KARANTINSKE i sve druge mere smanjivanja socijalnih kontakata koje se primenju u odbrani od virusa korona mnogi teško podnose, ali stručnjaci upozoravaju da na vreme "izbalansiramo" emocije i realno prihvatimo situaciju, kako negativnim emocijama ne bismo otvorili put za druge zdravstvene tegobe.

Jer, ako ste od onih koje duže vreme muči osećaj besa, može da vam oboli neki od digestivnih organa. Ljudi koji su skloni da krivicu pronalaze u drugome rizikuju hipertenziju, artritis, pa čak i pojavu astme. Kod onih koji su zatvoreni i hladni povećava se i verovatnoća za razvoj malignih ćelija i srčanog udara, dok ukoliko čeznete za pažnjom i ljubavlju, otvarate vrata dijabetesu i migrenama!

Doktor Darko Cvetković, lekar opšte prakse iz Niša, kaže da su brojna istraživanja potvrdila da emocije direktno utiču na zdravlje:

- Svaka emocija ima svoju frekvenciju koja odstupa od frekvencije naše normalne ćelije. Kada se frekvencija naše normalne ćelije spusti u odnosu na normalnu frekvenciju, pojavljuje se bolest. Ovo može da traje i nekoliko godina, jer je ljudski organizam sposoban da kompenzuje metaboličke procese i neki vremenski period samo sebe štiti, ali nakon nekog vremena ta sposobnost opada i naglo nastaje bolest. Kada bakterija, virus ili gljivica uđu u telo i odgovara im njegova frekvencija, oni će se tu nastaniti i širiti. Ukoliko je frekvencija van opsega, oni će automatski biti uništeni od strane imunog sistema.

Kako "naštelovati" organizam i doći do ublažavanja efekta loših emocija? Doktor Cvetković kaže:

- Mnogi ljudi duševni mir i sreću postižu molitvom, meditacijom ili se jednostavno osamljuju i uživaju u tišini. Uz to, veoma je bitno da se rade stvari koje se vole, da čovek ne zaboravi da se raduje, smeje, održava dobro raspoloženje i da se okruži ljudima koji mu prijaju.

Naš sagovornik kaže da su istraživanja pokazala da oni koji ne znaju kako da se nose sa emocijom besa imaju češće problema i sa mučninom, zatvorom, depresijom, bolovima u leđima.

Kod ljudi koji imaju optužujući stav prema drugima i misle da su uvek u pravu, mogu da se jave i mentalni problemi. U nedostaku emocija i želji da sve u životu bude savršeno stradaju žlezde i češće su virusne infekcije. Česte glavobolje najviše muče one ljude koji su usamljeni, a u isto vreme žele pažnju drugih i plaše je se.

LEČIMO POSLEDICE

DOKTOR Cvetković kaže da ukoliko je uzrok bolesti stres, najlogičnije bi bilo da se leči stres, odnosno ono što ga je izazvalo:

- U sadašnjoj medicini mi lečimo simptom, na primer glavobolju, a ne stres koji je do glavobolje doveo. Znači, kada se popije lek protiv glavobolje, samo se otklanja posledica. Bolovi su poslednja faza bolesti, kada telo više ne može da kompenzuje stres i traži pomoć.