LJudi se ne odriču knjige, strahuje se da će pozorišta doživeti pad interesovanja: Slavista Branko Mikašinović o kulturi u doba korone

ZA više od pola veka ,koliko živi i radi u SAD, Branko Mikašinović (1938) stekao je renome jednog od najpoznatijih slavista srpskog porekla u toj zemlji. Bivši predavač, novinar u srpskoj sekciji "Glasa Amerike" u Vašingtonu i savetnik u uglednoj izdavačkoj kompaniji, uz više od 200 književnih prikaza, objavio je na engleskom jeziku nekoliko dela o jugoslovenskoj književnosti i pozorištu, a u poslednjih nekoliko godina i pet veoma zapaženih antologija srpske književnosti. U razgovoru, za "Novosti", osvrnuo se na aktuelna pitanja sadašnjice: na krizu izazvanu virusom korona i njene posledice na skoro sve aspekte života u Americi.

* Šta vaši prijatelji Amerikanci govore i o čemu se brinu?

- Mnogi vide da su najvažniji izazovi, pored prvenstveno zdravstvenog, pitanja ekonomske i političke prirode. Zdravstveni izazov se ogleda u velikom broju obolelih, ali i umrlih, i u nastojanjima da se pronađe neki lek. Sa ekonomskog gledišta, prema, podacima iz "Njujork tajmsa", više od 16 miliona Amerikanaca je izgubilo posao; sektor malog biznisa je skroz zakočen, pa restorani ne rade, niti pozorišta, bioskopi, skoro sve vrste prodavnica, itd. Uspešno rade, grubo govoreći, zdravstveni i prehrambeni sektor. Postavlja se pitanje kako odstraniti virus i reaktivirati privrednu delatnost, što je svojevrstan balansirajući akt. Ovde se govori da će se morati napraviti izbor između otvaranja društva i privrede s jedne strane i zaštite zdravstvene situacije s druge strane, jer nijedna solucija sama po sebi nije potpuno rešenje.

* Kako izgleda današnja politička scena pred predstojeće izbore?

- Imaćemo najverovatnije dva rivala za predsednički položaj - republikanca i sadašnjeg predsednika Donalda Trampa i demokratu Džoa Bajdena. Postoji apsolutno jasna podela na takozvano liberalno, levičarsko krilo koje je opsesivno protiv Trampa. S druge strane, kandidat tog krila, demokrata Džo Bajden, podvrgnut je oštroj analizi desnice zbog njegovih poodmaklih godina i mentalnih lapsusa, pa se dovodi u pitanje njegova kandidatura. Smatra se da je Tramp mnogo agilniji, energičniji, ali će Bajden imati podršku liberalnih medija koji imaju veliki uticaj, dok će se Tramp osloniti na svoju harizmu i javne nastupe, kojih možda neće ni biti zbog virusa, sem televizijskih. Prećutno se prihvata ideja da je zbog svega toga Tramp možda jači kandidat. Vlada saglasnost i oko toga da ko uspe da reši pitanje virusa korona i revitalizacije ekonomije, on će pobediti na izborima.

* Kakvi su nagoveštaji o okončanju sadašnje zdravstvene krizne situacije?

- Imate razna nagađanja, ali ništa definitivno. Idealno rešenje bi bilo da se pronađe vakcina, ali za to kažu da bi bilo potrebno od godinu do godinu i po dana. Pošto veliki broj naučnika i laboratorija radi na iznalaženju nekog leka, svi priželjkuju da se dogodi neko čudo i da se nađe lek što pre, moguće i za nekoliko meseci. Tu i tamo se takođe čuje o problemu usamljenosti, izolacije, ali se sve to razmatra u kontekstu zdravstvenih pitanja. Takođe se smatra da će promene nametnute novim načinom življenja i ophođenja imati kratkoročan uticaj, ali dugoročno gledano ljudi će se uglavnom vratiti starim navikama.

* Kako posle ovoga vidite život kulture u SAD?

- Sve se zasada prebacuje na internet i izražava se bojazan da će, recimo, pozorišta i razne druge predstave doživeti pad interesovanja, ali se veruje da će se ono povratiti. Kultura, knjige i kulturni događaji se smatraju suštinskom komponentom ljudskog postojanja.

* Da li se čuju glasovi intelektualaca povodom ovako krupnih promena u svetu?

- Naravno da se i u stručnom, zdravstvenom smislu taj deo elite ponaša veoma profesionalno i da se njihov glas čuje. S druge strane, američki koncept društva, način funkcionisanja, ne omogućava da se medijski isprate, recimo, stavovi Noama Čomskog, Dejvida Ajka i drugih slobodoumnih i kritički opredeljenih intelektualaca. Američko društvo i njegove medijske organizacije su "programirani" tako da jednostavno masovno promovisanje drugih, pogotovo takvih kritičkih mišljenja nije moguće. Mali, skoro neprimetni, zvuci drugačijih stavova, poput Čomskog, prisutniji su u Evropi i evropskim intelektualnim sredinama.

* Kakva je sada situacija sa tržištem knjiga?

- Kako su knjižare zatvorene, knjige se uglavnom kupuju preko "Amazona", odnosno onlajn, i tu su u igri razni inovativni i novi koncepti prodaje knjiga. To znači da zbog ovakve relativno lake dostupnosti, kupovina knjiga nije toliko pogođena, uz to knjige se reklamiraju preko štampe i televizije i tako se relativno dobro prodaju. Uopšteno govoreći, izdavači nastoje da pronađu nove i što efikasnije načine plasmana svojih knjiga. Koristi se i kriza sa virusom korona i ukazuje da ljudi sada imaju više vremena za čitanje i stoga kupuju knjige. Pored toga, ovde se veruje da će se ljubitelji knjige teško ili nikako odreći tog zadovoljstva.

* Uoči izbijanja pandemije izašao je luksuzan komplet od pet vaših antologija srpske književnosti na engleskom jeziku, u izdanju "Čigoje"...

- Ovaj poznati beogradski izdavač ponudio je čitaocima antologije: "Srpska fantastična proza", "Odabrane srpske drame", "Srpska satira i aforizmi", "Odabrane srpske komedije" i "Velike srpske kratke priče". Ovaj veliki poduhvat Žarko Čigoja je preduzeo iz patriotskih razloga, sa željom da promoviše razne žanrove srpske književnosti širom sveta, a posebno u zemljama engleskog jezičkog područja.