SVET je postao mnogo zamršen. Kada vam se na zakazanom intervjuu Janoš Mesaroš pojavi u majici crvene boje, u nijansi koja već pet decenija, uz leteće konje, dominira njegovim platnima, niste u prvi mah sigurni poručuje li tim gestom da njegov optimizam još nije posiveo ili se pak ruga odlazećoj koroni koju su animatori, iz nekog razloga, takođe obojili u crveno.

Da bi postao svetski poznati slikar, Mesaroš je morao najpre da sebi zada sudbonosni autogol. Godine 1969. bio je dvadesetšestogodišnji prvotimac tuzlanske Slobode, kada mu je na jednoj utakmici, u žaru igre, napukla kičma. Čitavu godinu bio je nepokretan, a vreme je počeo da prekraćuje slikanjem.

U proteklih pola veka širom sveta priredio je 300 samostalnih izložbi na kojima se predstavio sa više od 7.000 slika. Na svim kontinentima Mesarošev dobro znani umetnički potpis su motivi i isečci ravnice nalik letećim ćilimima koji se uzdižu u nebesa. Njegova platna su nezamisliva bez uzletelih konja kakve je pre petnaest vekova jahao njegov daleki predak, osvajač i vojskovođa Atila Hunski, upamćen po nadimku Bič Božji. Krilate ate na njegovim platnima gotovo uvek prati i crvena boja. Ona u Janoševoj životnoj filozofiji simboliše nepresušni optimizam.

U prethodna dva meseca, priznaje, povremeno se pribojavao da će crvena nijansa prvi put - posiveti. Plašila ga je pomisao da pojava "crvenog" virusa koji je istovremeno izazvao strah u celom svetu, predstavlja samo početak.

- Ovoliku količinu straha koji je proizvela korona nije izazvala nijedna atomska bomba, nijedan rat u istoriji čovečanstva. Nema jačeg oružja od straha. Verujem da se ljudi koji vladaju svetom rukovode time da - što više straha proizvedu lakše će vladati - rečima kao kistom Mesaroš za čitaoce "Novosti" "crta" svoje mišljenje o onome što je svet snašlo poslednjih meseci, a što je, kako kaže, "nama Balkancima lakše palo nego ostatku sveta jer nas je i ranije svaka nevolja gazila".

U samom početku pandemije, slikaru nije smetala zabrana kretanja. U njegovom porodičnom stanu u Beogradu, atelje je u potkrovlju, pa se posvetio svom poslu. Onda je u glavi počela pobuna: želeo je da ide makar i nikud, ali samo da ide.



A, kada je zabrana kretanja ukinuta, slikaru se nije šetalo. Uhvatio je sebe da je postao agresivan. Ne prema ljudima, već prema svojoj umetnosti.

- U ateljeu nisam mogao da radim ulje na platnu i slike za koje je potrebno lagano vremensko osvajanje. Slikao sam na običnom pak-papiru, kao studenti slikarstva kada počinju da vežbaju crtanje ugljenom. Tako sam i ja radio svojim bojama i pastelima. Kada nisam bio zadovoljan, gužvao sam te slike, čak sam neke i gazio. A onda neka sentimentalnost proradi, pojavi se želja da vidim šta sam ja to nacrtao, pa počnem da razmotavam zgužvani papir - otkriva naš sagovornik, i priznaje da i u 77. godini kada stane pred platno, toj slici uvek daje celog sebe.

Tako je nastala serija Mesaroševih "gužvanih slika". Naslikao ih je više od 30, stavio ih pod presu, ispeglao. Tom tehnikom "ispeglan" je i osećaj agresivnosti. Ovih dana razgovara "sa nekim ljudima" o izložbi. Za sada nije siguran hoće li ona biti priređena u njegovom rodnom Bečeju, Beogradu u kojem živi već dvadesetak godina, ili u Novom Sadu koji voli zbog posebne nijanse panonskog šarma i emocije.


Na emociju Mesaroš stavlja naročit akcenat. Naglašava da živimo u instant-vremenu. Osećanja smo odgurnuli u stranu. Onog trenutka kada je čovek pronašao točak, imao je želju da bude brži i najbrži, a brzina mu otupljuje mozak, pa čovek ni na šta nije potpuno usredsređen jer sve brzo prolazi pored njega. Ta instant užurbanost uništila je mnogo lepote, pogotovo današnjim generacijama. Oni žive u brzim telefonima. Za kraj razgovora pitanje: Koja boja preovlađuje u 21. veku?

- Boja interesa. Ovaj vek, više nego ijedan prethodni, nijansira interes, i to u svim oblastima. Za pare se može prodati sve, sve je podložno tenderu. Ni ljubav više nije samo emocija o kojoj pesnici sriču stihove. Kad ona izbledi između dvoje ljudi, jedno od njih se okrene i pita: "Šta je od ove imovine moje?"



STRAH PANONSKOG ČOVEKA

MI, panonski ljudi, imamo večiti strah od poplave i od suše, od toga da li će to more jednog dana da poludi i da se vrati, jer mi hodamo po dnu nekadašnjeg mora. Pre devedesetih napravio sam sliku panonskih ostrva koja plutaju na vodi. Za mene je to bila ekološka slika, sve dok mi jedan odlazeći ambasador nije došao u atelje i rekao da hoće baš nju jer ona simboliše raspad Jugoslavije. Da li sam u podsvesti osetio propast bivše države? Moguće je, jer ljudska podsvest je čudo - priseća se Mesaroš.

ŽABA SE KUVA U HLADNOJ VODI

ČOVEK je, veli Mesaroš, neverovatno biće. Stalno će eksperimentisati i jednog dana će smisliti način kako da kontroliše um drugog čoveka.
- Ne,nisam ja protiv novih tehnologija, samo bih voleo da one pristižu postepeno kao u eksperimentu sa kuvanom žabom. Ako žabu bacite u vruću vodu, ona će iskočiti iz lonca. Stavite je u hladnu vodu i počnite da grejete. Žaba će se adaptirati i neće ni shvatiti da je skuvana. – kaže slikar.