Kako iskopati bunar

ZA razliku od struje, vodu vikendaš može samostalno da reši kopanjem sopstvenog bunara iz kojeg će je crpeti pomoću hidrofora ili ručno.

Kada odlučite da kopate bunar, najbolje je da vam bunardžiju preporuči komšija ili prijatelj koji je to skorije radio. Mnogo je lakše naći bunardžiju nego mesta gde treba kopati bunar. Mnogo ljudi veruje da se rašljama može pronaći voda ispod zemlje, a postoje i oni koji se time bave i garantuju da će odrediti tačno mesto za kopanje bunara. Ipak, nije naučno dokazano da se rašljama može pronaći voda. Otkrivanje podzemnih voda u prirodi može se olakšati ako se pogleda gde ima vegetacije, gde je nizina, a činjenica je da vode ima svuda pod zemljom, zavisi samo na kojoj dubini.

Bunar se može kopati ručno i mašinski. Ručno kopanje bunara je sve ređe i malo ko se odlučuje za tu varijantu. Kopanje bunara bolje je prepustiti stručnim ljudima koji mogu da reše i neočekivane probleme (npr. pojavu stene). Takođe, sve češće se primenjuje bušenje, a ne kopanje.

Bušenje nije skupo, a moguće je bušiti do nekoliko stotina metara dubine. Sem toga, potrebno je da otvor bude širok najmanje 160 milimetara u prečniku zbog pumpe. Bušenje se primenjuje uglavnom kod arteških bunara, a to je najčešća situacija u Vojvodini. Kod arteških bunara voda sama izlazi na površinu zahvaljujući hidrostatičkom pritisku.

Bunar treba graditi na čvrstoj podlozi i mora biti dovoljno udaljen od zagađivača (septičkih jama) najmanje 20 metara nizvodno, a 15 metara od kuće ili vikendice. Zona oko bunara mora biti betonirana ili popločana u prečniku oko dva metra sa nagibom od bunara ka periferiji zbog efikasnijeg oticanja vode.

Nadzemni deo bunara je visine oko metar sa kućicom od ukrštenih gustih letvica radi ventilacije i zamračenja čime se sprečava rast mahovine. Bunari se mogu pokrivati i betonskim pločama. Po završenoj gradnji zid bunara se čisti četkom, a na dno se stavlja šljunak u sloju od 20-50 cm i dezinfikuje se preparatima hlora. Nakon dejstva hlora od jednog sata, bunar se prazni, a zatim se doda ista količina hlornog preparata u nadošlu vodu i ostavi da deluje 12 do 24 sata, nakon čega se voda ponovo iscrpi. Dva do tri dana po dezinfekciji obavlja se pregled vode u laboratoriji.

ČIŠĆENjE

Bunar se mora čistiti, prati i dezinfikovati svake dve-tri godine. Čišćenje bunara treba raditi u jesen kada u bunaru ima najmanje vode. Dezinfekcija bunara može se obaviti i rastvorom krečnog mleka u količini od 5 l/m3 vode. Krečno mleko se dobija razmućivanjem kilograma kreča u pet litara vode.