PROŠLO je pet godina otkako nas je napustio jedan od najvećih srpskih pisaca i nekadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić. Međutim, njegovo delo je i dalje živo. Serija "Koreni" je od početka emitovanja oborila sve rekorde gledanosti, a ovaj Ćosićev roman, prvi put objavljen 1954, proglašen je u februaru za najčitaniju knjigu u bibliotekama širom Srbije. Sadašnja Zadarska ulica u Beogradu uskoro će poneti ime akademika Ćosića.

- "Koreni" su najzad pokazali da je Dobrica Ćosić jedan od najkorenitijih srpskih pisaca - kaže, za "Novosti", pesnik Rajko Petrov Nogo. - Prosto je neverovatno koliko je ekranizacija udahnula nov život tom njegovom romanu. Iz "Korena" je kasnije izašlo ogromno delo velikih epskih razmera. Dobrica Ćosić je učinio Srbiju Srbijom i po njemu će se ona prepoznavati.

PROČITAJTE JOŠ - Dobrica Ćosić: Srbi u zupčanicima Velikog mehanizma

Ipak, godišnjicu smrti Dobrice Ćosića u subotu 18. maja neće obeležiti Srpska akademija nauka i umetnosti, niti druge institucije u kojima je poznati romansijer bio istaknuti član. Jedino je u Udruženju književnika Srbije pre nekoliko dana organizovana promocija knjige "Dnevnik o Dobrici Ćosiću" Stojana Berbera.

- Brojim te godine i nije mi važno da li će neko napraviti sedeljku ili ne - kaže piščeva ćerka Ana Ćosić Vukić. - Mnogo mi nedostaje. Bio je divan otac. Iduće godine navršava se sto godina od tatinog rođenja. Potrudiću se da tu godinu dostojanstveno obeležimo knjigama, a možda i izložbom u nekom muzeju. Uzdam se u se, kao što je Dobrica čitavog života radio.

PROČITAJTE JOŠ - Beograđani se odužuju srpskom velikanu: Ulica Dobrice Ćosića umesto Zadarske

Izdavačka kuća "Laguna" objavljuje Ćosićeva izabrana dela, a njihova knjižara u Bulevaru kralja Aleksandra nosi njegovo ime.

- Dobrica Ćosić je kao pisac danas življi nego ikada, osvojio je nove čitaoce, a oni stari ga čitaju na nov način - smatra pesnik Gojko Đogo. - Zajedno sa njim na onaj svet se preselila i politička scenografija koja je od njegovih početaka imala znatnog uticaja na kritičku recepciju njegovog dela, bilo da je reč o jednom ili drugom ideološkom osenčenju.

Iako je ovog puta filmska adaptacija "Korena" zacelo pobudila nešto veću pažnju čitalaca, siguran sam da će i druga njegova dela, filmovana ili ne - a bilo bi dobro da budu - i u budućnosti, pored Andrića i Crnjanskog ostati omiljena lektira. Mode prolaze, Ćosić ostaje. "Vreme smrti" je naš "Rat i mir". Ćosić je srpski Tolstoj.

PROČITAJTE JOŠ - Godišnjica smrti Dobrice Ćosića: Istorija srpskih duša i sudbina


Njegova dela višestruko su nagrađivana, prevedena su na tridesetak jezika, a svi njegovi romani prevedeni su na francuski, gde su dobili najveće pohvale.

- Dobrica Ćosić se vratio književnosti tek kad je preminuo i odmorio se od harangi koje su ga pratile otkad je izašao iz Komunističke partije - kaže pesnik i akademik Matija Bećković za naš list. - Ne znam hoće li se te harange nastaviti ako bude objavljen roman o Titu, o kojem mi je govorio u poslednjim danima života i za koji verujem da postoji u njegovoj zaostavštini.

Sa ćerkom Anom,foto P.Mitić

Za profesora dr Milivoja Pavlovića, Ćosić je amblematska figura srpske kulture i neiscrpna tema našeg javnog života. Razgovori koje je Pavlović povremeno, kao Ćosićev privilegovani sabesednik, vodio pretočeni su u dve knjige.

- U razvijenijim kulturama takvim veličinama bave se čitavi timovi, ili instituti - ističe Pavlović. - Kod nas to nije slučaj, iako i ovde nastaju dobre knjige o Ćosiću. Već ih je na srpskom jeziku više no što je na bibliotečkim policama knjiga koje je Ćosić napisao, a on je bio veoma plodotvoran. Ćosić je tvorac najvoluminoznijeg romansijerskog opusa u srpskoj književnosti, a ostavio je i obilje knjiga drugih žanrova. Nadživevši mnoge svoje ljute protivnike, u čemu je sličan sudbini Vuka Karadžića, Ćosić je ostavio književni opus kome ćemo se vraćati ne samo zbog onog što je napisao i kazao, već i kako je to kazao. Pisac koji je za sebe govorio da boluje od srpske sudbine - od toga je i umro.

Ćosić i Bećković,foto N.Fifić

UVERENjA I ZABLUDE

- KAO i Ivo Andrić, Ćosić je shvatio da čovek treba da ostari da bi uvideo svoje zablude - objašnjava Pavlović. - Kao mlad čovek levičarskih i socijaldemokratskih uverenja, Ćosić je mislio da ima uslova za zasnivanje neke etike u javnom delovanju, a kasnije je shvatio da je to iluzija... "Svet za koji sam se borio nije stvoren", rekao mi je Ćosić u jednom razgovoru, i nastavio: "Iako mi se ponekad činilo da moja uverenja nisu u celini utopistička, i da sam sudbinu uhvatio za vrat, ubrzo sam uviđao da je to bio njen rep, ili samo senka..."