Zdravstvene ustanove izmenile način rada: Kako se leče hronične bolesti u vreme korone

U ZDRAVSTVENIM ustanovama, koje nisu pretvorene u kovid-bolnice, zbog epidemije izazvane virusom korona, važe nova pravila za dijagnostiku, prijem i lečenje pacijenata sa najmasovnijim hroničnim bolestima od kojih boluje više od milion stanovnika: 700.000 dijabetičara, 100-120 hiljada onkoloških pacijenata, a svaki drugi odrasli ima hipertenziju. Pooštrena je trijaža pacijenata, kako bi se sprečilo unošenje virusa, pacijenti sa temperaturom ili drugim simptomima respiratorne infekcije se upućuju epidemiolozima, a za ostale generalno važi pravilo - zbrinjavaju se neodložna stanja, kako u oblasti dijagnostike, tako i terapije, dok se kontrolni pregledi, ukoliko kod pacijenata nema pogoršanja bolesti, uglavnom odlažu.

Kako se u kojoj bolnici radi, i po kojim protokolima se zbrinjavaju pacijenti sa hroničnim bolestima, naročito onim koje povećavaju rizik od komplikacija infekcije virusom korona, na prvoj veb-konferenciji u organizaciji Foruma pacijenata Srbije - "Tu smo za vas", govorili su lekari, specijalisti za različite oblasti medicine.

MALIGNE BOLESTI

- Podjednako kao do sada lečimo pacijente hirurški, hemioterapijom, radioterapijom, u redovnom obimu i na redovan način - kaže profesor dr Davorin Radosavljević, medikalni onkolog Instututa za onkologiju i radilogiju Srbije (IORS). - Ono što daje težinu i specifičnost ovoj situaciji jeste briga da maksimalno zaštitimo pacijente i osoblje. Postoji nekoliko punktova za trijažu, prvi je na samom ulazu. Trudimo se da odvojimo pacijente za prijem i za konzilijum na posebna mesta.
U Institut za onkologiju i radiologiju, kaže prof. Radosavljević, dođe 1.000 ljudi dnevno, trećina je starije od 65. Ko ne mora da dolazi šalje nalaze i podatke mejlom.

- Sve što je dokazano maligno i za operaciju radi se u roku od mesec dana. U Italiji i Španiji morali su da suspenduju neke vidove lečenja i odlažu lečenje - kaže prof. Radosavljević.

Studija iz Kine, rađena na uzorku od 1.500 pacijenata, pokazuje da se 18 odsto njih lečilo od raka, najčešće od karcinoma pluća.

- Pacijenti sa karcinomom su veoma heterogena kategorija, jer postoji mnogo različitih onkoloških bolesti. Postoji veliki broj entiteta karcinoma pluća. Rizik se određuje na osnovu toga, zatim da li se pacijent aktivno leči ili je na kontrolama, u remisiji... Jasno je da su u ovoj situaciji pod velikim rizikom oni koji imaju karcinom pluća, karcinom ORL regije i svi koji su u toku aktivnog lečenja. Ako imaju lošu krvnu sliku, leukocite ili prateća oboljenja, utoliko su ugroženiji, naročito u starijoj životnoj dobi - kaže prof. Radosavljević.

Prof. dr Davorin Radosavljević


Doktorka Natalija Samardžić iz Klinike za plućne bolesti kaže da u slučaju kovida 19, pacijenti sa plućnim bolestima imaju slične simptome kao svi drugi pacijenti:

- Uporan nadražajni kašalj koji je frekventniji, nadražajniji nego inače i praćen akutnim bronhitisom i osećajem strujanja, malaksalosti i bolova u mišićima, znak je da odmah treba da potraže pomoć. Ako onkološki pacijent dobije infekciju virusom korona, odlaže se svako specifično onkološko lečenje, sve do stabilizacije stanja. Odlažu se primena hemioterapije, molekularne terapije, operacije, zračenja, potpuno sve. To je jasan stav prihvaćen u svetu. Sa onkološkim lečenjem nastavlja se kada se pacijent izleči i oporavi od kovida 19.

Dr Natalija Samardžić


Profesorka Ivana Božović, šef Dnevne bolnice u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije kaže da je broj pacijenata ostao isti kao pre epidemije, ali se procedura dolaženja promenila.

- Da bismo nastavili da dajemo terapiju, neophodno je obezbediti siguran klinički put. Pacijent koji prima hemioterapiju jeste u većem riziku od infekcija, bakterijskih i virusnih - kaže prof. Božović.

Iz dnevne bolnice se, prema njenim rečima, kontaktira sa svim pacijentima dan pre zakazanog pregleda, ako je sve to u redu, pacijent nema temperaturu i dobro se oseća, javlja se na Institut u određeno vreme. Ako se na ulazu ispostavi da pacijent ima temperaturu poziva se u konsulataciju epidemiolog, pravi se analiza i uz zavisnosti od toga upućuje u odgovarajuću ustanovu.

- U slučaju temperature ili tegoba, pacijent svakako neće dobiti hemioterapiju - kaže prof. Božović. - Davaće se sva terapija ali bezbedno. To je važno, zato što ukoliko pacijent popije paracetamol i ne prijavi nam temperaturu, rizikujemo da dajemo terapiju pacijentu koji je bolestan i pritom možemo da inficiramo čitavu ekipu. Zato smo napravili timove koji mogu da nas zamene. Važno je shvatiti da ako se tim lekara inficira, neće moći da radi i daje terapiju.

Dr Ivana Božović Spasojević

Prof. Božović apeluje na lekare domova zdravlja da bez preke potrebe ne upućuju pacijenta i ne zakazuju kontrole koje nisu neophodne u ovom trenutku, zbog frekvencije pacijenata. Jer, oni koji nisu u sistemu lečenja, već samo kontrola, praktično imaju veći rizik da se inficiraju na putu do bolnice, nego što je korist.

BOLESTI SRCA

Dosadašnje iskustvo sa kovidom 19 pokazalo je da je rizik najveći kod kardiovaskularnih pacijenata. Profesor dr Arsen Ristić iz Klinike za kardiologiju KCS kaže da je to jedan od razloga što su svi ambulantni pregledi zasad odloženi da bi se smanjio rizik od virusa, ali da pacijenti sa pogoršanjem bolesti i u ovoj situaciji treba da dođu kod lekara:

- Ova populacija je posebno ugrožena. Dodatni rizik raste sa godinama i oni su osetljivi na svaku dodatnu bolest, pa i na infekciju koronom. Naročito su ugroženi oni koji imaju srčanu slabost. Pluća su primarni organ koji infekcija virusom korona napada, a srce i pluća su veoma povezani. Što je upala pluća teža imamo sve manje kiseonika u krvi, a to opterećuje srce. Kardiovaskularni sistem je vrlo osetljiv na nizak nivo kiseonika u krvi. Ljudi koji imaju čak i blaga suženja na krvnim sudovima kada opadne nivo kiseonika u krvi mogu da dobiju i infarkt. ECMO sistem pomaže pacijentima da ovo prevaziđu ali ga imamo samo mi na odeljenju kardiohirurgije KCS i još ponegde.

Kardiološke pacijente dodatno zbunjuju protivrečne informacije: Švajcarci su rekli da treba da se prekine sa tom terapijom a-ce inhibitorima, a Evropsko udruženje kardiologa smatra da to nije tako.

- Razlog zašto se pojavila ova dilema su iskustva iz Kine, jer su oni među mrtvima imali značajno više pacijenata koji su pili ovu grupu lekova. Međutim, nije dokazano da ima uzročno-posledične veze od strane evropskih i američkih naučnika. Znači savet je da se terapija ne menja - objašnjava prof. Ristić.


Prof. dr Katarina Lalić


DIJABETES

U Kini se tokom epidemije pokazalo da su 30 odsto obolelih od kovida 19 bili dijabetičari.

- Dijabetes ne znači samo povišen nivo šećera u krvi, već čitav niz metaboličkih poremećaja u organizmu, pogotovo kada je neregulisan - kaže profesor dr Katarina Lalić, endokrinolog. - Regulisan dijabetes znači da su nivoi glikemije blizu normali od 5 do 10 i da je dugotrajni šećer manji do 7 (HBAc1). Problem je ako dođe do infekcije. Organizam se brani od infekcije raznim hormonima, dolazi do njihovog porasta, organizam aktivira rezervoare masti i šećera i to podiže šećer. To se, inače, već dešava kod običnog nazeba, gripa, urinarnih infekcija.

Prof. Lalić kaže da svih insulina i svih lekova za dijabetes, koji su na pozitivnoj listi, ima i mogu da se nađu u apotekamama, a i elektronski recepti su produženi za tri meseca.

- Svaki lekar koji primi dijabetičara sa infekcijom virusa korona aspolutno je edukovan kako se reguliše nivo šećera u krvi u takvim situacija - kaže prof. Lalić. - Tada se insulin daje venski. Lekovi koji se koriste u lečenju kovida nemaju negativno dejstvo na dijabetes. To su lekovi koji se već dugo koriste i dobro su nam poznati. Kao i svi drugi lekovi oni imaju određene komplikacije. Dakle ni slučajno pacijenti ne smeju da ih uzimaju samostalno. Jer ovi lekovi mogu da dovedu do slepila i smrtnih aritmija. Ono što je bitno je da ti lekovi ne remete dijabetes, remeti ga infekcija i nemogućnost da se odbranimo zato što imunološka odbrana u uslovima dijabetesa nije dobra. Najbolje je da pacijenti sa dijabetesom u ovoj situaciji ostanu u izolaciji.


Dr Arsen Ristić


NI ANTIBIOTIK BEZ PREPORUKE LEKARA

Profesor Davorin Radosavljević upozorava da onkološki pacijenti nijedan lek ne bi smeli da uzimaju bez dogovora sa lekarom.

- Ako onkološki pacijent oboli od kovida 19, u najtežim stanjima infektolozi mogu da odrede neki lek za ovu infekciju, ali u nekontrolisanim uslovima, onkološki pacijenti ne bi trebalo da uzimaju čak ni antibiotik - upozorava prof. Radosavljević.


ZA ASTMATIČARE RIZIK NIJE POVIŠEN

PULMOLOG dr Vladimir Žugić kaže da oboleli od astme nisu u većem riziku od komplikacija kovid 19 u odnosu na ostalo stanovništvo:

-Pacijenti koji imaju blagu i umerniu formu astme i koji redovno piju lekove nisu u riziku. Globalna inicijativa za astmu dala je preporuke da se terapijom inhalacijskih kortikosteroida mora nastaviti, a astmatičari masovno prekidaju ovu terapiju jer su čuli da kortikosteroidi smanjuju imunitet i da će biti podložniji koroni. Dugodelujući bronhodilatatori, lekovi koji smanjuju tegobe takođe bi trebalo da se uzimaju. Ako astmatičar oboli od kovida, ne bi trebalo da bude nikakvih neželjenih uzajamnih reakcija na lekove za astmu i kovid 19.Za ove pacijente bitno je da redovno uzimaju lekove, pre će toplo vreme i alergeni izazvati napade nego korona virus.

On je, kaže dr Žugić, dosta opasan zato što je zarazan i pravi akutno oštećenje površinskih ćelija disajnih puteva što uslovljava brzu upalu disajnih puteva. Ta upala zahvata samo površinu alveola ili vazdušnih kesa i malih krvnih sudova. I zbog tog oštećenja dolazi do curenja tečnosti u pluća, što dovodi do otežanog rada pluća i razmene gasova. Kod najvećeg broja pacijenata ova oštećenja su minimalna, međutim kod nekih ta upala je ozbiljna.