Mrežica kroz minimalni rez

PRVA laparoskopska operacija cistokele, kojom se trajno rešava problem spada bešike u vaginu, urađena je u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović“.

- Reč je o minimalno invazivnoj rekonstruktivnoj hirurškoj proceduri, kojom se sanira problem spada bešike u vaginu - pojašnjava dr Ervin Kocjančič, profesor sa Univerziteta „Ilinois“ u Čikagu, jedan od najboljih svetskih urologa iz oblasti urogenitalne hirurgije i član tima koji je operisao pacijente u Srbiji. - Do sada je ovde rađena klasična operacija cistokele, a sada smo radili obe metode, kako bismo ih međusobno uporedili. Za pacijente je od samog pristupa (vaginalnog ili abdominalnog), ili primene laparoskopije, važnije koju metodu bolje radi njihov hirurg.

Laparoskopske operacije važe za intervencije koje su manje invazivne, pacijenti se lakše oporavljaju i brže idu kući. U uroginekologiji osim abdominalnog, čest je i vaginalni put operacije, ali on se nekada izbegava, naročito kod mlađih, seksualno aktivnih žena. Kod problema prolapsa karličnih organa, operacija je poslednja, ali odlična metoda koja može da se ponudi pacijentu, kaže dr Kocjančič, dodajući da u klinici u Čikagu, gde on radi, pacijentkinje dolaze ujutru na operaciju, i istog dana idu kući i odmah mogu da se vrate na posao.

Prolaps karličnih organa sa inkontinencijom ili bez nje najčešći je zdravstveni problem žena u starijem dobu. Veliki broj njih godinama živi sa tegobama i ćuti o svom problemu. Najčešće ni ne znaju da postoji način da se problem hirurškom intervencijom trajno reši.

Sa godinama, zbog preteranog naprezanja, teških porođaja, gojaznosti, slabe ligamenti i vezivno tkivo karlice. Zbog toga se dešava da kroz oslabljeni prednji zid vagine izađe mokraćna bešika (cistokela). Kroz zadnji deo vagine može da prolabira debelo crevo (rektokela), ili tanko crevo (enterokela), a u nekim slučajevima dolazi do spada grlića materice.

- U zavisnosti od organa koji zbog slabosti mišića male karlice propadaju u vaginu, zavisi i koji će se operativni pristup primeniti - dodaje dr Kocjančič. - Hirurzi imaju na raspolaganju operaciju klasičnu vaginalnim putem, adbominalnim putem, retropubičnim pristupom, laparoskopski, može čak da se operiše i uz pomoć robota.

Ispad (prolaps) karličnih organa veoma često prati i nemogućnost zadržavanja mokraće - inkontinencija. Iako ona može da se leči i drugim metodama, kada neinvazivne metode (Kegelove i druge vežbe, elektrostimulacija) ne daju efekta, operacija je jedino rešenje. Za problem inkontinencije nema boljeg rešenja od minimalno invazivne operacije koja se radi vaginalnim pristupom - postavljanjem prstena ispod srednjeg dela uretre.

- Iako ne ugrožavaju život, urogenitalni problemi mnogo utiču na njegov kvalitet - priča dr Kocjančič. - Ako imate pacijenta koji mora da mokri svakih pola sata ili na 15 minuta, to je ogroman problem, ti ljudi maltene ne mogu da izađu iz kuće. U Italiji, na primer, ranije je više novca trošeno na sredstva za inkontinenciju (pelene i druge terapije) nego na hemoterapiju i lekove za srce.

Što manje materijala prilikom operacije ugradi, manji će biti kontakt sa tkivom i mogućnost komplikacije. Zato se sve više umesto mreža koriste mini slingovi.

- To je praktično mala mreža, tj. traka. Mrežice i trake se prave od istog materijala, polipropilena, do sada nije pronađen bolji - kaže dr Kocjančič. - Sa njima je procenat komplikacija sveden na oko pet odsto.