KOŽNE alergije i ekcemi postali su masovna pojava, naročito u poslednjih 10 godina. Prema rezultatima svetskih studija, glavni razlozi za to su sterilno okruženje, sve veći obuhvat vakcinacije i smanjena izloženost infekcijama u najranijem uzrastu.


U ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", profesor dr Volf Hening Benke, šef Odeljenja dermatologije Univerzitetske bolnice u Ženevi, kaže da će se kod pacijenta čiji organizam nije "naučio" u najranijem detinjstvu da se bori sa upalom najpre razviti alergija i ekcem.

- Živimo u sterilnom okruženju, sve je više vakcinisanih, a sve manje infekcija - kaže prof. Benke. - Zbog toga, naš imuni sistem nije "istreniran" upalama, koje kada se preleže ipak stvaraju zaštitu. Kada toga nema, veća je mogućnost da se imuni sistem kasnije aktivira i razvije kožne bolesti.


Kako se došlo do saznanja da je prezaštićena okolina uzrok pojave alergija i ekcema?

- U studijama se pokazalo da u ruralnim delovima Nemačke postoji manji broj alergija, nego u velikim gradovima. Utvrđeno je da je razlog što su porodice na selu više izložene infekcijama. To je zbog okoline, životinja i celokupnog životnog stila. Porodice na selu uglavnom imaju više dece, koji jedni drugima prenose infekcije. Kada svi to preleže, zaštićeni su od alergija.


Osim alergije i ekcema, koja dermatološka oboljenja su danas najčešća i zbog čega?

- Akne, psorijaza, ali i karcinom kože, jesu kožna oboljenja sa kojima se najčešće susrećemo. Rak kože direktno je povezan sa ultraljubičastim zračenjem, pa generacije koje su bez zaštite bile izložene suncu na plažama u protekle dve decenije, sada najčešće imaju problem sa karcinomom. Može da se kaže da je to prava epidemija ove bolesti.


Primećen je i porast autoimunih oboljenja. Među njima su često ona koja se odražavaju na kožu?

- Autoimuni problemi, kao što je na primer kožni lupus, jesu znak da je imuni sistem i ceo organizam pod stresom. U normalnim okolnostima, ljudi tolerišu stres, ali kada dođe do "sloma", razvijaju se različite forme autoimunih bolesti. Ne postoji drugi način da se to spreči, nego da se smanji nivo stresa, što najčešće zahteva promenu načina života.


Vi ste jedan od izumitelja biološke terapije za lečenje psorijaze. Jeste li zadovoljni dosadašnjim rezultatima?

- Među farmakološkim terapijama, najbolje rezultate pokazala je upravo biološka terapija. Ona ima veći efekat nego sve konvencionalne metode lečenja, uključujući fototerapiju. U Švajcarskoj je odobrena treća generacija ovih lekova, koji imaju najmanji mogući stepen neželjenih dejstava i deluju direktno na žarište bolesti.


Kakve su šanse da Srbija uskoro dobije treću generaciju biološke terapije?

- U Srbiji je trenutno dostupna prva generacija lekova i pojedini lekovi iz druge generacije. To su dobri medikamenti, ali svakako da postoje savremeniji. Situacija nije ista kao u razvijenim zemljama, ali je postignut veliki napredak. Kada će nove terapije stići u Srbiju, zavisi od novca koji država ima na raspolaganju, ali i postavljene strategije lečenja.


Na koji način države sa manje novca mogu da poboljšaju lečenje?

- Nije potrebno svakog pacijenta lečiti isto. Dobro je da postoji više opcija lečenja, jer je potrebno da se tretmani što više individualizuju. Za neke je najbolje rešenje biološka terapija, dok su za druge najbolje konvencionalne metode. Zbog toga, nije porebno davati previše novca samo na najinovativnije terapije. Moraju da postoje pravila, što znači da će terapiju dobiti pacijneti kojima je ona zaista potrebna.


Da li se u razvijenim zemljama koriste biosimilarni lekovi?

- Naravno. Biosimilarne terapije su jeftinije i to je njihova velika prednost. U pojedinim zemljama, ovi lekovi su i do 70 odsto jeftiniji od originala. To znači da možete da tretirate pet puta više pacijenata. To jeste jedno od dobrih rešenje za siromašnije zemlje. Treba znati da se ni u Švajcarskoj, koja je bogata zemlja, ne propisuje biološka terapija kao prva linija lečenja.


Postoje li naznake za sličnu terapiju koja će biti namenjena pacijentima sa vitiligom?

- Neki pacijenti koji koriste biološku terapiju za psorijazu, primetili su poboljšanje kod vitiliga. Pokušavamo da otkrijemo šta u biološkoj terapiji deluje na vitiligo, kako bismo napravili novi lek. Zasada, za autoimunu bolest kao što je vitiligo, najbolje što možemo da uradimo jeste da usporimo napredak i progresiju bolesti.


LEK VREMENOM PRESTAJE DA DELUJE

PACIJNETI vremenom razvijaju imuni odgovor koji neutrališe lek, što je jedan od razloga zbog kojih se biološka terapija ne propisuje kao prva opcija kod psorijaze.

- Ako nemate nove terapije, a biološka više ne deluje, to može da znači da ste ostali bez opcija. Zbog toga se ne propisuju uvek svi najmoderniji lekovi koji postoje, jer je potrebno "izvagati" između različitih strategija.

AKNE ZBOG DISBALANSA HORMONA


AKNE su uvek bile čest problem, ali sada se sve češće viđaju u kasnijem životnom dobu?

- Kod žena u tridesetim i četrdesetim godinama, akne su sve prisutnije. Ne zna se tačan razlog, ali se pretpostavlja da je disbalans hormona odgovaran za to, u kombinaciji sa teškom i neadekvatnom kozmetikom. Moja parola je "manje je više". Naša koža nije stvorena da bude pokrivena bilo kakvom kozmetikom.