Nema razlika između junaka Košara i Solunskog fronta: Profesor Roganović o svojoj knjizi

CENTRALNI klub Vojske Srbije ne pamti da mu je "zafalilo stolica" kao kada je nedavno promovisana knjiga Božidara M. Roganovića "Trebnik samosvesti". Nije iznenađenje ako se zna da je Roganović tri decenije bio profesor književnosti na Vojnoj akademiji i ostao je upamćen kao čovek koji je devedesetih vratio predmet Retorika u Generalštabnu školu i Školu nacionalne odbrane. Desetine generala i stotine pukovnika naše vojske nadahnjivale su se na njegovim predavanjima.

Za "Novosti", vremešni profesor objašnjava da pojam "trebnik" znači "pravoslavna bogoslužbena knjiga" za molitoslovlja po potrebi. Po njegovim rečima, admiral Boško Antić, "najpismeniji vojnik" naše vojske, u pravu je kad konstatuje da je "Trebnik samosvesti" oda srpskom moralu, epici i guslama.

- Čitav život sam proveo sa knjigama izučavajući živote i dela najpametnijih Srbalja. I Tesli i Pupinu i Milankoviću je zajedničko da su u mladosti bili "zadojeni" srpskim epom i nasleđem. To im je bila spona sa kosmičkim umom, sa Bogom i narodom. "Trebnik samosvesti" zato sam posvetio 800 godišnjici autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

PROČITAJTE JOŠ: Nagoveštaj boljih vremena: Dve beogradske galerije sumirale godinu na izmaku

Na preko 200 stranica knjige Roganović razmišlja o svom narodu, piše o njegovim postupcima, potrebama, motivima.

- Temelj srpske etike je nastao na kulturnom i pravnom nasleđu srednjovekovne Srbije. Dva veka Nemanjića donela su nam prosvećenost i pravni sistem, koji je krunisan u Dušanovom zakoniku. To je onaj zakonik pisan na iskustvu vizantijskom, rimskom, i na sopstvenom državnom iskustvu - objašnjava Roganović.

O prirodi srpske etike profesor kaže da je sloboda njeno najveće blago. Sloboda je, dodaje, u svim našim pesmama - "zlatna".

- Nažalost, mladost je u našem nasleđu predodređena za trijumfe ali i za tragediju. Još od Mlade Gojkovice. Samo su srpske gusle žrtvu mlade Gojkovice uspele da oboje nijansama tragičnog optimizma - trijumf mladosti nad smrću. To nema nijedna književnost.

Profesor u posebnosti srpskog nasleđa izdvaja junaštvo koje prožima sasvim poseban strah. Ne za junačku glavu, već da se ne ogreši o nepisani zakon naše junačke etike: čast, poštenje, praštanje, žrtva. U plejadi kompletnih likova epike, prema profesoru, počasno mesto zauzima Miloš Vojinović, zatim kosovski mit i njegovi junaci kao istočnik svenarodne pobedonosne misli.

- Kosovska misao je nemir i titanski domet neuništive nade. To je vizija neminovne narodne pobede, pobede pravde u vekovnoj oslobodilačkoj borbi. Pobedićemo i sada sve izazove ako se vratimo izvorima - ne sumnja Božidar Roganović.

OD KORIDORA DO KOŠARA

NE postoji razlika između junaka koji su probijali Koridor 1992. ili branili Srpsko Sarajevo od 1992. do 1995. i junaka sa Solunskog fronta. Nema bitne razlike između onih koji su ostali na Košarama i Paštriku i onih koji su stajali na Kadinjači pred Nemcima 1941. Zajedničko im je vaspitanje u srpskom duhu koje se prenosilo guslama. Vratimo narodnu epiku i gusle u škole - apeluje profesor.