ODLAZAK VELIKOG PREDRAGA EJDUSA: Do poslednjeg daha na sceni

PRVAK svih pozorišnih scena, glumački maratonac, borac bez premca, najbolja Sterijina škrtica, čovek “velike geste” u umetnosti i životu, strog i blag, ozbiljan i beskrajno duhovit - sve je to bio Predrag Ejdus. Jedinstven, drugačiji, osobene glumačke boje i pojave, poštovan i omiljen: kolege su ga želele za partnera, obožavala ga je publika, voleli sufleri, šminkeri, inspicijenti, garderoberi. I novinari. Omiljeni sagovornik, uvek spreman, direktan i neposredan. Jedan od onih kojima nije bilo potrebno da, naknadno, “autorizuju” ni sebe ni sagovornika.

Pročitajte još: IZGUBIO BITKU SA OPAKOM BOLEŠĆU: Preminuo Predrag Ejdus

“Redak zver”, kako bi rekao Milovan Glišić, u našem vremenu. Najbolji primer one maksime da čovek ne prestaje da se igra zato što stari, već stari što prestaje da se igra. A Peca Ejdus, večiti dečak našeg glumišta, igrao je - do poslednjeg daha. U njegovoj karijeri kao i životu bilo je svih atletskih disciplina: trčao je na duge staze, preskakao prepone, sam podizao svoje lestvice. Vlasnik je svih glumačkih rekorda. U jednom trenutku igrao je u sedamnaest “živih” predstava, kolege i prijatelji divili su mu se kako može da popamti naslove, a kamoli replike.

Ali, Predrag Ejdus je mogao sve: i da upadne u orkestarsku rupu, izađe iz nje i nastavi da igra, da se probudi u Beogradu a zaspi u Beču, da s probe jedne požuri na probu (ili izvođenje) druge predstave. Ponekad nije stizao ni da raspakuje kofere: dok su uveliko trajale pripreme njegove poslednje beogradske premijere (“Tako je ako vam se tako čini” Jagoša Markovića u JDP), on je nakratko “skoknuo” do Australije sa “Hipertenzijom”, a u gustom rasporedu nalazio je vremena i za probe “Gospode Glembajevih” za 68. Dubrovačke letnje igre.

Pročitajte još: 50 GODINA GLUME, 25 GODINA IGRAO KIR JANjU: Po ovim ulogama ćemo pamtiti Predraga Ejdusa

U njegovom furioznom tempu nije bilo vremena za prebrojavanje jubileja i kurioziteta. Pomenimo samo dva: više od četvrt veka briljirao je u Sterijinom “Kir Janji” (režija Egon Savin) u matičnom, Narodnom pozorištu, a u ulozi Bernarda Draha u predstavi “Šovinistička farsa” (po tekstu Radoslava Pavlovića i, takođe, u Savinovoj režiji) poklonio se pred publikom 1.800 puta, uzduž i popreko nekadašnje Jugoslavije. I više bi, da svadljivog srpskog (Josif Tatić) i hrvatskog (Ejdus) istoričara, u žaru diskusije, nije prekinuo rat uživo... Kako je rekao u jednom našem razgovoru, voleo je tu andergraund predstavu na ivici zabrane, nastalu u vreme kad još nije bilo ni “š” od šovinizma. Predstavu, koja je počela kao satirična komedija, a završila se kao tragična farsa.

Peca Ejdus u "Faustu"

Još će se dugo pominjati njegove velike uloge u likovima Karamazova, Kneza Miškina, Napoleona, Kafke, Joakima Vujića, Salijerija, Godunova, Babelja, Fausta, Gavrilovića... Igrao je i pisce i njihove junake, u više od dve stotine pozorišnih naslova. Iza njega je ostalo pedesetak filmova i televizijskih serija (“Povratak otpisanih”, “Nepokoreni grad”, “Brisani prostor”, “Bal na vodi”, “Vuk Karadžić”, “Zaboravljeni”, “Tango argentino”, “Tito i ja”, “Paket aranžman”, “Tamna je noć”, “Ivkova slava”, “Miris kiše na Balkanu”, “Zona Zamfirova”). Ali, teško da će ikada iko moći da, zaista, prebroji sve što je uradio Predrag Ejdus...

Uloga u "Kir Janji"

U nacionalnom teatru publika ga je poslednji put premijerno videla kao sjajnog Šebeljskog u Čehovljevom “Ivanovu” (režija Tanja Mandić Rigonat). Počele su i prve probe “Šume” Ostrovskog, u kojoj je trebalo da se pojavi kao Nesrećković, u rediteljskom čitanju Jagoša Markovića. Nažalost, bolest ga je sprečila u tome. Reditelj je odustao od celog projekta. Uostalom, možda po nekom višem naumu, možda i nije moguće da Predrag Ejdus od nas ode kao Nesrećković.

Predrag Ejdus sa predstavom "Ivanov" na pozornici u Užicu

Kao što se hrabro, godinama rvao s teškom bolešću, tako će i sa vremenom koje dolazi. Jer, njega je nemoguće zaboraviti. Ako bi glumac imao pravo na poslednje reči, verujem da bi Pecine bile stihovi Mike Antića: “Ako ti jave: umro sam ne veruj, to ne umem.”

Ejdus u predstavi "Kazanova protiv Don Žuana"

SVETLANA BOJKOVIĆ: VITEŠKI BORAC

- NjEGOV odlazak veliki je gubitak. Uvek je bio pun želje za igranjem. Sjajno, viteški se borio s bolešću. Niko nije toliko igrao kao on. Otišao je, ali se još nije naglumeo...Kod njega je bilo ono “glumim, dakle postojim”. Imaju to i ostali, ali kod njega je bilo više nego u bilo kom drugom.

"Miris kiše na Balkanu"

DEJAN MIJAČ: GLUMAC ISTINE

- ON je glumac od retke vrste. Umeo je od malog da učini mnogo. Uvek je ispovedao istinu. Na sceni je posedovao neku vrstu svoje teatralnosti i svoju gestiku. Nenadmašan. Veliki. Biće zapamćen kao glumac istine i teatralnosti.

"Šovinistička farsa"

ŽELjKO HUBAČ: IZVAN KLIŠEA

- jedan je od najvećih prvaka Drame Narodnog pozorišta. Izuzetnih estetskih svetonazora, spreman da se upusti u rad izvan klišea klasičnog teatra. Radio je kao da dan traje 48 sati. Imao je veliki autoritet i rado dozvoljavao da se zaklanjamo iza njega u zajedničkoj borbi za umetnost, u kojoj je uvek bio prvi.

"Šešir profesora Koste Vujića"

EGON SAVIN: NAJZNAČAJNIJI

- OTIŠAO je neuporedivo najznačajniji glumac savremene srpske scene. Hrabar i radoznao. Peca je u svakom pogledu bio uzorna ličnost, pravi lider. Voleo je sve u teatru: da o njemu razgovara, da planira, komentariše, gleda divne predstave. Voleo je da igra, a najviše da proba...

MIODRAG KRIVOKAPIĆ: PRVOSVEŠTENIK

- PECA je bio prvosveštenik boginje Talije, gigantska figura scene. Pozorišni fanatik, kakav se dugo neće roditi. Briljantan glumac, intelektualac, duhovit čovek, neponovljiva ljudska pojava. Imao sam čast da nekoliko puta delim scenu s njim. Otišao je u legendu,a to je bio i za života.