Poslednji Dražin komandant

 VOLEO bih opet da vidim Srbiju, jer u njoj sam proveo najlepše godine svoje mladosti i dobio svoj lični rat protiv Hitlera. Ostalo je malo živih nas i 500 američkih pilota, koje su spasli četnici i srpski narod, ali na nama je da kažemo istinu o srpsko-američkom savezništvu.
Ove reči izgovorio je profesor Nikola Nik Petrović iz Meksiko Sitija, kada je čuo da je američki pisac Gregori Friman iz Džordžije nedavno u Beogradu i Gornjem Milanovcu promovisao knjigu o stradanju američkih pilota “500 zaboravljenih”. Reč je o knjizi koja opisuje tajnu operaciju američke vojne obaveštajne službe OSS i četnika Draže Mihailovića, na spasavanju pilota, koji su 1944. godine leteli nad Srbijom.
- Amerikanci, Britanci i Jugoslovenska vlada su pomogli nacionalni pokret u Srbiji, tako što su poslali odred od 500 specijalaca u komandu Draže Mihailovića u selu Praljane. Operacija “Haljard” pretvorila se, međutim, u akciju “Veliko bekstvo”, jer su Nemci pokušali sve da nas pobiju. Četnici su spasli Amerikance, ali zvanični Vašington nikada nije pisao o tome kao o velikom herojskom delu srpskog naroda - priča Nikola Petrović, nekadašnji spasilac američkih pilota, dok u ruci drži knjigu punu fotografija iz sela Pranjani.
Za njega Gregori Friman kaže da je bio najmlađi i najodvažniji komandant Draže Mihailovića. Nikola Petrović je rođen 1929. godine u Užicu. Njegov otac Dragomir, zvani Drago, bio je poznati vodeničar. Ta užička vodenica stara je 130 godina. Dr Petrović i danas u svom novčaniku nosi prepis koji je potvrđen u Ministarstvu unutrašnjih dela 1870. u Beogradu.
- Bio sam vodič konja u četničkoj jedinici. Postao sam komandant te konjske čete u jedinici Draže Mihailovića. Od 500 američkih pilota spasli smo njih 200, ali je samo 76 avijatičara dočekalo slobodu i priliku da se u SAD sretnu sa svojim srpskim kolegama. Danas je živo svega desetak tih pilota. Među njima najpoznatiji su generali američke armije Kler Masgrov, Robert Vilson, Džordž Krajger, Čarls Dejvis i Artur Džibilan, glavni operator operacije “Haljard”. Oni su najzaslužniji što je predsednik Truman posle rata odlikovao Dražu Mihailovića za ovaj podvig, ali nisu uspeli da se izbore i da srpski đeneral dobije spomenik u Vašingtonu - pripoveda nam Nikola Petrović.
U to doba, međutim, u Holivudu je snimljen film “Četniks”, koji je prikazivao borbu srpskih nacionalista protiv fašista. Maja 1945. mladi Petrović mobilisan za Sremski front, ali je pobegao u Grčku. U logoru za izbeglice Siros i potom Lavrin, sa svojim Srbima zaigrao je fudbal na turnirima po grčkim logorima. Tim je 1947. godine prebačen u Italiju uz pomoć humanitarne organizacije IRO, gde je nastupao pod imenom “Kraljevina Jugoslavija”.
- Decembra 1950. dobio sam useljeničku američku vizu. Najpre sam neko vreme bio u Čikagu, a potom se odselio u Geru, centar četničke emigracije. Tu mi je fudbal postao profesija - seća se danas profesor Nikola Petrović.
Za samo tri godine ovaj mladić iz Užica završio je studije finansija i upisao magistraturu na univerzitetima u Čikagu i Detroitu, ali fudbal nije ostavljao. Poljska ekipa “Orlovi” mu je nudila velike pare da potpiše ugovor za njih, ali je Nik Petrović, ipak, prešao u tim Srba iz Milvokija.
Poslovne obaveze su ga potom vodile u Englesku, Belgiju, Nemačku, Španiju i 1962. godine u Meksiko, gde je kao finansijski ekspert hemijskog koncerna “Monfigo” imenovan za direktora filijale u Južnoj Americi. Već tada sam govorio šest stranih jezika. Oženio se devojkom koja je svom dugom prezimenu sa dvanaestak imena dodala, još jedno - Rozita de la Petrović.
- U Meksiku sam doktorirao, postao 1970. godine predsednik Finansijskog komiteta Meksika, redovni profesor i dekan meksičkog univerziteta. Kao član Kongresa srpskog ujedinjenja vodio sam devedesetih svoj medijski rat sa Meksikancima i dokazivao im da srpski narod ima pravo na nezavisnost, samostalnost i odbranu od zapadnih imperijalista - otkriva nam profesor Petrović.
Ovaj Zlatiborac se primakao devetoj deceniji, ali je i dalje aktivan kao srpski patriota i u Meksiku i u Kaliforniji, gde ima ranč “Zlatibor”. Jedan je od mnogobrojnih Srba u rasejanju koji nosi orden Draže Mihailovića. Kada je nedavno čuo da se u njegovom Užicu priprema otvaranje prvog četničkog muzeja, profesor Petrović se ponudio da pošalje u muzej svoju privatnu četničku arhivu. Neko mu je od prijatelja u šali rekao:
- Dragi Nikola, bolje je da ti sam odeš u Užice i budeš živi eksponat u četničkom muzeju!
Na ove reči dr Nikola Petrović, večiti šaljivdžija se samo nasmejao, jer je to i sam pomislio.
Profesor je u Srbiji od emigracije bio samo dva puta. A poslednji put 1991. i planira da još jednom dođe, ali ne sam, već sa sinom Aleksom i ćerkama Olgom i Anom, ali i sa petoro unučadi.
- Ako grobnica i telo đenerala Mihailovića budu pronađeni, dolazim u Srbiju da ga sahranimo pored njegovih roditelja u Ivanjici - poručuje čuveni meksički Era sa Zlatibora, koji još sanja dedin mlin u Užicu.

ZALjUBLjENIK U SPORT
Dr Nikola Petrović je najbolji prijatelj slavnog trenera Bore Milutinovića, ali i njegov menadžer. Obezbedio mu je ugovore s Amerikancima, Meksikancima, Irancima i Kinezima i učino ga slavnim, jer je u Kini marka sa likom Bore Milutinovića štampana u tiražu od 5 milijardi primeraka.
- Iako sam se približio devetoj deceniji, skijam, igram golf, ponekad fudbal, a i pevam i igram. Čujem da se u Beogradu priprema veliki svetski turnir u golfu, pa se može dogoditi da i zato dođem u moju Srbiju i pobedim - rekao nam je Petrović.