Zvezda je rođena

FILM "Prekobrojna", Branka Bauera, lansirao je 1962. dve nove glumačke zvezde, Ljubišu Samardžića i Milenu Dravić, koje će, kako se pokazalo u godinama koje su dolazile, obeležiti ne samo jugoslovenski nego i evropski film.

Ljubiši je za lik Mikajla aplaudirala cela nekadašnja Jugoslavija, naslovne strane vodećih listova bile su "rezervisane" za njega, a Milena je za lik Malene osvojila prvu Zlatnu arenu u Puli. Kako je Ljubiša svedočio o "Prekobrojnoj", posle premijere u Domu sindikata u Beogradu, publika ih je bukvalno ponela na rukama.

"Bio sam kao u transu - meni, koji sam negde u sebi još osećao provinciju iz koje sam došao, klicao je čitav Beograd, ta metropola Jugoslavije koja mi se neprestano otkrivala kao čudesan grad iz najlepših dečačkih snova."

Iste godine došli su "Peščani grad" Bostjana Hladnika, film koji će Ljubiši, po junaku koga je igrao, zauvek ostaviti nadimak Smoki, i "Kozara" Veljka Bulajića, u kojoj je prvi put zaigrao sa Velimirom Batom Živojinovićem, Oliverom Marković, a tu je bila i Milena Dravić. U "Desantu na Drvar" Fadila Hadžića, Ljubiša je bio partner Pavla Vuisića, a jednu od najznačajnijih uloga ostvario je 1963, u "Danima" Aleksandra Saše Petrovića. U filmu "Lito vilovito" Obrada Gluščevića opet je bio sa Milenom Dravić, a u ovoj komediji iz 1964. prvi put se kao partner sreo sa Borisom Dvornikom. Sa popularnim splitskim glumcem Ljubiša je ostao najbolji prijatelj do kraja njegovog života.

Magični "ključ" velike Ljubišine karijere, kao i Milenine, ipak su filmovi reditelja Puriše Đorđevića - ratna drama "Devojka" iz 1965. donela im je velika priznanja. Ljubiša je igrao i u nastavku ove ratne sage, filmu "San" iz 1966, a "Jutro", kojim se završava kultna Đorđevićeva trilogija koja obeležava crni talas, Ljubišu i Milenu podigla je na crveni tepih svetskog filma. Jedan od prvih zabranjivanih filmova u jugoslovenskoj kinematografiji doneo je Ljubiši u Veneciji 1967. Zlatnog lava za najboljeg glumca festivala, a glavni konkurent za tu nagradu bio mu je veliki Marčelo Mastrojani. Milena je osvojila Mostru ulogom partizanke, i dobila nagradu Zlatna ruža.

U svojim sećanjima Ljubiša je zabeležio:

"Premijera 'Jutra' u Veneciji imala je termin koji nije baš previše obećavao, bila je zakazana za rano po podne. Sala je bila prepuna, ali Puriša nije hteo da prisustvuje projekciji, mislio je da smo već autsajderi, i otišao je da šeta. Ja sam ipak otišao, osluškujući s velikom tremom kako kritičari i novinari prate film. Imao sam utisak da ih 'Jutro', kako priča odmiče, sve više osvaja, ali zbog čitave te venecijanske pompe, glamura, svetskih reditelja i glumaca, nisam mogao ni da pomislim da možemo da očekujemo neki uspeh. Kad se film završio, u sali je nekoliko sekundi trajao potpuni muk, a onda su se razlegli tako jaki aplauzi i ovacije da sam mislio da od radosti neću moći da ustanem sa stolice. Otrčao sam da kažem Puriši da smo uspeli, novinari i kritičari počeli su da nas traže da nam čestitaju, a u novinama su objavljene izvanredne kritike jugoslovenskom filmu."

ČESTITKE OD MARČELA

ZLATNI lav je za Ljubišu bio veliki šok.

"Prvo sam mislio da sanjam, a onda sam se uplašio, mislio sam da ću se onesvestiti. Taj trenutak bio je veličanstven, nikada ga neću zaboraviti, pogotovu kada je Marčelo Mastrojani, s prijateljskim osmehom, prišao da mi čestita. Shvatio sam tada da su pravi umetnici uvek dostojanstveni i veliki."

Ovaj grandiozni uspeh Ljubiše Samaradžića do sada nije ponovio nijedan glumac sa ovog prostora.

(nastaviće se)