Zaustavićemo medijsku pornografiju

STRATEGIJA kulturne politike dokument je važan za kulturu koliko i ustav za državu - nedvosmisleno kaže novi ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i najavljuje izradu njenog nacrta do kraja godine. Odlučan da se uhvati ukoštac s dugogodišnjim i gorućim problemima, ovo, ipak, smatra prioritetom. Jer bez toga, kako kaže u intervjuu za "Novosti", nema ni jasnih smernica ni donošenja važnih zakona, kao što je onaj o pozorištu ili o kulturnom nasleđu.

* Mogu li kulturni poslenici da se nadaju i većem budžetu u narednoj godini?

- Nikada nije dovoljno novca za kulturu. Ulaganje u nju temeljno je ulaganje u sudbinu jednog društva i naroda. Važno je i da javnost ima na umu da kultura deli sudbinu cele države. Zalagaćemo se za povećanje budžeta i za bolje plate zaposlenih, ali da bi kultura dobijala više, društvo mora finansijski da napreduje. Pokušavam da budem realan.

* U vašem resoru je i informisanje. U Srbiji postoje dvoje, eventualno troje ozbiljne novine, ostalo su tabloidi. Kakav je vaš stav u odnosu na tu nesrazmeru?

- Na strani sam ozbiljnih medija i pristupa novinarstvu. Stručnih, profesionalnih i pismenih novinara. Takvih imamo dosta, imali smo ih i ranije. Srpsko novinarstvo je moglo da se podiči velikim imenima, pogotovu u štampanim medijima. Danas je sve to izbledelo. Naravno, reč je i o duhu vremena i banalizaciji kriterijuma, jezika, svesti. Zvuči idealistički, ali ja verujem u princip kvaliteta. Mislim da će kvalitetno novinarstvo da opstane. Ali trebaće i sreće.

* Ozbiljni listovi, poput "Novosti" i "Politike", u delikatnom su položaju. Ako takve novine nestanu s tržišta, šta ostaje?

- Slažem se. Uz konsultacije i usaglašavanja, trudićemo se da u narednih šest meseci donesemo medijsku strategiju. Verujem da će to dovesti do seta zakona u oblasti medija. Po opštim uzusima, dominantnim u okvirima EU, kod nas se ohrabruje izlazak države iz vlasništva u medijima. Ranije, kada je država finansirala medije, stvarala je i preduslove za stabilnost i nezavisnost od tržišta. Zato moramo da pokušamo da preuzmemo ili prilagodimo uspešne modele članica EU.

* Da li će država izaći iz vlasništva ove dve kuće?

- To je proces usaglašavanja. Ni u zemljama EU ne postoje jedinstveni standardi. Primer su Hrvatska i Francuska u kojima država nije sasvim izašla iz medija. I HINA, i Frans pres, i AFP su u potpunom ili većinskom vlasništvu države. Za razliku od Nemačke, na primer. Dakle, ni u Evropi ne postoji standardizovan model. Naše ministarstvo može da obeća da ćemo ozbiljno istražiti okolnosti, principe, pravila i praksu u zemljama EU i pronaći rešenja koja su se pokazala kao najuspešnija. Imajući u vidu specifičnosti i tradiciju, pokušaćemo da u saradnji s drugim nadležnim organima i institucijama predložimo jedan efikasan i razuman model u toj oblasti.

* Kakva je situacija u elekronskim medijima? Može li Ministarstvo stati na put prostačenju naroda kroz rijaliti programe i slične sadržaje?

- Nastojaćemo, u skladu s mogućnostima, da maksimalno delujemo u suzbijanju telesne i jezičke pornografije u medijima, i elektronskim i pisanim. To je nedopustivo, pogotovo kada je reč o nacionalim frekvencijama. One su nacionalno blago, poput koncesija na rudnik ili plovni tok. Veoma je važno kakve poruke putem njih šaljete. Nismo mi izmislili rijati programe, ali se, nažalost, ovde dobro prihvataju. Bližimo se krešendu pogubnog uticaja na kulturu govora, fizičkog izgleda, ponašanja. A to ne tretiramo dovoljno kao skaredne i nedopustive pojave.

* Kakve su vaše ingerencije?

- Kod nas nije gorući problem pitanje nadležnosti, koliko pitanje odlučnosti da se suprotstavite nekoj pojavi. Kada dođe do pojačane svesti o štetnosti (ili o pozitivnim efektima), onda se i nadležnosti nekako slože.

* Priča o nacionalnim penzijama nije zatvorena. Da li bi pravi put bio revidiranje celog koncepta?

- Nacionalna penzija mora da bude odraz verovanja, shvatanja, morala i tendencija jednog društva. Ona je i izraz zahvalnosti svih nas onima kojima ih država dodeljuje. Moje pitanje je: zašto nacionalnu penziju ne bi dobio i učitelj pešak u nekom zabačenom selu ili rudar koji je odškolovao petoro dece? Bolje je ne dodeljivati ih nego to činiti po dosadašnjim kriterijumima koji, po opštoj oceni, nisu bili dovoljno precizni. Ostavljali su prostor sumnji u suštinsku vrednost njihovog koncepta.

* Mora li i umetnost da ide na tržište?

- Ako odlučuje samo blagajna, pašćemo u bezdan komercijalizacije svega. Klasični repertoar mora da postoji u Narodnom pozorištu, i država to mora da finansira - makar jedan gledalac došao da gleda Steriju, Sofokla... Neke stvari trebalo bi da sa sačuvaju po svaku cenu. To važi i za institucije od nacionalnog značaja. Naravno, njihov broj nije bezgraničan. Nije čak ni veliki.

* Kako postići balans između tržišta i kvaliteta, kada je u pitanju otkup knjiga za biblioteke?

- U Ministarstvu postoji komisija za otkup koja bibliotekama preporučuju naslove. Ako će se otkupljivati ono što je tiražno, onda nam nije potrebna komisija. Dovoljno je da se pogleda lista bestselera. Nedopustivo je da se za takve naslove izdvajaju državne pare. Ova i druge komisije moraju aktivnije da utiču na ukus publike. U tome je uloga države i njenih stručnih, kompetentnih i odgovornih tela.

* Šta ćete uraditi sa ustanovama na čijem čelu su ljudi koji su već dugo u v. d. statusu?

- Tamo gde upravni odbori nisu formirani, kao što je slučaj s Narodnim pozorištem, biće osnovani veoma brzo. Radi se o nedeljama, ne o mesecima. Kada je reč o drugim ustanovama, uveren sam, takođe, da će u razumno kratkom roku konkursi biti raspisani i završeni i da ćemo imati direktore na njima izabrane. Nisam pristalica v. d. stanja, osim u slučajevima krajnje nužde.

* Hoćete li menjati upravne odbore tamo gde već postoje?

- Nećemo ništa "an blok" menjati. Ohrabrićemo upravne odbore da se energičnije angažuju, obavljajući poslove koji su im povereni. Videćemo gde za to postoje potencijali, a tamo gde ih nema - doći će do promene.

* Novi zakon o kulturi ministru je dao veća ovlašćenja u izboru čelnika institucija.

- Mislim da je to dobro. Zalažem se za potpunu ličnu odgovornost. Za sve što se događa u nekoj oblasti odgovorni su ministri, a oni biraju principe i saradnike. Treba polagati račune, ali i imati ovlašćenja da se stvari menjaju. Nisu promene nužne same po sebi, one ponekad mogu da budu i nasilje nad stabilnom situacijom. Nisam "partizan", odnosno afirmator tog mitološkog pristupa promenama.

* Kako u svetu zahvaćenom globalizacijom zaštititi naše kulturne specifičnosti, a biti deo sveta?

- Moramo da definišemo šta je naš kulturni prostor i koje su mu vrednosti. Kultura ne sme da bude zatvorena prema stranim uticajima. Ipak, tradicija treba sistemski i temeljno da bude predmet pažnje i zaštite. Verujem i da su Srbiji potrebni kulturni centri u Pekingu, Moskvi, Berlinu, možda u Briselu, i još ponegde.

* Prošle nedelje selo Gostuša kod Pirota postalo je član "Evropa nostre", a još nema ni asfaltni put... Da li je ono metafora nemara i neprepoznavanja kulturnog blaga van prestonice?

- Kad je reč o kulturi, zaista nije sve u novcu, dosta toga je u stvaranju svesti onih koji se bave kulturom. Uostalom, ne moramo ići u Gostušu. Naše kapitalno arheološko nalazište u Vinči ugroženo je klizištem. Država mora, generalno, da podigne stepen "borbenosti" kada je reč o očuvanju baštine i stvaranju pozitivne atmosfere.

* Na ovo mesto došli ste s funkcije sekretara za kulturu Grada Beograda. Kakvo je vaše iskustvo?

- Nisam zadovoljan pojedinim kadrovskim rešenjima. Tu postoji prostor za poboljšanje, za davanje šanse stručnjacima. Već decenijama unazad, u pojedinim slučajevima, politika se suviše mešala u kadrovska rešenja i ostavljala stručnost u drugom planu. Na svu sreću, nije reč o univerzalnom obrascu. Ne bih mogao da označim oblast u kojoj je katastrofalno stanje, ali svuda postoji prostor za napredak.

* Kakav je kulturna razmena Beograda i drugih gradova Srbije?

- Srbija, u kulturnom smislu, ne sme da bude hidrocefalus s velikom glavom i nemoćnim telom. Odnosno, da Beograd bude stecište i sedište svega. Ohrabrivaćemo institucije kulture u unutrašnjosti. Projektom "Gradovi u fokusu", šest gradova u Srbiji dobiće značajna sredstva. Ne sme nam se više desiti da se, praktično - devedeset odsto kulturnog života zemlje odvija u glavnom gradu.

PRAVILA ĆE SE POŠTOVATI

* Povodom privatnih slavlja u muzejskim prostorijama, nedavno se otvorilo pitanje koliko instititucije poštuju ljudi koji njima rukovode? Mogu li se uspostaviti pravila?

- Pravila će se poštovati. To mogu da obećam. Moram da kažem da se u najvećem broju naših ustanova kulture i poštuju. Ali javnost zapazi incidentne događaje i oni odjeknu višestruko. Imaćemo nultu toleranciju prema zloupotrebama u toj oblasti.

SRAMOTA ZBOG "CVIJETE"

- Ozbiljnije će se pristupiti i obnavljanju Paviljona "Cvijeta Zuzorić". Sramota me je zbog stanja u koje smo nehatom doveli taj dragulj beogradske i srpske arhitekture. Inače, to je jedini prostor koji je glavni grad izgradio za specifične galerijske namene u poslednjih 90 godina - ukazuje ministar.