Vlada Veličković je i dalje tu: Omaž umetniku u Haosu i Kući legata

TREĆA decembarska nedelja u likovnom životu Beograda otpočeće u znaku francuskog i srpskog akademika Vladimira Veličkovića (1935-2019), kao što je to bilo do prošle godine, kada je veliki slikar i profesor, baš u ovo doba dolazio u svoj rodni grad, da obeleži porodičnu slavu Svetog Nikolu, ali i prisustvom podrži najdarovitije mlade crtače, dobitnike nagrade iz fonda sa njegovim imenom.

Svi laureati nagrade za crtež iz Fonda "Vladimir Veličković", koji su trenutno u zemlji, okupiće se danas u 11 časova u galeriji "Haos", bez koje je dodela ovog priznanja bila nezamisliva u poslednjoj deceniji, kako bi odali počast umetniku koji nas je napustio u avgustu. Uz njihova sećanja, biće projektovani Veličkovićevi snimci, među kojima su i radovi francuske umetnice fotografije Ev Morkret, poslati na poklon za ovu priliku, a umetnikova porodica će objaviti svoje namere vezane za ovaj u našoj kulturnoj javnosti jedinstven konkurs.

PROČITAJTE JOŠ: Sećanje na Zorana Petrovića: Ravničarsko srce na platnu

Već sutra u 20 časova na istom mestu biće otvorena izložba prošlogodišnjih dobitnika - Marka Kusmuka, Ivana Šuletića i Milana Antića (na istom konkursu pohvaljeni su Nadežda Kirćanski, Aleksandra Rakezić i Aleksandar Mitrović). Poslednji u nizu događaja, planiran je za sredu, kao svojevrsno veliko finale: u Kući legata, u 19 časova, biće otvorena postavka sa delima svih 28 dosadašnjih nosilaca nagrade, koju je Veličković osnovao od svoje "nacionalne penzije".

- Duboko i iskreno je verovao u značaj crtačkog umeća za sve vrste likovnog i vizuelnog izražavanja - ističe Borka Božović, osnivač galerije "Haos", koju je Veličković odabrao za partnera u realizaciji svoje ideje, upravo jer je specijalizovana za crtež. - Znao je da kaže: "Crtežom možeš da iskažeš apsolutno sve: ludilo, tugu, veselje, zlo, nasilje, dramu, prošlost, budućnost, život, smrt..." U njegovom celokupnom opusu je, svakako, veliki značaj i prostor zauzimao upravo crtež.

Prema njenim rečima Veličković je insistirao na crtežu znajući koliko je fundamentalan za razvoj svakog stvaraoca, bio on slikar, vajar, grafičar, dizajner, arhitekta, animator, modni kreator ili primenjeni umetnik. U izboru najboljih mladih crtača, pored njega i Božovićeve, učestvovao je žiri u kome su bili akademik Dušan Otašević, profesori Irina Subotić i Mrđan Bajić, i odnedavno istoričarka umetnosti Ana Bogdanović.

- Umeo je da savršeno prepozna dobre crtače i da sve opaske žirija uvaži i na kraju presudi o finalnom izboru, ali nikad bez potpunog saglasja sa ostalim članovima - nastavlja direktorka "Haosa". - Bio je otvoren i za sasvim nove pristupe crtežu kakav je crtež laserom ili animacija, video- zapis, crtež datumarskim pečatom ili stikerima, zidni crtež ugljem ili grafitnim olovkama ili onaj realizovan žicom, pored svih drugih tehnika i klasičnih prosedea.


Ovaj konkurs tako je prerastao u svojevrsno skeniranje potencijala naše likovne scene, jer su oni koji su tu odabrani, nastavili ozbiljne karijere i već stekli svoje pozicije u zemlji i svetu (neki upravo i zahvaljujući podršci koju im je i posle konkursa pružao Veličković). Uz prošlogodišnje laureate, to su Maja Obradović, Marko Marković, Nemanja Mate Đorđević, Aleksandr Bunčić, Ana Knežević, Jelena Šalinić, Damjan Kovačević, Simonida Radonjić, Vuk Vučković, Nemanja Nikolić, Tijana Kojić. Među laureatima čija će se dela naći na postavci u Kući legata su i Aleksandar Jestrović (Jamesdin), Vuk Ćuk, Vladimir Lalić, Nataša Kokić, Predrag Damjanović, Nina Ivanović, Hana Rajković, Vladimir Sekulić, Andrea Dramićanin, Tamara Žderić, Jovanka Stanojević, Vladimir Miladinović, Ivana Živić Jerković i Petar Mirković.

PROČITAJTE JOŠ: Pogled iskosa: Kako je teza srpskog slikara o Monalizi odjeknula u svetu

- Veliki beogradski gospodin i omiljeni lik među prijateljima, Vlada ili Veliko, kako su ga zvali njegovi pariski studenti, koji nas je sve držao na okupu, nije se sa nama oprostio. Samo je otišao i sad nas gleda odozgo sa onim šeretskim osmehom i dobrotom u očima. S velikom nadom da ćemo ga svi mi, porodica, prijatelji, studenti, laureati, kolege čuvati još dugo u sećanju i svom srcu, smatramo da su - postavka u Kući legata, pod nazivom "Prva dekada Nagrade za crtež", zatim izložba prošlogodišnjih laureata u galeriji "Haos" i još mnoge druge buduće manifestacije - dokaz za to - zaključuje Borka Božović.

BUDUĆI MUZEJ CRTEŽA

SVOJ doprinos ovom plemenitom činu akademika Veličkovića, "Haos" je dao i redovnim organizovanjem samostalnih izložbi nagrađenih na konkursu, objašnjava Borka Božović: - Njihovi radovi su deo kolekcije ove galerije koja bi želela da preraste u Muzej crteža, što je bio i ostao san kome se pridruživao i akademik Veličković, ali i mnogi drugi, ako ikada takvu zamisao podrže i resorne institucije naše zemlje.