Ruben Estlund: Svet podriva kolektivna paranoja

TO što se uvek pomalo plašite za svoje dete, to je prirodno. Međutim, ljudi idu korak dalje, pa deci ne dozvoljavaju da se samostalno igraju na ulici. To je čista paranoja. Ona je postala sveprisutna, zahvatila je ceo svet - kaže, za "Novosti", švedski reditelj Ruben Estlund, gost "Kustendorfa" i dobitnik Zlatne palme za film "Skver".

Na Mećavnik je doneo svoju briljantnu i estetski jedinstvenu studiju savremenog društva, a ona, umesto da daje odgovore, postavlja važna pitanja.

Pročitajte još: OAZA otpora masovnoj kulturi

- Ideja za "Skver" se javila još tokom stvaranja filma "Plej", koji je bio inspirisan stvarnim događajima iz Geteborga. Grupa mladih ljudi je izvela seriju pljački u centru grada, a meta su im bila uglavnom deca. Pljačke su se dešavale u tržnim centrima, a na stotine odraslih ljudi nije reagovalo ni u jednom slučaju! Čak ni opljačkana deca nisu tražila pomoć! Ispričao sam svom ocu sve o ovom događaju. On mi je rekao kako su stvari izgledale ranije. Kad je on odrastao u Stokholmu, sa drugovima se igrao na ulicama bez nadzora roditelja. Shvatio sam da se naš svet promenio. U "staro" vreme, ljudi bi pomogli deci. Sada odrasle, umesto kao zaštitnike, posmatramo više kao pretnju mladima.

* Zatim ste započeli ozbiljno istraživanje...

- Moj prijatelj i ja smo rešili da napravimo simbolično mesto, običan kvadrat na ulici, gde bi se prolaznici podsećali na svoju ulogu ljudskih bića. U tom kvadratu trebalo ja da imamo poverenja prema drugima, da im pomognemo i brinemo o njima. To je bio eksperiment za "Skver". Onda smo ovu ideju realizovali u muzeju, gde je napravljena kocka u kojoj ljudi mogu pokazivati ljudskost. Usledilo je pisanje scenarija, i to je bila prava borba. Setio sam se kada je mom prijatelju ukraden telefon, a on je pokušavao da ga vrati. Nastao je glavni lik filma "Skver", čovek s punom verom u humanost i društveni red, koji će biti iznenađen novom, promenjenom realnošću našeg sveta. Učinio sam da on bude izazvan na akciju, u svakoj pojedinačnoj sceni.

Pročitajte još: Filmska mećava kod Kuste

* Šta ste zaključili?

- Reč je o otuđenju. Naučili su nas da nemamo poverenja u druge ljude! Otuđenje dovodi i do one scene iz filma gde se dvoje ljubavnika, u svetu gde je svaki oblik ponašanja propisan zakonima i odlukama, do detalja, umesto da vode sadržajniji razgovor, pitaju kako se na propisan i pravilan način uklanja iskorišćen kondom! Nestalo je poverenja čak i među najbližima. Poverenje je kao koralni greben, može oštetiti brod, katastrofalno, ako se izneveri. U Švedskoj je sve češća pojava "ograđene zajednice". Ljudi životom u njima, podizanjem ograda oko svog malog sveta, zapravo određuju granice svoje odgovornosti. Sve izvan ovih granica je pretnja! Čista paranoja u finom celofanu! Protiv toga se borim.

* Da li je bilo teško napisati ovako kompleksan scenario?

- Toliko sam pisao i snimao da je prva verzija filma bila dugačka više od tri i po časa. Na kraju, sve se svelo na jedan čas manje i za toliko sam uspeo da se izborim. Pomalo je tužno to što savremeni čovek nema strpljenja za dugačak film.

* Kako ste doživeli najveću evropsku filmsku nagradu?

- To sa nagradama je prava muka. Pozovu vas na ceremoniju, a do samog proglašenja ne znate ko će biti laureat. Onda su redom prozivali ljude na scenu, sve dok nije ostala jedna nedodeljena nagrada, ona najveća, Zlatna palma. Pomislio sam, greška u protokolu, jer sam samo ja ostao u svom sedištu. Užasan osećaj. Onda je usledilo olakšanje, uverili su me nekako da sam ja taj, pa sam nekako izašao na scenu i primio Palmu.

* Da li je nagrada promenila vaš život i pristup poslu?

- Promenilo se sve. Vidite da ne izlazim iz aviona i helikoptera, letim po svetu, od Kopenhagena do vrha ovog brda u Srbiji. Ali priznanje je izazov. Dobio sam mogućnost da radim sa manje ograničenja. Međutim, granice nekada rađaju kreativnost, daju najfinije detalje delu.

* Planirate li snimanje novog filma?

- Moja žena je modni fotograf. Pričala mi je bezbroj urnebesnih priča iz njenog profesionalnog okruženja. Jedna od njih je priča o "trouglu tuge". To je predeo iznad očiju na kome se pojavljuju prve bore, jer imate puno nevolja u životu. Ali ne brinite. Botoks rešava nevolje! Otklanja tugu! To je polazište nove priče. Pogrešni načini za rešavanje pravih problema.

* Kako gledate na budućnost filmske umetnosti?

- Za film je najvažnije zajedničko gledanje. Istraživanje u Švedskoj je pokazalo da članovi porodice u istom trenutku, u istoj prostoriji, svako na svom uređaju gledaju različite sadržaje. Zajedno gledaju samo "Pesmu Evrovizije"! Jednom godišnje! Zato se prekida komunikacija, čak i među najbližima. Svakakva budućnost filma koja podrazumeva zajedništvo, za mene će biti prihvatljiva. "Jutjub" nudi neverovatne sadržaje, zapravo bih želeo da svaka scena u mojim filmovima ima snagu nekih od ovih klipova. Sada moramo da se takmičimo sa amaterima koji uspevaju da snime kratke, moćne klipove koji dobro odslikavaju ljudsko ponašanje.