Pacifisti u kovitlacu rata: Dva izuzetna stripa stižu iz „Čarobne knjige“

AUTOR istorijskog strip serijala "Mateo" (čija je dva toma objavila "Čarobna knjiga") Žan-Pjer Žibra, prateći sudbinu čoveka zahvaćenog olujama prve polovine 20. veka, od bitaka Velikog rata, preko revolucionarnog Sankt Peterburga, do radnih logora u dalekoj Francuskoj Gijani i španskih boraca, demonstrira i pripovedački i crtački talenat i ostvaruje nesvakidašnje umetničke domete.

U malom mediteranskom gradu u podnožju Pirineja, redom odlaze u vojsku - svi osim Matea, koji, kao sin španskih izbeglica, ne dobija taj poziv. Kad ostali seljani, pa i njegova voljena Žilijet, pokažu prezir prema njegovom pacifizmu, naslovni junak kreće u epsku avanturu koja će iz korena izmeniti živote svih njih. Iz mračnih i krvavih rovova Mateo se vraća u svoje selo, ali mesto ga opet ne drži te on, ovog puta s foto-aparatom u ruci, odlazi u uzavrelu Rusiju, da dokumentuje nastanak sveta koji će - makar u teoriji, slediti časnije i pravičnije ideale. Osamnaest godina posle revolucionarnih zbivanja u Rusiji on se, lišen svih iluzija, vraća u rodni kraj, ali već mu se piše još jedna sudbonosna avantura u Španiji...

"Čarobna knjiga" stripofile je obradovala i svojim izdanjem jednog od najcenjenijih strip-romana našeg doba - "Persepolisom".

PROČITAJTE JOŠ: Srbija sponzor prvog stripa u Etiopiji

Mudar, smešan i potresan, "Persepolis" je dnevnik odrastanja autorke Marđan Satrapi za vreme Islamske revolucije, dragoceno literarno svedočanstvo o životu u Iranu tokom, za ovu zemlju prelomnog perioda, s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih. U moćnim crno-belim slikama Satrapi pripoveda o vremenu koje je provela u Teheranu, između svoje šeste i četrnaeste - o godinama kad je prisustvovala padu šahovog režima, trijumfu Islamske revolucije i strahotnim posledicama rata sa Irakom. Napredna kći jedinica posvećenih marksista i praunuka jednog od poslednjih iranskih šahova svedoči o detinjstvu koje se na jedinstven način prepliće sa istorijom njene zemlje. Izuzetno lična, duboko politička i posve originalna priča, svojevrsni je "autoportret umetnice u mladosti", dečjeg senzibiliteta a moćnog stila, koji senči najsumornije stranice iranske povesti.