DOBRO sam. Ovo nije najstrašnije, gadna je ona komunistička izolacija na Golom otoku. To je bila izolacija, ovo sada nije ništa - odgovara, uprkos svemu, sa osmehom Vlasta Velisavljević na pitanje kako provodi prvi dan u svoja četiri zida.

Omiljeni glumac dodaje da, posle takvog jednog iskustva, dane virusa korona podnosi "na trepavicama":

- Mnogo čitam, gledam televiziju, radim nešto i na terasi oko cveća. Zanimam se, nije mi dosadno. Imam i veliku, baš veliku, podršku svojih kolega iz Jugoslovenskog dramskog. Upravnica Tamara Vučković me je zvala da pita da li mi treba nešto, zvali su i drugi.

Na pitanje da li je u komunikaciji sa onima koji su u istoj situaciji kao on, Velisaljević kaže:

- Ja se nikad nisam mnogo družio sa vršnjacima. Oni su svi otišli, "bez pozdrava", i ostavili me, eto, samog sada... Do odlaska Mrguda (glumca Miodraga Radovanovića), družio sam se s njim, o Đuzi da ne pričam. I sa mlađima sam rado provodio vreme, posebno sa Glogovcem. Imam mnogo uspomena i ako ih samo pretresem, odmah osetim da, nekako, nisam džabe živeo. Vraćam se u ove dane tim sećanjima, radujući se i što mi se javljaju mlade kolege sa pitanjem mogu li nešto za mene da učine, da mi pomognu.

A svima koji su ovih dana zatvoreni u svojim kućama, popularni glumac poručuje:
- Čuvajte prijatelje! Sećajte ih se, volite i svoje bližnje koji više nisu među nama. Hvala vam što ste se javili. Ja vas pratim redovno, kao Udba. Čitam "Novosti", šta pišete i kako pišete. Čujemo se ponovo.
Glumici koja je obeležila jugoslovensku i srpsku kinematografiju, Miri Banjac, zabrana kretanja, kako kaže, teško pada.

- Pridržavam se svih pravila i zahteva, slušam šta nam preporučuju lekari, ali sam tužna što sada, kada je granulo sunce, ne mogu da izađem da šetam. Na sreću, imam dobre komšije, vrlo su solidarni i ništa mi ne nedostaje, pošto ni moj sin ne može da izlazi. Vreme provodim, uglavnom, slušajući vesti i preporuke stručnjaka, a počeću da gledam i predstave koje će emitovati RTS. Ne preostaje mi ništa drugo osim toga, i nade da će ova situacija kod nas da prođe manje tragično nego u drugim zemljama - ističe naša Mira nacionale, koja je 4. novembra prošle godine napunila 90 godina, i još uvek snima filmove i TV serije.

I pisac Milisav Savić, za "Novosti", opisuje svoje dane u izolaciji:

- Nisam stigao da pobegnem u zavičaj. Šteta! Tamo, u šumama iznad manastira Gradca, pre bih nabasao na vuka nego na koronu. Tamo bih mogao i da se pridružim maloj družini mladića i devojaka, koja, uz manastirsku rakiju, večeri provodi u lepim pričama.

Ovako, sam, zatvoren u Beogradu, preko interneta posećujem svetske muzeje, od Uficija do Ermitaža. I to je, iako virtuelna, lepa priča, o mestima u kojima sam bio i koja ću, nadam se, ponovo posetiti. O, kako mi srce plače za mojom voljenom Italijom!
- Završavam i roman o Crnjanskom. Natenane. Nema mesta nikakvoj žurbi. Jasno je zašto je Crnjanski, takođe u Italiji, pred najavama rata, maštao o Hiperboreji, zemlji večite mladosti i sreće.

Povremeno izađem na terasu, odakle puca pogled na Dunav. Svakog dana, vode su mu plavlje, a obala, u vrbama i topolama, zelenija! Dobar znak! Priroda se budi! S njom i nada!
Uvek sa širokim osmehom i puna optimizma, glumica Rada Đuričin nije izgubila vedrinu ni u ovim teškim danima za celu našu zemlju. Kao i svi sunarodnici "trećeg doba", od juče ujutru sedi u kući i - pravi planove za dane koji su pred nama:

- Pokušavam da se organizujem, da nešto uradim za ovo vreme. Da ne prođe uludo. Ne samo što čitam, hoću da završim i neke druge stvari. O tom - potom, videću da li ću za to imati strpljenja. U svakom slučaju, nisam ni u kakvoj panici. Naprotiv. Ako želimo, možemo da ispunimo vreme i u situaciji u kojoj se trenutno nalazimo i ne znamo koliko će trajati. Nadam se, ne više od dva-tri meseca.

Naša sagovornica naglašava da sada imamo priliku da se suočimo sa sobom, da se vratimo pravim vrednostima, postanemo svesniji sopstvnog bića i razmislimo šta možemo da učinimo da bismo život učinili lepšim.

- Mogu da pogledam predstave koje će Narodno pozorište emitovati na televiziji, biće i sadržaja iz inostranstva. Do sada sam uvek negde trčala: na probe, predstave, putovanja, gostovanja. Sada je najvažnije da budemo zdravi, koliko god je to moguće - kaže Rada.

Poznata glumica podseća da smo u prilici više da razgovaramo, makar telefonom, sa prijateljima i tako nadoknadimo ono što nam u ovom trenutku najviše nedostaje.

- Tolike ljude zanemarujemo. Želela sam da se družim sa mnogima, ali nisam stizala. Sad je trenutak da obnovimo mnoge kontakte. Svako će se obradovati kad ga pozovemo. U danima pred nama komunikacija ne može da prestane, samo da se intenzivira. Svako ima telefon, možeš da ispričaš ceo život, ako hoćeš... Moramo da se prilagođavamo situaciji. Čeznem i ja za prirodom, šetnjom uz Dunav. To nam svima nedostaje. Ali, šta je tu je.

Zato uvek, kaže Rada Đuričin, možemo da se vratimo dobrim knjigama i lepim novinskim člancima. I, naravno, da pravimo planove:

- Kad sve ovo prođe, sa Ljubišom Ristićem ću raditi predstavu "Veliki pad" Petera Handkea. Nismo mogli da počnemo sa intenzivnim probama, ipak, biće to vrlo zanimljiv posao. Nudi nam se uzbudljivo štivo o čovekovom bivstvovanju na ovom svetu. I ovo što nam se trenutno događa, na neki način, u romanu je. Morali smo da prekinemo i probe "Vase Železnove" Maksima Gorkog u Narodnom pozoritu, u režiji Zlatka Svibena. Odrastala sam u mom Vršcu upravo na literaturi Gorkog, Černjiševskog i drugih koji su tada bili aktuelni. Eto, sad im se posle mnogo vremena vraćam.

NI ZA VREME OKUPACIJE NISAM IZLAZIO

PURIŠA Đorđević završio je snimanje dokumentarnog filma o Matiji Bećkoviću, ostala je da se uradi još samo tonska obrada, ali je zbog novonastale situacije, nažalost, morao da prekine rad.

- Ni za vreme okupacije nisam izlazio napolje tri godine, jer sam bio u logoru - kaže legendarni Purke, dokazujući još jednom zbog čega su njegov šarm, optimizam i radost prema životu, pored njegovih filmova, takođe postali deo naše filmske istorije.