IAKO je prošlo tek nekoliko dana od početka izolacije, mnogi se žale da su i bez vage osetili da im se polako talože kilogrami. Nervozu i teskobu, kažu, zatrpavaju svim raspoloživim namirnicama, čak i kada nisu gladni.

- Najviše se konzumira hrana bogata ugljenim hidratima, a ona ne samo što nagomilava kilograme i povećava telesnu težinu, već i izuzetno nepovoljno utiče na hronične bolesnike. Šećer u krvi se penje preko normalnih vrednosti, dok se insulin zakasnelo izlučuje iz pankreasa. Jer, ugljeni hidrati iz šećera, čokolade, marmelade, meda, zašećerenih pića i sokova, doslovce "uleću" u krv - objašnjava nutricionista dijetetičar Svetlana Ćulibrk Pribaković.

* A iz drugih namirnica?

- Iz hleba i testa "teku", a iz voća polako ulaze u krv, iz mleka "kaplju"... Povrće je najbolji izbor. Osim toga, ako jedemo više voća i povrća, unosimo i više balansnih materija, odnosno celuloze. A upravo ti sastojci deluju na usporavanje vremena prolaska hrane kroz tanko crevo, čime se smanjuje osećaj gladi, izaziva peristaltika i sprečava opstipacija, odnosno zatvor.

* Kako da u ovom uslovima, kada nam je hrana stalno nadohvat ruke a kretanje ograničeno, izbegnemo zamku gojaznosti?

- Svi treba da jedemo kada zaista osetimo potrebu za hranom, vodeći računa o tome da se posle obroka osećamo prijatno. Uzimanje hrane svaki čas apsolutno nije preporučljivo, jer i najmanji unet zalogaj luči želudačni sok i povećava apetit. I u ovim okolnostima treba piti od 1,5 do 2 litra vode, da bismo izbacivali toksine iz organizma. Takođe, treba unositi i druge vrste tečnosti, nezaslađene čajeve, voćne sokove, supe, čorbe. Vrlo je važno da jedemo bez nervoze, u miru, u određenim vremenskim razmacima. S obzirom na to da se ne krećemo, neophodno je i da nekoliko puta u toku dana radimo najjednostavnije vežbe istezanja i razgibavanja, barem deset minuta, da bismo pospešili trošenje unetih kalorija i bolje se osećali.


BELI LUK I JOGURT

U ISHRANI treba da budu zastupljene, pre svega, žitarice od celog zrna, salate, sirovo povrće koje ne mora termički da se obrađuje, sveže voće. Beli luk i jogurt poseduju jaka antibiotska svojstva, zahvaljujući kojima suzbijaju i ometaju razvoj bakterija i virusa. Jabuke, brusnice, pomorandže, bobičasto voće, zeleno lisnato povrće, mahunarke, pasulj, boranija, grašak, izuzetno su bogati vitaminima A, C, B. Naravno, zbog značaja proteina nikako ne treba izostaviti meso - nabraja naša sagovornica.