaciju američke vojne obaveštajne službe OSS i četnika Draže Mihailovića, na spasavanju pilota, koji su 1944. godine leteli nad Srbijom.
- Amerikanci, Britanci i Jugoslovenska vlada su pomogli nacionalni pokret u Srbiji, tako što su poslali odred od 500 specijalaca u komandu Draže Mihailovića u selu Praljane. Operacija “Haljard” pretvorila se, međutim, u akciju “Veliko bekstvo”, jer su Nemci pokušali sve da nas pobiju. Četnici su spasli Amerikance, ali zvanični Vašington nikada nije pisao o tome kao o velikom herojskom delu srpskog naroda - priča Nikola Petrović, nekadašnji spasilac američkih pilota, dok u ruci drži knjigu punu fotografija iz sela Pranjani.
Za njega Gregori Friman kaže da je bio najmlađi i najodvažniji komandant Draže Mihailovića. Nikola Petrović je rođen 1929. godine u Užicu. Njegov otac Dragomir, zvani Drago, bio je poznati vodeničar. Ta užička vodenica stara je 130 godina. Dr Petrović i danas u svom novčaniku nosi prepis koji je potvrđen u Ministarstvu unutrašnjih dela 1870. u Beogradu.
- Bio sam vodič konja u četničkoj jedinici. Postao sam komandant te konjske čete u jedinici Draže Mihailovića. Od 500 američkih pilota spasli smo njih 200, ali je samo 76 avijatičara dočekalo slobodu i priliku da se u SAD sretnu sa svojim srpskim kolegama. Danas je živo svega desetak tih pilota. Među njima najpoznatiji su generali američke armije Kler Masgrov, Robert Vilson, Džordž Krajger, Čarls Dejvis i Artur Džibilan, glavni operator operacije “Haljard”. Oni su najzaslužniji što je predsednik Truman posle rata odlikovao Dražu Mihailovića za ovaj podvig, ali nisu uspeli da se izbore i da srpski đeneral dobije spomenik u Vašingtonu - pripoveda nam Nikola Petrović.
U to doba, međutim, u Holivudu je snimljen film “Četniks”, koji je prikazivao borbu srpskih nacionalista protiv fašista. Maja 1945. mladi Petrović mobilisan za Sremski front, ali je pobegao u Grčku. U logoru za izbeglice Siros i potom Lavrin, sa svojim Srbima zaigrao je fudbal na turnirima po grčkim logorima. Tim je 1947. godine prebačen u Italiju uz pomoć humanitarne organizacije IRO, gde je nastupao pod imenom “Kraljevina Jugoslavija”.
- Decembra 1950. dobio sam useljeničku američku vizu. Najpre sam neko vreme bio u Čikagu, a potom se odselio u Geru, centar četničke emigracije. Tu mi je fudbal postao profesija - seća se danas profesor Nikola Petrović.
Za samo tri godine ovaj mladić iz Užica završio je studije finansija i upisao magistraturu na univerzitetima u Čikagu i Detroitu, ali fudbal nije ostavljao. Poljska ekipa “Orlovi” mu je nudila velike pare da potpiše ugovor za njih, ali je Nik Petrović, ipak, prešao u tim Srba iz Milvokija.
Poslovne obaveze su ga potom vodile u Englesku, Belgiju, Nemačku, Španiju i 1962. godine u Meksiko, gde je kao finansijski ekspert hemijskog koncerna “Monfigo” imenovan za direktora filijale u Južnoj Americi. Već tada sam govorio šest stranih jezika. Oženio se devojkom koja je svom dugom prezimenu sa dvanaestak imena dodala, još jedno - Rozita de la Petrović.
- U Meksiku sam doktorirao, postao 1970. godine predsednik Finansijskog komiteta Meksika, redovni profesor i dekan meksičkog univerziteta. Kao član Kongresa srpskog ujedinjenja vodio sam devedesetih svoj medijski rat sa Meksikancima i dokazivao im da srpski narod ima pravo na nezavisnost, samostalnost i odbranu od zapadnih imperijalista - otkriva nam profesor Petrović.
Ovaj Zlatiborac se primakao devetoj deceniji, ali je i dalje aktivan kao srpski patriota i u Meksiku i u Kaliforniji, gde ima ranč “Zlatibor”. Jedan je od mnogobrojnih Srba u rasejanju koji nosi orden Draže Mihailovića. Kada je nedavno čuo da se u njegovom Užicu priprema otvaranje prvog četničkog muzeja, profesor Petrović se ponudio da pošalje u muzej svoju privatnu četničku arhivu. Neko mu je od prijatelja u šali rekao:
- Dragi Nikola, bolje je da ti sam odeš u Užice i budeš živi eksponat u četničkom muzeju!
Na ove reči dr Nikola Petrović, večiti šaljivdžija se samo nasmejao, jer je to i sam pomislio.
Profesor je u Srbiji od emigracije bio samo dva puta. A poslednji put 1991. i planira da još jednom dođe, ali ne sam, već sa sinom Aleksom i ćerkama Olgom i Anom, ali i sa petoro unučadi.
- Ako grobnica i telo đenerala Mihailovića budu pronađeni, dolazim u Srbiju da ga sahranimo pored njegovih roditelja u Ivanjici - poručuje čuveni meksički Era sa Zlatibora, koji još sanja dedin mlin u Užicu.

ZALjUBLjENIK U SPORT
Dr Nikola Petrović je najbolji prijatelj slavnog trenera Bore Milutinovića, ali i njegov menadžer. Obezbedio mu je ugovore s Amerikancima, Meksikancima, Irancima i Kinezima i učino ga slavnim, jer je u Kini marka sa likom Bore Milutinovića štampana u tiražu od 5 milijardi primeraka.
- Iako sam se približio devetoj deceniji, skijam, igram golf, ponekad fudbal, a i pevam i igram. Čujem da se u Beogradu priprema veliki svetski turnir u golfu, pa se može dogoditi da i zato dođem u moju Srbiju i pobedim - rekao nam je Petrović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (12)

NIkola KObac, u proLAzu

29.08.2009. 21:22

Lijepo napisano! Za koga? Ko će da čita? Sjećanja, pamćenja i istine teku...

jagodinac

29.08.2009. 21:44

Mobilisan je za Sremski front ali je pobegao u Grchku?! Jednostavno rech je o dezerteru. Imao je priliku daklem da se bori protiv okupatora ali je izmedju pucanja na naciste odluchio da pobegne sa fronta. Nije bash neshto sa cime se neko treba ponositi. Bolje da je prechutao ovaj detalj. Mozhda je i on ustvari sledio Drazhinu teoriju po kojoj "Josh nije vreme za napad na Nemce"

petar.pop

29.08.2009. 22:52

Prođe tako izvesno vreme, i javi se opet SPO u novom liku Nika Petrovića , nekakvog profesora iz MEKSIKA ??, koji eksploatiše najnoviju temu Pranjani i četnike nemačke pomagače u ,,akciji spasavanja američkih avijatičarara''?! Tako pre neki dan u Politici, osvanuo tekst u režiji SPO i njegovih trabanata da će američka vlada da se bavi identifikacijom Dražinih ostatataka. Sutra demanti(objavio b92) otpravnika poslova da to nije tačno , a dali će doći američki stručanjci o tome treba da se pitaju privatno! Normalno oni dolaze uz ček u koji oni obično sami upisuju cifru. Tako i sada ovaj Nik, peva pesme koje su poručene, radi kontinuiteta u akciji ,,rehabilitacije četnika i njihovog kvislinga Draže''.Čim se ne čuje , ne piše o nekakvoj temi ona ide u zaborav, pa sada se prema filozofiji Geringa, hiljadu put izrečena laž postaje istina, nastavlja sa pisanjem o tobož četničkom spasavanju... Okanite se ćorava posla, imate mnogo veće problerme koje treba da rešavate, a Dražu pustite njegovoj familiji neka ga traži i neka ga sahrani. Zar ne vidite kuda nam idu generacije mladih,da nam nacija izumire, da lopovi kolo vode...Ne pretvarajte bandita koljača u heroja! Ne izazivaj te decu i unuke nedužno poklanihod strane dražinovaca kao one u Drugovcu(24+49,žrtava), 29.04. '44. Ima Boga, čuvajte se ...Ne lažite narod...

blesavko

29.08.2009. 23:24

dosta visie sa tim cetnicima,izgubili su i tacka,da su kojim slucajem pobedili ove druge bi ista sdbina snasla.Istina se vidi iz dva ugla a kod nas iz milion, Briga nekog za nekog cicicu od ca.110 leta.

Misko

30.08.2009. 02:16

Kada se procita ceo ovaj napis o Nikoli Petrovicu, covek dobija jednu neubedljivu sliku o njemu. Naime, Nikola je rodjen l929.godine,a navodi se da je bio najmaladji i najodvazniji komandant Draze Mihajlovica. To ne pase. Kako je moglo dete da postane komandant? Nikola navodi prvo da je bio konjovodac to se moze prihvatiti. Tekst je pun kontradiktornosti i nelogicnosti. Da je bio jedan od komandanata Draze Mihajlovica, sigurno ne bi bio mobilisan na sremski front vec bio uhapsen.

Pedrag Markovic

30.08.2009. 05:53

Jos jedan u nizu dokaza koliko su nam Amerikanci privrzeni i zahvalni za sve sto smo ucinili za njih. Besmucno su nas bombardovali i satanizovali i unazadili za sledecih 10 godina. Opet jos jedan u nizu dokaza da "ko s djavolom tikve sadi,tikve mu se o glavu obiju". Samo neznam gde u bili ti zivi piloti za vreme bombardovanja Srbije. Zasto nisu otisli u Vashington i protestovali pre nego sto smo bombardovani, trebali su da skupe sve svoje istomosljenike, i da stanu ispred Bele Kuce, da ostanu tamo nekoliko dana,a onda bi se digla javnost,i sigurno nebi bili bombardovani. Ovako ostaju samo njihove osude koje nam ne mogu nista pomoci. Znam sada da ce biti mnogo negativnih komentara na ovaj moj tekst,ali to je moje vidjenje, nisam ovim gestom hteo da uvredim Americke pilote, jer znam da su oni sada ostareli i izgubili su svoju moc, i niko ih verovatno nebi ni slusao,ali ipak su trebali da pokusaju, nikad se ne zna.

Predrag

30.08.2009. 09:47

Svaka vam cast gospodine Napisite i knjigu o vasim memoarima ,mislim da bi to bio Best-seller

čitalac iz dijaspore

30.08.2009. 21:46

Po meni, dosta glupav i trapav članak! Ima dosta nelogičnosti u članku Marka L. kome, kao iskusnom reporteru, to ne bi smelo da se dogodi! Ako je pomenuti "četnički komandant" , rođen 1929.g. zaista sa samo 13- 14 godina bio "komandant", onda nije čudo što su četnici izgubili bitku! A baška što je Petrović od konjovodca postao komandant! Osim toga, taj čovek je najverovatnije dva puta dezertirao! Prvi put pre maja 1945. jer su ga partizani verovatno mobilisali za Sremski front zato što je on pobegao (dezertirao) iz neke četničke jedinice pa je nađen kao civil. Drugi put je dezertirao iz partizanskih jedinica jer kao, tobože, nije hteo na front! Ko zna, da li je dotični ikada bio u četnicima i docnije u partizanima! Ali, kako beše ona poznata izreka -ko se neprestano hvali, ima više od života! A što se tiče četničke "borbe" protiv Nemaca, najbolje bi bilo da Marko L. i drugi autori Novosti koji danas i te kako "četnikuju" pročita knjigu koju je 1993.g., izdao nemački Vojno-istorijski istraživački zavod" -autor dr Valter Manošek (Walter Manoschek) pod naslovom "Srbija je bez Jevreja" ("Serbien ist judenfrei" -podnaslov "Vojna okupaciona politika i uništenje Jevreja u Srbiji 1941./42.godine" -katal.br. ISBN 3-486-55974-5, izdanje R.Oldenbourg-Verlag GmbH München. U toj knjizi je precizno na osnovu originalnih nemačkih dokumenata, dokazana izdajnička saradnja četnika sa Nemcima još početkom rata 1941.g. i 1942.g. tako da sve mitove o navodnoj borbi četnika protiv Nemaca ruše baš četnički saveznici -Nemci! Osim toga, u Nemačkoj ima dosta publikacija koje još "žešće" potvrđuju tu saradnju od 1943.g. do kraja rata 1945,g. koja je bila još veća i tešnja nego početkom rata!

mara

30.08.2009. 22:31

Zanimljiv tekst, tim pre sto se pominje da je gospodin iz Mekskika rodjen 1929. a II svetski rat je zavrsen 1945. godine kada je on imao svega 16 godina, pa je nejasno kako je to decak mladji od 16 godina mogao da bude ni manje ni vise nego Drazin poslednji komandant?! Zaista cudno!!!

Perko

30.08.2009. 23:21

Neznam sta je nateralo gos.Marka Lopusinu da napise ovako nakaradan clanak.Znam sigurno da to nije ucinio zbog patriotizma, vec zbog,njemu poznatih,razloga.Marko,Marko..ne prodavaj svoju licnost za budzasta

Prof.dr Radomir Radovanovic

19.09.2016. 12:21

Imao sam privilegiju da se kao sestrić Nikoling najboljeg druga iz Užica (Mijo Jovanović), sretnem i upoznam sa njim avgusta 1990. u Meksiku. Ručak i poseta Univerzitetu Las Americas, bili su prilika za predivan razgovor. Okolnosti da je Nikola dobro poznavao i porodicu moje majke iz Užica (Mraković), da se družio sa mojim ujakom i tetkama, da sam ja kao dete prisustvovao drugovanju mog dede (Milenko) i njegovog oca (Drago mlinar) samo su obogatili ovaj susret koga ću se uvek sećati.