MULTIPLA SKLEROZA: Kako izbeći invalidska kolica?

Z. OSTOJIĆ-JOKSOVIĆ

26. 06. 2017. u 19:21

МУЛТИПЛА СКЛЕРОЗА: Како избећи инвалидскa колица?

Shutterstock

Hronične i neizlečiva bolest ima podmukle simptome, a brzo napreduje. Znaci upozorenja su zamagljen vid, zamor, utrnuće jednog dela tela, vrtoglavica, smetnje u govoru

SVI se po pravilu plaše bolesti kojima se ne zna uzrok i javljaju se iznenada. Multipla skleroza je jedna od njih jer dolazi podmuklo, često sa simptomima koji mogu da znače i neku drugu, bezazleniju tegobu, zbog čega pacijent ne ode odmah kod lekara. S obzirom na to da bolest nije izlečiva, a napreduje nezadrživo i do invalidskih kolica, od ključne je važnosti na vreme dobiti dijagnozu i pravu terapiju.

- Multipla skleroza je obolenje mozga i kičmene moždine, najčešće je progresivna i može dovesti do visokog stepena funkcionalne onesposobljenosti. U svetu je dijagnostikovana kod 2,5 miliona ljudi, a kod nas je ima oko 7.000, ali postoji tendencija rasta. Najčešće se javlja kod mlađih osoba, između 20. i 40. godine, mada retko može da se javi i kod dece mlađe od 10 godina i starijih od 50. Ipak, najviše zahvata populaciju koja je radno i reproduktivno u punoj snazi, pa je izuzetno važno da se kompletna zajednica uključi u lečenje, rehabilitaciju i pomogne obolelom u svakodnevni život. Pomoć društva je neophodna i zbog članova porodice, jer bolest često traži njihovo potpuno angažovanje - ističe neurolog profesor dr Evica Dinčić iz Klinike za neurologiju Vojnomedicinske akademije.

* O multipla sklerozi se i dalje ne zna mnogo?

- To je autoimuno obolenje sa izraženom neurodegenerativnom komponentom, ali još se ne zna tačno šta je uzrokuje. Zna se da na bolest utiče više faktora, postoji genetska predispozicija, ali ne može se reći da je multipla skleroza nasledna. Ipak, o naslednom faktoru mora da se vodi računa, jer se bolest javlja kao familijarna forma u deset odsto slučajeva od ukupnog broja obolelih.

* Kako na njen nastanak utiču geni?

- U nastanku bolesti važnu ulogu igra 150 karakterističnih gena, koji se inače nalaze i u populaciji zdravih. Međutim, kada se kod osobe ti geni nađu u većem broju i naprave specifičnu kombinaciju, onda je genetski rizik za bolest veći. Da bi se multipla skleroza klinički ispoljila nije dovoljna samo genetika, već i dejstvo faktora iz spoljašnje sredine kao što je manjak vitamina D, prisustvo Ebštajn-Barovog virusa koji je odovoran za infektivnu mononukleozu, zatim pušenje i gojaznost, posebno u detinjstvu i adolescenciji. Ipak, ustanovljeno je da nijedan od navedenih faktora pojedinačno nije uzrok bolesti.

* Ko češće oboleva, žene ili muškarci?

- Češća je kod žena, kao i većina autoimunskih obolenja. Na tri žene oboli jedan muškarac. Muškarci obolevaju ređe i često imaju težu formu bolesti. Povećana sklonost žena ka ovoj bolesti nije vezana za ženski H hromozom, ali se pretpostavlja da je u pitanju genetska predispozicija i veća prijemčivost žena za faktore iz okruženja.

* Kakav je tok bolesti?

- Nepredvidiv i manifestuje se vrlo neujednačeno, od pacijenta do pacijenta. Nema specifičnih simptoma, ali postoje neki karakteristični za multiplu sklerozu. Na početku bolesti se javlja zamor, često kao jedini simptom. Uobičajen je i zamagljen vid ili slabljenje vida na jednom oku, utrnuće jednog dela tela, noge, ruke, lica, smanjen osećaj dodira, vrtoglavica, smetnje u govoru. Dolazi i do slabosti ruku i nogu, otežanog hoda, problemi sa kontrolom mokrenja i stolice, seksualna disfunkcija. Bolest je takva da simptomi nastanu iznenada, iz punog zdravlja kako se kaže i nakon nekoliko dana ili nedelja spontano nestanu. U takvoj situaciji se dešava da pacijent ne shvata ozbiljno tegobe sve dok se posle izvesnog vremena ne pojavi novi simptom. Međutim, čim se pojavi neki od navedenih problema, obavezno treba otići lekaru radi uspostavljanja pravovremene dijagnoze. U suprotnom, gubi se dragoceno vreme što može da se odrazi na tok bolesti i ishod lečenja.

* Kako se multipla skleroza ispoljava?

- Bolest ima dva klinička toka. Može da se javi u relapsno remitentnoj formi, gde se smenjuju epizode sa simptomima i mirna faza. Kod 85 odsto obolelih počinje na ovaj način. Ova forma bolesti nakon nekoliko godina najčešće prelazi u sekundarno progresivnu formu, koju karakteriše napredovanje obolenja sa sve većim i složenijim tegobama. Kod 15 odsto pacijenata, bolest počinje kao primarno progresivna, sa teškim simptomima koji se samo usložnjavaju dovodeći do toga da oboleli ne može da hoda, kontroliše mokrenje i stolicu i ima brojne druge probleme. Kada će se koji simptom javiti, zavisi isključivo od pacijenta.

* Kako se bolest dijagnostikuje i leči?

- Pošto se sagledaju simptomi na koje se žali pacijent, radi se analiza krvi, likvora, kao i magnet glave i kičmene moždine. Kada se dobiju rezultati, leče se akutna pogoršanja bolesti tri do pet dana kortikosteroidima i po potrebi se simptomatskom terapijom sanira bol, zamor, grč mišića... Ova dva vida terapije dostupna su svim našim pacijentima, što nažalost nije slučaj sa savremenom biološkom terapijom koja ima potencijal da modifikuje prirodan tok bolesti.

SKUPO LEČENJE

U POSLEDNJE dve decenije učinjen je veliki pomak u lečenju multiple skleroze otkrićem novih lekova. Cilj je da se zaustavi ili makar odloži prirodni progresivni tok bolesti. U svetu je na raspolaganju 14 takvih savremenih lekova, sa različitim stepenom efikasnosti. Kod nas je u opticaju manji broj medikamenata, nedovoljan jer je lečenje njima izuzetno skupo. Najpristupačnija opcija lečenja premašuje 10.000 evra na godišnjem nivou po pacijentu. Međutim, dugoročno posmatrano, ova terapija je apsolutno isplativa jer se bolest tako stavlja pod kontrolu i oboleli ima kvalitetniji život, tako da je i društveno koristan.

U trenutnim, terapijski nepromenjenim okolnostima, već posle deset godina od postavljanja dijagnoze kod polovine pacijenata stanje prelazi u sekundarnu, težu formu bolesti i često nisu u stanju da prepešače ni sto metara. Uz novu terapiju, pokazuju rezultati, samo 18 odsto obolelih nakon 16 godina od dijagnoze prelazi u težu formu bolesti. Ako se multipla skleroza javi u 20. ili 30. godini, lako je izračunati da je to ogroman gubitak za obolelog i zajednicu - naglašava dr Dinčić.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

Djordje

26.06.2017. 22:00

Veliki problem je skupo lecenje. Lekovi koji modifikuju tok bolesti su godisnje oko 9000 do 10000 evra a drzava ih obezbedjuje samo manjem broju pacijenata. Zog toga je lista cekanja velika i pacijenti cekaju i do 5 godina da dodju na red da primaju tu terapiju a do tada je i bolest vec napredovala. Nazalost nema naznaka da ce se nesto promeniti po tom pitanju.

Nenad Aleksic

27.12.2017. 12:28

@Sandra Ns - Verovatno tesko.. Cini mi se nemoguce.. Ovo djubre od bolesti me sabija i krivi vec 7-8 godina i sve je gore i gore. Nazalost.

Rade

10.01.2018. 22:41

Pijem speltu zeleno zito svako jutro na gladan stomak i vec dve godine nisam vise odlazio na kliniku po pomoc krecem se i funkcionisem za sada dosta dobro i vozim auto tako da ne skodi a mozda nekom kao meni pomaze inace 14 godina imam MS.