Književni kritičari biraju knjigu godine (11): Do petka, kada će biti proglašen pobednik, objavićemo izbore još 14 članova Velikog žirija.

VLADISLAVA GORDIĆ PETKOVIĆ (Novi Sad):

1. "GROZOTA ILI...", Slobodan Tišma ("Čarobna knjiga")

2. "NEŠTO ŠTO STRAŠNO PODSEĆA NA ŽIVOT", Nebojša Milenković

("Akademska knjiga")

3. "PO ŠUMAMA I GORAMA", Milenko Bodirogić ("Orfelin")

4. "OTKAKO SAM KUPILA LABUDA", Tanja Stupar Trifunović ("Arhipelag")

5. YUGOSLAV, Ana Vučković ("Partizanska knjiga")

Roman Slobodana Tišme orkestriran je kao niz varijacija na temu pada u zrelost i lebdenja u antigravitacionom polju porodične istorije.

Prvenac istoričara umetnosti Nebojše Milenkovića govori o porazu umetnika u bici protiv neshvaćenosti, ali i o strategijama da se neshvaćenosti odoleva.

Odnos strasti i lektire je konstitutivni motiv drugog romana Tanje Stupar: strast u lektiri traži, i nalazi, odjeke i objašnjenja.

Lirski roman Ane Vučković ne govori samo o žaljenju za mrtvima, veći i o detaljima pamćenja koji nas čine živima u svesti onih kojih više nema: sećanje je dvosmerna ulica.

Bodirogićev roman u šest hodanja tragovima partizanskih odreda i pod epigrafskim patronatom Oskara Danona je ekološka poema o sistematskom zatiranju prirode i istorije.


ČASLAV NIKOLIĆ (Kragujevac):

1. BREAKING THE WAVES, Dragan Bošković (NB "Stefan Prvovenčani")

2. "U KRUGU DNEVNIKA O ČARNOJEVIĆU", Ala Tatarenko (Fondacija "Stanislav Vinaver")

3. "RUKE U RUKAMA", Ana Ristović ("Arhipelag")

4. "VUČIJA LOKVA", Selma Hasanović (Građanski forum, Novi Pazar)

5. "TAJNA PAVLOVE ULICE", Dragan Jakovljević (Srpske nedeljne novine, Budimpešta)


Iako je svet mali za ono što želimo i uprkos ubodima tuge i praznine, moguće je, u knjizi pesama D. Boškovića, i to da "niotkuda" postane "odnekud", pa da se stigne i do bolivijskih planina, Njujorka, Dablina... A. Tatarenko osvetljava jezičko i književno višeglasje "Dnevnika", dijalog ovog romana sa svetskom literaturom, a veoma je upečatljivo njegovo poređenje sa romanom "Na sunčanoj strani" Ive Andrića. Ispisujući simboličku mapu urbanog prostora (Berlina, Beograda...), A. Ristović proširuje referencijalnu bazu savremene srpske poezije. Junakinja stihova u gradu hoda između označitelja različitih naroda, zanimanja i najsitnijih stvari, razgranavajući slike urbanog prostora. Širok registar tema u zbirci pesama S. Hasanović znak je bogatog ja - pesničkog subjekta i pesnikinje. Jezik ove poezije je predmet "TO". Nešto što pripada biću, životu, nadi, Bogu, književnosti, slobodi, snovima, ljubavi, osmehu... Dva imena peštanske ulice o kojoj pripoveda D. Jakovljević - Prater ulica i Pavlova ulica - obeležavaju složeno, mnogospratno vreme ovog romana: savremeni trenutak srpskog pisca u Budimpešti, devedesete godine u Srbiji, Drugi svetski rat, kraj 19. i početak 20. veka itd.

TATJANA LAZAREVIĆ MILOŠEVIĆ (Smederevo):

1. "RUKE U RUKAMA", Ana Ristović ("Arhipelag")

2. "OGLEDI OKO STOLA", Slobodan Zubanović (Kulturni centar Novog Sada)

3. "LIRKO KOPILE I BABA-TETKE", Biljana Milovanović Živak (Centar za kulturu Požarevac)

4. "PILOT TRAMVAJA", Jovica Aćin ("Laguna")

5. "PROSTORI DUŠE", Zlata Kocić (NB "Stefan Prvovenčani")

A. Ristović u lirskoj zbirci tvori luk koji se od sveta događajnog uzdiže do metafizičkog. U tome presudnu ulogu ima jezička imaginacija, koja se opire digitalizovanom svetu lišenom dobrote i prisnosti. U pesničkoj zbirci B. M. Živak srećno je nađena žižna tačka u kojoj se prelamaju egzistencijalna, (po)etička i identitetska pitanja - univerzalna, a danas intenzivno aktuelizovana. S. Zubanović u prvi plan postavlja refleksiju o prolaznosti i smrti i njihovoj povezanosti sa kreativnim činom. Autentični lirski glas pesmama u ovoj zbirci daje sugestivnost svojevrsnih stihovanih parabola. Roman J. Aćina, kroz uzbudljivu priču koja umrežava aktere prividno odeljene neprelaznim granicama, osvetljava upliv istorije i ideologije na život pojedinca, inovativno združujući tradicionalno i postmoderno u novu poetičku meru. "Prostori" Z. Kocić šire se od bobice ribizle, preko mlečne kapi ramonde, do magije nemuštog jezika. Od žanrovski fluidnih zapisa nastaje misaono i poetički koherentna knjiga, koja osvaja dubokom uverenošću u snagu lepote, poezije i izvornu čistotu duše.



NEBOJŠA LAZIĆ (Beograd):

1. "ZANATSKI DOM", Đorđo Sladoje ("Pravoslavna reč")

2. "PANONSKI PALIMPSESTI", Slobodan Mandić ("Agora", NB "Žarko Zrenjanin")

3. "IZBLEDELE DUŠE", Mladen Jakovljević ("Akademska knjiga")

4. "KRHOTINE LETA", Žarko Milenković (NB "Stefan Prvovenčani")

5. "ČVOR NA OMČI", Draško Sikimić (LOM)



Đ. Sladoje je opevao različita zanimanja, zanate, uloge, sve ono što čovek može raditi, činiti i biti. Pesnik vrlo uspelo, često s blagom ironijom peva o pčelarima, sedlarima, tkaljama, kao i o tiranima, nadrifilozofima i lelekačima. S. Mandić je napisao jedan od najboljih romana u 2019. godini. Ne hrleći za formalnim inovacijama po svaku cenu, kao ni ideološkom diktatu kojem se sve više robuje, on je biranim jezikom uronio u vremenske i prostorne dubine sudbina svojih književnih junaka. Na prvi pogled, delo M. Jakovljevića se oslanja na srpsku realističku pripovetku gde dominiraju onostrano i fantastično. Međutim, on modernizuje siže svog romana tako što, pomalo paradoksalno, njegovi književni junaci govore u dijalektu. Pesničkom zbirkom Ž. Milenkovića naša literatura dobila je zrelu poetsku viziju, na tragu najboljih ostvarenja srpskih pesnika druge polovine 20. veka. Od ovog pesnika možemo i moramo očekivati mnogo u budućnosti. Roman D. Sikimića mogao je biti veliko iznenađenje prošle godine, ali to se nije desilo pošto drugi deo ovog kratkog teksta nije na estetskom nivou prvog dela. Početak romana je naročito upečatljiv, u njemu autor vešto kombinuje stvarnost i fikciju, ironiju i tragiku.