Crtež Beograđanke i na posteljini: Serija saten luks Momo Kapor u prodaji, ali ćerke se ne slažu sa ovakvim načinom promocije umetnosti

CRTEŽI književnika i slikara i velikog zaljubljenika u Beograd, Momčila Mome Kapora (1937-2010), već su se kao motiv našli na tanjirima, koje kao suvenire iz naše prestonice, turisti i domaća publika mogu da kupe u prodavnici u Kulturnom centru, u Knez Mihailovoj. Kaporov čuveni crtež "Beograđanka" nedavno se pojavio i na posteljini, čiji je proizvođač "Paleta tekstil", a serija je ograničena - set košta 11.000 dinara i zove se "saten luks Momo Kapor". To je pokrenulo suprotstavljena mišljenja o načinu upotrebe motiva sa dela umetnika koji nas je napustio pre jedne decenije.

Autorska prava za korišćenje crteža ustupila je umetnikova supruga Ljiljana Kapor. Međutim, piščeve ćerke Jelena i Ana, iako u pravnom smislu nemoćne, ne slažu se sa ovakvim načinom promocije Kaporove umetnosti.

- Jelena i ja sigurno ne bismo dale dozvolu za ovako nešto, ali nažalost, nas dve nismo naslednice autorskih prava na sve tatine crteže, već samo na određen broj. Mi mislimo da je mesto crtežima na zidu, u muzeju, galeriji, knjizi ili monografiji, a ne na posteljini - izjavila je za "Novosti" Ana Kapor, ćerka pokojnog umetnika.

Reprodukcije umetničkih dela na upotrebnim predmetima masovna su pojava poslednjih godina u svetu, a od nedavno i kod nas: u muzejskim suvenirnicama u Parizu, Beču, Njujorku, Londonu i drugim centrima, mogu se naći jastučići sa Pikasom, majice sa Modiljanijem, cegeri sa Klimtom, brisači za naočare sa Botičelijem, ešarpe sa Moneom... Iz naše, ne tako davne prošlosti, mnogi su upamtili bombonjeru na kojoj je bila "Kosovka devojka" Uroša Predića.

Pročitajte još - Momi ulica na Kefaloniji

Delikatno pitanje je koliko upotreba motiva nekog likovnog dela popularizuje rad umetnika, a kada je to potpuna banalizacija, smatra profesor Sreten Petrović.

- U zavisnosti od toga kako je to izvedeno, umetnika može da sroza na najniže grane, ili da ga približi najširoj publici. Najčešće i sasvim male nijanse u tome mogu biti odlučujuće - objašnjava sociolog kulture, koji navodi kako se seća vešte upotrebe motiva dela Pita Modrijana u kreiranju odeće.

Motiv “Beograđanke“ na posteljini

- Leonardovu "Tajnu večeru", veoma mali broj ljudi imao je priliku da vidi u Milanu, ali su je mnogi videli na uspešnijim ili manje uspešnim reprodukcijama na goblenima. Ali, da li je goblen umetnost?

Muzeji i galerije svuda u svetu, kao dodatni izvor prihoda, nude na prodaju širok spektar upotrebnih predmeta na kojima se nalaze dela velikih majstora koje čuvaju.

- Kada je reč o reprodukcijama koje se štampaju na majicama, torbama, ili bilo čemu drugom, a ne služe kao polazište ili inspiracija za drugo, samostalno dizajnersko delo, smatram skrnavljenjem - izričit je Zlatko Cvetković, docent na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu, čija je uža oblast tekstil. - Bilo da se to radi sa dopuštenjem autora ili muzeja, a da nije polazište za neki autorski rad, to nije umetnost. Muzeji to rade, jer im donosi zaradu.

Ljiljana Kapor, foto N.Skenderija

Predsednica zadužbine "Momčilo Momo Kapor", Ljiljana Kapor, koja je dala dopuštenje za izradu pomenute posteljine, ne želi da komentariše kontroverzu koja se stvorila u javnosti, već ostavlja svakom da formira svoj stav i mišljenje.

USKORO I POŠTANSKE MARKE!

POVODOM deset godina od smrti, kako "Novosti" saznaju, biće puštena i serija poštanskih maraka posvećenih Momi Kaporu. Na ovaj način "Pošta Srbije" odužiće se popularnom piscu i slikaru. Na njima će se, takođe, naći Momini crteži.

Ana Kapor,foto Privatna arhiva