Otkako je 1969. stekao svetsku slavu filmom "Z", grčko-francuski, a odavno već i svetski reditelj Kosta Gavras suvereno vlada žanrom "političkog trilera", koji je uveo i koji ne silazi sa vrha bioskopske popularnosti dajući gotovo svake godine nove dokaze vitalnosti. Sam Gavras pruža kontinuirani doprinos razvoju i produbljivanju ovog žanra osluškujući svetske trendove ali čuvajući lični etički kodeks, koji počiva na osećanju socijalne pravde i beskomopromisnoj borbi protiv svetske oligarhije. Tako je "miljenik evropskog filma" (kome su u ključnom trenutku pružili odlučnu podršku Horhe Semprun, Iv Montan, Trentinjan i Teodorakis) postao i njegov "večiti mladić", kadar da se u pravom trenutku umeša u političku stvarnost, uvek gotovo nepogrešivo "na pravoj strani". Iako progresivistički kosmopolit, Gavras uspeva da ostane "Grk 100%", što se jasno vidi i iz njegovog najnovijeg filma, nastalog po knjizi sa memoarskim crtama Janisa Varufakisa, "čuda od deteta" svetske političke ekonomije, ministra finansija u vladi Aleksisa Ciprasa i jednog od najodlučnijih boraca protiv eurokratske hidre, koja je 2015-2016. napala grčki narod. Varufakis, koji simbolizuje helenski patriotizam i samosvest, glavna je ličnost ovog filma i mitski osvetnik savremenog sveta.

Trijumf Ciprasove "Sirize" (2015), čiju je dušu stvarao njegov saborac Varufakis, izrazio je sav bes Grka i što je još važnije, povratio im izgubljeno samopouzdanje i nadu. Na obzorju Evrope pojavila se nova narodna snaga koja je, uprkos konfuznoj levičarskoj ideologiji, predstavljala alternativu bezličnoj oligarhiji evrozone usidrenoj u Berlinu i Briselu. Ogroman spoljni dug Grčke, do koga je došlo velikim ulaganjem u napredak nerazvijenih delova zemlje (naročito Severne Grčke), infrastrukture i poboljšanja socijalne karte naroda, jedva su dočekali (uglavnom) nemački poverioci da skuju mengele dugoročnog dužničkog ropstva celoj jednoj evropskoj zemlji. Tako je započeo politički triler kome smo nedavno svedočili i koji još uvek traje. Na jednoj strani je zločinac, berlinsko-briselska oligarhija, na drugoj žrtva, grčki narod, koji se očajnički brani. Dramaturgija ovog trilera sastoji se od čudovišne koreografije zločina, na čijem čelu se nalazi zlikovac pod imenom TROJKA (kriptonim ruskog porekla, koji je označavao staljinske mobilne komisije za streljanje, u ovom slučaju inkvizitorski sud Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda), koju Gavras na kraju pretvara u pravu koreografiju smrti, fantazmagoričnog duha i obličja, pri čemu Cipras podleže ovom simboličkom danse macabre savremene Evrope, koji vodi plutokratski Berlin. Predsednik vlade popušta, izdaje narod koji ga je izabrao i dao mandat za antidužničku politiku i potpisuje kapitulaciju, a svog političkog brata-blizanca Varufakisa tera u ostavku. Jednom počinjena, izdaja nema kraja: Siriza pada s vlasti prošle godine, posle potpisivanja "Prespanskog sporazuma", a Varufakis osniva panevropski pokret suprotstavljanja neokolonijalističkoj politici EU i stupa u novu političku borbu. Naslov njegove političke ispovesti (i naslov filma), citat iz pridike Kristin Lagard, šefice MMF na sudaniji TROJKE, iznosi na svetlo dana sav apsurd i debiliju svetskih uzurpatora narodne volje.


PROČITAJTE JOŠ: Filmska kritika - FEST 2020: Osujećena melodrama


Poluga žanrovske matrice "političkog" trilera je obavezni motiv izdaje, za koji stvarnost pruža obilje materijala i koji Gavras nedvosmisleno stavlja na raboš Ciprasa, kao i biblijsko prokletstvo Kaina i Avelja, takođe sadržano u ovom žanrovskom arhetipu. Sve to je izvedeno u ritmu od koga zastaje dah, u furioznom smenjivanju dramskih momenata koji deluju ubedljivo i dokumentarno. U opisanim scenarstičko-režijskim majstorijama sadrži se novi trijumf žanra, koga je Gavras uveo pre tačno pola veka. Superiornim postupkom majstora Gavras rukovodi svim aspektima narativa (tu je i kamera svetskog klasika Jorgosa Arvanitisa i odlična igra svih protagonista) što film "Ponašajte se kao odrasli" ubedljivo plasira na najvišu poziciju ovogodišnjeg Festa.