“Virusa će biti u vrtićima, ali se nadamo da će oslabiti”: Dr Nedeljko Radlović o širenju kovida među najmlađima

ZATVARANjE vrtića i škola, zbog epidemije kovida 19, bila je dobra mera: sprečeno je širenje korone, a istovremeno je smanjen i broj sezonskih infekcija i prehlada među decom. Još su, međutim, podeljena mišljenja da li je za imunitet bilo bolje "preskočiti" ili preležati virus. Ta dilema će, bar donekle, najverovatnije biti rešena na jesen, po povratku dece u socijalno okruženje, kada se očekuje i novi talas epidemije. Infekcija je, međutim, krajnje nepredvidiva i umnogome nejasna, pa je teško reći kako će se virus u narednim mesecima ponašati, kaže u intervjuu za "Novosti" Nedeljko Radlović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Pedijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva.

Profesor Radlović navodi da virusne infekcije u manjem i većem stepenu, ostavljaju virus-specifični imunitet, ali da se ne može steći potpuna otpornost, jer postoji veliki broj različitih virusa koji s vremenom menjaju antigena svojstva.

- Kovid 19 je izuzetno zarazna infekcija - kaže profesor Radlović. - Na sreću, bar prema dosadašnjem iskustvu, u dečjoj populaciji prolazi asimptomatski, ili sa blagim tegobama. Nadamo se da će rizik od zaraze opasti i da će preduzete mere potisnuti virus u narednom periodu.

Da li je u prvom naletu epidemije bilo važnije izolovati decu, nego što će to biti u sledećem?

- Da su deca išla u kolektiv, pandemija bi izmakla kontroli i zdravstveni sistem učinila nemoćnim. Neke zemlje su imale liberalan stav, i vidimo kako su prošle. Ipak, pitanje virulentnosti, odnosno agresivnosti virusa, ostaje otvoreno. To je generalna pojava kod bakterija, kada se van živog organizma preseljavaju sa jedne podloge na drugu, i možda bi se mogla odnositi i na neke viruse.

Kolika je opasnost da u sledećem talasu deca koja nisu preležala infekciju šire virus, donoseći ga iz kolektiva u porodice?

- To je realno moguće, ali opet, očekuje se da neće biti u onom stepenu u kakvom bi bilo pre primene aktuelnih mera.

Čime mogu da se objasne dosadašnja saznanja da su deca otpornija na kovid 19 i da imaju blage simptome i ako obole?

- Ima mnogo informacija da je tako. Najverovatnije objašnjenje bi bilo da je mladi organizam vitalniji i biološki potentniji.

Koje se još infekcije po pravilu lakše podnose u dečjem dobu?

- Ima više takvih primera. Osim aktuelnog kovida 19, to su takođe i varičela i mnoge druge infekcije.

Mogu li virusi i infekcije zaista da se izbegnu ukoliko dete ne ide u kolektiv?

- Dete tokom prve dve, tri godine teži porodičnom okruženju, a potom i širem dečjem kolektivu, koji se ne može izbeći. Zbog toga su pojedine infekcije svakako neizbežne. Nakon što se preleže, zavisno od vrste, dete može da stekne imunitet. Ako ih ne preleži u ranijem detinjstvu, one ga mogu "sačekati" kasnije.

Od čega zavisi koliko će dete biti otporno na različite infekcije kada se vrati u kolektiv?

- Genski polimorfizam nas čini različitim. Reč je o genetski determinisanoj različitosti osobina, kao što je boja kose, očiju. Isti je slučaj sa imunitetom, koji je kod nekoga prirodno bolji, a kod nekoga slabiji. Ali, čak i dobar genetski nasleđen imunitet može da padne u slučajevima anemije, nedostatka vitamina D, teških infekcija i drugih zdravstvenih problema.

Ima li istine u tome da je za imunitet deteta bolje da bude "golo, boso i uprljano"?

- Boso i golo, ukoliko to uslovi dozvoljavaju, ali uprljano nikako. Adekvatna higijena je jedan od preduslova za zdravlje. Neadekvatna higijena je povezana sa brojnim rizicima, kao što su učestale infekcije. Otuda se na adekvatnoj higijeni insistira i u borbi sa aktuelnom pandemijom.

Čišćenje i sprečavanje infekcija su korisni u ovoj situaciji, ali sa tim ne treba preterivati zbog rizika od alergija, pokazuju pojedina istraživanja?

- Alergijska oboljenja su u ekspanziji, posebno u ekonomski razvijenom svetu, ali ne samo zbog preterane higijene, jer u svakoj sredini ima mikroba. Naime, čovek biološki nije prilagođen na mnogo toga čemu je danas izložen, kao što su konzervansi, različiti aditivi, pesticidi, preterana ili neosnovana primena antibiotika i antiseptika, aerozagađenje i nedostatak vitamina D.

Utiču li i lekovi na imunitet deteta?

- Antipiretici u akutnoj fazi infekcije "uspavljuju" imunski odgovor. Nema apsolutno bezbednog leka i oni treba da se daju samo u krajnjoj nuždi.

To znači i da ne treba lekovima spuštati temperaturu?

- Obaranje temperature ispod 39 stepeni Celzijusovih, kod inače zdravog deteta, nije poželjno. To poboljšava opšte stanje deteta, ali odlaže ozdravljenje. Izuzetak su deca sklona frasu, koja imaju urođenu srčanu manu ili neko drugo oboljenje, kad visoka telesna temperatura može da dovede do komplikacija.

NEIZBEŽNE INFEKCIJE

Koliko puta godišnje je normalno da dete preleži prehladu ili grip?

- Virusne infekcije, prehlade, pa i dijareje su neizbežne u najranijem uzrastu. Koliko često se pojavljuju, zavisi i od toga da li dete živi u seoskoj ili gradskoj sredini, da li ide u vrtić i školu... Kada sve to uzmemo u obzir, od tri do šest prehlada bez komplikacija godišnje je neizbežno, naročito u uzrastu od prve do pete godine. To ne važi za grip i virusne pneumonije. Teške virusne infekcije, kao što su morbili i grip, tokom akutne faze loše utiču na imunitet, što je osnova bakterijske superinfekcije.