Na svrab se često ne obraća prevelika pažnja, pretpostavlja se da je manifestacija kožnih problema ili alergije, međutim, može da bude upozorenje na vrlo ozbiljne bolesti. Koliko je svrab važan simptom pokazuje i nedavno održan edukativni skup pod pokroviteljstvom Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, u organizaciji dermatovenerologa prof. dr Đorđija Karadaglića i Marine Jovanović iz Klinike za kožne i polne bolesti u Novom Sadu.

Na šta sve svrab ukazuje i upozorava i kada se treba javiti stručnjaku, za čitaoce "Života plus" objašljava prof. dr Đorđije Karadaglić.

- Svrab ili pruritus može da ukaže i na neke infektivne bolesti, kao i na bolesti unutrašnjih organa, neurološke i psihijatrijske probleme, ali i da bude posledica uzimanja lekova. Javlja se kod pacijenata svih uzrasta, pri čemu je posebno izražen kod starijih osoba. Iako ne postoje precizni statistički podaci, zna se da od svraba pati jako veliki broj bolesnika.

* Koje kožne bolesti su praćene svrabom?

- Svrab se javlja kod psorijaze, dečjeg ekcema, suve kože, koprivnjače, šuge, ali i kod drugih bolesti karakterističnih za kožnu regiju, pa čak i kod akni. Na svrab koji se javlja u perianalnoj regiji (oko rektuma) posebno treba obratiti pažnju jer mogu da ga uzrokuju crevni paraziti, gljivične i seboroične promene, alergijski kontaktni dermatitis, bakterijske infekcije, malignitet, dijabetes, pa čak i psihogeni faktori. Takođe, ne treba ignorisati ni svrab stidne regije koji najčešće nastaje kao posledica iritacije u kontaktu sa kozmetičkim ili drugim preparatima, kao posledica ekcema, kandidoze, psorijaze... Ipak, treba naglasiti da je bez obzira na navedene razloge, svrab najučestaliji kod dečjeg ekcema ili pacijenata sa suvom kožom. Sa starenjem koža postaje sve suvlja, pa je shodno tome i svrab intenzivniji.

- Kod infektivnih bolesti svrab je takođe veoma izražen, pogotovo kod šuge i kod crevne zaraze, naročito kod enterobioze do koje dovode parazitarne infekcije u stolici. Isto se dešava i kod strongiloidoze, koju takođe uzrokuju paraziti u stolici. Osipi po koži vrlo često propraćeni su svrabom, kao i neke autoimune bolesti. Posebno intenzivan svrab može se javiti kod eritemskog lupusa, sistemske skleroze, kao i siegrenovog sindroma kojeg karakteriše suva sluzokoža usta, jezika, očnih kapaka... Svrab je izražen i kod buloznih bolesti pemfigus gde su prisutni plikovi na koži, ali i kod hepatobilijarnih bolesti, odnosno oboljenja jetre i žučnih puteva. Endokrine i maligne bolesti takođe se manifestuju svrabom. "Lista" bolesti koje se mogu manifestovati ovom neprijatnom pojavom prilično je dugačka.

* Kada je svrab naročito izražen?

- Kada je u pitanju osetljiva kože koja je sama po sebi reaktivna, hiperaktivna i iritabilna. Ona se prepoznaje po crvenilu, svrabu, bockanju i pečenju. Do ovakvog stanja kože mogu da dovedu fizički faktori kao što je ultravioletna radijacija, ali i preterana upotreba kozmetičkih sredstava, sapuna, pa i vode. Osetljiva koža nije samo koža lica, već posebno treba voditi računa o koži glave i šaka.

Inače, svrab može biti vrlo intenzivan ili jedva prisutan, danonoćan ili da se javlja samo u određenom dobu dana. Može da zahvati celo telo ili pojedine delove tela. U svakom slučaju, kada ometa svakodnevno funkcionisanje treba se obratiti stručnjaku.

Svrab može da se javi i kao posledica uzimanja lekova oralno ili preko kože. Može da se ispolji pri prvom, ali i pri svakom sledećem uzimanju ili nanošenju leka. Međutim, vrlo je teško razlikovati svrab kao posledicu uzimanja medikamenata, a otežavajuća okolnost je i što na stotine lekova mogu biti izazivači svraba.

Takav je, primera radi, antibiotik vankomicin, koji može da izazove "sindrom crvenog čoveka". Pacijent nakon uzimanja ovog antibiotika može biti crven po celom telu ili samo u gornjem delu trupa.

Istovremeno, svrab mogu izazvati i antimalarici, opijati, penicilini i tetraciklini, antiepileptici, kontraceptivi, a vrlo često i kortikosteroidi.