Kamerom beleži priče o posvećenom drveću: Hodočašće Saše Savovića kroz gajeve Šumadije

ZAPIS je i drvo i hram. Pod krošnjom zapisa se krštava kao pod svodom crkve. Ko se usudi da dirne u zakršteno drvo priziva neizbežnu nesreću. Gasnu mesta koja su zaboravila svoje zapise. Malo je u njima živih koji mogu da posvedoče o vremenu kada su zavetine bile jedan od najsvečanijih dana, kada su krstonoše u litijama obilazile posvećenu putanju obeleženu zapisima, koje su sveštenici blagosiljali, a devojke kitile cvećem.

U vremenu koje nemarom i površnošću suši korene srpskog nacionalnog identiteta, u Gornjem Milanovcu se pojavio spasilac neprocenjivih priča o zapisima Rudničko-takovskog kraja. Saša Savović, novinar, foto-reporter, muzealac, istraživač i hodoljub godinama je predano obilazio 60 sela beležeći priče i fotografišući ljude i njihove zapise. Ta njegova zavetna litija sačuvana je u knjizi "Krst u dubu", nedavno objavljenoj u izdanju autora, Muzeja rudničko-takovskog kraja i Udruženja likovnih i primenjenih umetnosti iz Gornjeg Milanovca.

PROČITAJTE JOŠ: Da li će se ponovo deliti nacionalne penzije: Umetnici su nestrpljivi

Bez preuveličavanja, ovo delo može se takođe smatrati zapisom, duhovnim svetim drvetom srpske kulture. Savović je vodio trku protiv vremena obilazeći sela koja se neumitno gase. Bez njegove knjige o njihovim stanovnicima i sudbinama šturo i nemo bi ostali da svedoče samo nadgrobnici zarasli u travu i drveće s krstovima urezanim u koru.

"Krst u dubu" je knjiga nastala s nogu, doslovno, i nadrasta klasifikacije. Ona je naučno delo, ravno onima koje su pravili Cvijićevi geografi i etnografi, a istovremeno je raskošan putopis o zaboravljenoj Srbiji i zbirka izuzetnih reportaža. U knjizi se nalazi i zbirka minijatura "šumadijskih zen-priča" koje na prvo čitanje ostaju urezane u pamćenje i teraju na razmišljanje o ljudima. I zapisima.

Naročito su potresna svedočanstva o svetinjama koje su i u Drugom svetskom ratu neprijatelji poštovali, a u posleratnom vremenu su ih se politički ostrašćeni Srbi odricali i uništavali. Pokazalo se da su ljudi sačuvani samo tamo gde su čuvani i zapisi. O tome svedoči i div-drvo u uglednom domaćinstvu Milorada Strugarevića iz Brusnice.

Bogosluženje zapisa / Foto privatna arhiva

- Zanimljiva priča o ovom zapisu seže do 1941, kada su Nemci naredili da se sva šuma zbog bezbednosti voznog transporta iseče 500 metara levo i desno od železničke pruge Beograd - Sarajevo. Blizina uskog koloseka odnosila se i na ovaj zapis-granicu ali komanda mesta čuvši da je to obeleženo drvo sveto, zapis nije dirala. Poštedela ga je - zapisao je Savović.

VIDEĆE BOG

ZAPIS je živi hram. On ume da se otkrije potomcima i kada su ga preci zaboravljali. Poštuje se iskreno, od srca.

- Posle Zadušnica 1980. obnovili smo lep cerić u groblju. On je izdanak starog zapisa. Pekno me pop kad sam ga pito da zakrstimo ovaj cer. On pita: "Ko će to da plati". Zakrstim ga sam. Uzmem perorez i obnovim krst kad dođem u groblje o saranama. Ako ne vidi pop, videće Bog - zapisao je Saša Savović svedočenje Radisava Ponjavića iz Nevada.