Grozdana Olujić: U večnosti bajke

JEDNA od najznačajnijih ličnosti srpske književnosti, Grozdana Olujić, preminula je u subotu, u bolnici Kliničkog centra u Beogradu. Iza nje su ostala brojna dela iz različitih područja ovdašnje literature, a u našoj istoriji književnosti ostaće upamćena po tome što je uvela novi pripovedni postupak, novi koncept oblikovanja likova, dramatične predstave o emancipaciji mladosti u odnosu na zatečene i okamenjene društvene i običajne odnose, lirizaciju proznog izraza koja počiva na životnom iskustvu gradskog čoveka.

Pročitajte još: Vreme sanjara i buntovnika

Rođena je 1934. u Erdeviku, gimnaziju je završila u Bečeju, a diplomirala je i magistrirala engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prvi roman "Izlet u nebo" objavila je 1958, a njen romaneskni opus obuhvataju i "Glasam za ljubav" (1963), "Ne budi zaspale pse" (1964), "Divlje seme" (1967), "Glasovi u vetru" i "Preživeti do sutra" (2017). Njeni romani prevođeni su na više od 20 jezika širom sveta, a kao stipendista u više navrata boravila je u Americi (International Writting program u Ajovi 1969/70), i kao Fulbrajtov stipendista (1982-1984), na Univerzitetu u Kaliforniji i na Kolumbija univerzitetu u Olbeniju (Njujork). Česta destinacija Grozdane Olujić bila je i Indija.

Pročitajte još: Drama naše prolaznosti

Iz njene pripovedne zbirke "Afrička ljubičica" (1985) gotovo sve priče ušle su u antologije širom sveta, a značajan deo svoje karijere posvetila je i pisanju bajki. Zbirke bajki "Sedefna ruža i druge bajke", "Nebeska reka i druge bajke", "Kamen koji je leteo", "Snežni cvet", "Jastuk koji je pamtio snove", i roman bajka "Zvezdane lutalice", prevedene su na oko 30 jezika. Za decu je objavila i jednu od svojih poslednjih knjiga, pripovednu prozu "Bili su deca kao i ti" (2017).

Iza Grozdane Olujić ostala su visoka inostrana priznanja - viteški orden Danneborg za književno stvaralaštvo, mesto počasnog člana Univerziteta u Ajovi, počasnog građanina grada Osla. Tu su i nagrade za najbolju kratku priču u Arnsbergu, kao i nagrada Svetske akademije za umetnost i kulturu (SAD) - njena bajka "Varalica i smrt" proglašena je najboljom u svetu. Svoj rad ovenčala je i mnogim domaćim priznanjima, među kojima su Povelja za životno delo Ukruženja književnika Srbije, NIN-ova nagrada za roman "Glasovi u vetru", nagrade "Borisav Stanković" za roman "Preživeti do sutra" i celokupan književni opus...

Dubok trag u našoj književnosti Grozdana Olujić ostavila je i kao prevodilac dela Arnolda Veskera, Sola Beloua, Amrite Pritam, Viljema Kenedija, Jukima Mišime..., ali i kao antologičar. Sačinila je i dve, po građi sasvim različite, antologije: Antologiju savremene indijske poezije i Antologiju ljubavnih bajki sveta.

Datum i vreme sahrane Grozdane Olujić biće naknadno objavljeni.