Žene tri puta češće obolevaju od muškaraca: Koliko su autoimune bolesti opasne u trudnoći?

Zorica Ostojić-Joksović

20. 12. 2019. u 12:10

Жене три пута чешће оболевају од мушкараца: Колико су аутоимуне болести опасне у трудноћи?

Depositphotos

Pojedine bolesti mogu da utiču na plodnost žena smanjujući mogućnost začeća, a ako do trudnoće dođe stanje može i da se pogorša

Kada se pojave, autoimune bolesti u nedoumici ostavljaju i obolele i članove njihovih porodica. Većina nedovoljno zna o faktorima rizika koji do njih dovode, mogućnostima lečenja i o tome kako uopšte deluju na organizam. Na njihovo prisustvo posebno su osetljive žene u reproduktivnom periodu, zbog strepnje o potomstvu.

Da li je i koliko njihov strah opravdan i može li trudnoća, ukoliko je bolest prisutna, normalno da teče bez komplikacija do trenutka rođenja deteta, objašnjava internista reumatolog profesor dr Mirjana Šefik Bukilica, šef 4b Odeljenja Instituta za reumatologiju, inače i predsednik Udruženja reumatologa Srbije:

- Autoimunim bolestima o kojima se sve više govori posebno su podložne žene, i to upravo u reproduktivnom periodu. Žene generalno tri puta češće obolevaju od različitih autoimunih bolesti, ali je veoma važno da bolest, ukoliko je prisutna, bude pod kontrolom u trenutku kada razmišljaju o stvaranju porodice i potomstva.

Koje se bolesti posebno izdvajaju kada je reč o ženama?

- Žene značajno više obolevaju od sistemskog eritemskog lupusa, Sjegrenovog sindroma i autoimunih bolesti štitaste žlezde. U reproduktivnom periodu ove ali i neke druge autoimune bolesti na ženu utiču na različite načine. Mogu da ostave traga na plodnost žena u smislu da sama bolest vremenom može da dovede do preranog gubitka funkcije jajnika. Ovo se najčešće dešava kod bolesti štitaste žlezde. Takođe, agresivna imunosupresivna terapija koja mora da se primenjuje u lečenju teških kliničkih manifestacija autoimunih bolesti može da smanji mogućnost začeća, tako da žena ima problem da zatrudni.

PROČITAJTE JOŠ: Žene 40 minuta kasne kod lekara

A ukoliko dođe do trudnoće?

- Ukoliko dođe do trudnoće bolest može da se pogorša. Zato je vrlo važno da se trudnoća planira, bez obzira o kojoj autoimunoj bolesti da je reč. Trudnoća mora da se planira u periodu kada bolest nije aktivna, odnosno kada je dobro kontrolisana i kada ne postoje trajne komplikacije same bolesti kao što su slabost bubrega, oštećenje krvnih sudova... Ovo je posebno važno ako se radi o sistemskom eritemskom lupusu, dijabetesu tipa 1 ili sistemskoj sklerozi. Ako se trudnoća dogodi u mirnoj fazi bolesti, manja je verovatnoća da se tokom nje pojave neželjene posledice. Lekar je zapravo taj koji predlaže pogodan trenutak za stvaranje potomstva. Da bi se pronašao najoptimalniji momenat neophodna je podudarnost u stručnom mišljenju ginekologa i drugog specijaliste u čiju nadležnost spada određena autoimuna bolest - nefrolog, endokrinolog, reumatolog...

Utiču li podjednako loše sve autoimune bolesti na trudnicu i njenu trudnoću?

- Zanimljivo je da postoje autoimune bolesti gde trudnica može i da poboljša svoje zdravstveno stanje. Takve su, primera radi, multipla skleroza i reumatoidni artritis. Postoji objašnjenje za to. Tokom trudnoće imunološki sistem funkcioniše tako što prevladava takozvani Th2 imunosupresivni odgovor, koji ima zadatak da onemogući da majka odbaci plod. Kod bolesti kao što su reumatoidni artritis i multipla skleroza, koje su predominantno posledica aktivacije Th1 tipa imunog odgovora, predominacija Th2 odgovora omogućava da bolest bude suprimirana, odnosno zaustavljena.

PROČITAJTE JOŠ: Nega tela tokom zime - šta ne smete da zaboravite

Šta se dešava sa terapijom tokom trudnoće?

- Terapija se ne obustavlja, ali mora da se primenjuje sa punom odgovornošću. U protivnom, može doći do različitih posledica. Primera radi, ako kod dijabetesa nivo šećera nije dobro kontrolisan tokom trudnoće, a naročito u prvih 11 nedelja, kod majke može doći do hipertenzije i eklampsije, a kod deteta do porasta telesne mase i drugih kongenitalnih, odnosno urođenih problema. O ovome se mora voditi računa i kod trudnica obolelih od sistemskog eritemskog lupusa, jer ako se, na primer, bolest aktivira tokom trudnoće uvek ćemo primeniti terapiju koja najmanje utiče na plod. Veoma je važno i da bolesnice kada saznaju da su trudne ne prekinu samoinicijativno da uzimaju svoju terapiju, jer na taj način mogu da ugroze i sebe i plod. Kod nekih autoimunih bolesti kao što je antifosfolipidni sindrom u odmakloj trudnoći može doći i do gubitka ploda. Za ovu bolest odgovorna su antitela koja dovode do povećane sklonosti ka trombozi i pobačajima. Do gubitka ploda najčešće dolazi u drugom i trećem trimestru trudnoće. Da bi se sprečio gubitak ploda u narednoj trudnoći, tokom cele aktuelne trudnoće primenjuje se antikoagulantna terapija.

Da li autoimune bolesti mogu da se prenesu sa majke na dete?

- Postoje određene bolesti koje mogu sa majke da se prenesu na plod, pa da dete i nakon rođenja ima određene posledice. Takav je, primera radi, sistemski eritemski lupus i Sjegrenov sindrom. I jedna i druga bolest kod deteta mogu da dovedu do prolaznih kožnih promena, prolaznog pada trombocita, a kod, doduše, malog procenta i do trajnog poremećaja sistema koji sprovodi srčane impulse (kompletni srčani blok). Sve to dešava se zbog antitela koja su iz majke, kroz placentu, prešla na dete. Kožne promene manifestuju se u vidu reljefnog crvenila, poznatog i kao raš, koji nakon potpunog metabolisanja majčinih autoantitela nestaje. Ako se posumnja da u toku trudnoće dolazi do razvoja kompletnog srčanog bloka daje se imunosupresivna terapija u vidu kortikosteroida između 16 i 20 nedelje trudnoće koja ima za cilj da smanji komplikacije. Važno je napomenuti da žene sa autoimunim bolestima u najvećem procentu rađaju zdravu decu. Istina, njihova trudnoća može da se završi prevremenim porođajem, što se dešava u oko 10 odsto slučajeva. I na kraju, žene sa autoimunim bolestima mogu da rađaju i više dece, ali pred svaku narednu trudnoću treba da imaju kompletnu procenu zdravstvenog stanja, u zavisnosti od tipa bolesti.

TERAPIJA


Ukoliko se trudnoća planira, iz terapije na vreme mora da se isključi imunosupresivna terapija tipa ciklofosfamida, metotreksata 1... Nesteroidni antireumatici posle 32 nedelje trudnoće takođe nisu preporučljivi. Bitan je i posleporođajni period, jer bolest može da se pogorša ili tek tada da se javi. Naročito treba voditi računa šest do osam nedelja nakon porođaja, jer je tada izražen hormonski disbalans - ističe naša sagovornica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije