Tragom spora o originalu testamenta Petra Prvog Petrovića

TESTAMENT Svetog Petra Cetinjskog (Petra Prvog Petrovića), strica slavnog vladike i pesnika Njegoša, prvi put pre nekoliko dana izložen u Narodnoj biblioteci Srbije je - original! Izričiti su najodgovorniji u NBS, uprkos tvrdnji iz Crne Gore da se dokument u kome Petar Prvi Njegoša proglašava svojim naslednikom, iz 1830. čuva u Narodnom muzeju podno Lovćena i da je u stalnoj postavci Biljarde.

Direktor cetinjskog muzeja Pavle Pejović, kaže za "Novosti" da, ipak, ne može sa sigurnošću da tvrdi da je reč o originalnom spisu.

- Bilo je u prošlosti stručnjaka koji su proveravali njegovu autentičnost: žiga, rukopisa i teksta pisanog mastilom i tvrdili da je reč o originalu - kaže Pejović za primerak koji se čuva u Biljardi.

Bivši gradonačelnik Cetinja, publicista Jovan Markuš, međutim, smatra da su beogradski i cetinjski rukopisi samo kopije.

- Čudno je kako se taj dokument uopšte našao u Narodnom muzeju na Cetinju 1951. godine - kaže za naš list Markuš. - Po meni logičnije bi bilo da se čuvao u Mitropoliji.

Utemeljivač crnogorske državnosti, zakonopisac i vojskovođa Petar Prvi, se u oktobru 1830. iznenada razboleo i pred istaknutim narodnim prvacima (serdari Mihailo Bošković, Filip Đurašković, Stevan Perkov Vukotić), u rezidenciji na Cetinju, izdiktirao testament svom sekretaru Simi Milutinoviću Sarajliji. u sredudan je umro. Njegova poslednja volja odmah je pročitana ispred Cetinjskog manastira, a među narodnim prvacima i narodom, odmah se našlo i nezadovoljnika. Posebno su se isticali Pero Tomov, Njegošev brat i "guvernador" Vuko Radonjić. Oni su podstakli sumnje u autentičnost dokumenta, pa je njegovu ekspertizu uradio Jeremija Gagić i potvrdio da je original.

Pretpostavlja se da je originalni primerak sa sobom poneo Sima Milutinović, koji je 1831. napustio Crnu Goru, "jedva izvukavši živu glavu", kako je pisao Vuk Karadžić. Testament je prvi put objavljen u listu "Podunavka" 1845, veruje se zaslugom samog Milutinovića, a 1850. on je uvršten i u istoriju Crne Gore Milorada Medakovića, prvog Njegoševog ađutanta i kasnije sekretara kneza Danila (Njegoševog naslednika).

Direktor Muzeja na Cetinju Risto Dragićević (ujak Danila Kiša) je 1949. u časopisu "Istorijski zapisi" pisao o tom testamentu kao o izgubljenom dokumentu. Desetak godina kasnije našao se u posedu Narodne biblioteke, koja ga je kupila po ceni od tadašnjih 30.000 dinara (kada su knjige u proseku kupovane za 500-1.000 dinara).

- Rukopis je kupljen od Stevana Radosavljevića iz Zemuna i u Biblioteci je zaveden 8. avgusta 1959. - kaže za "Novosti" dr Olivera Stefanović, načelnik Odeljenja posebnih fondova NBS. - Do tada je smatrano da je original testamenta izgubljen. Verovatno ga je, ipak, sa sobom poneo sam Sarajlija, a možda ga je sačuvao i Milorad Medaković.

Pretpostavlja se da je Stevan Radosavljević potomak Medakovića i da je dokument bio u njegovoj zaostavštini.

- Narodna biblioteka nikada nije otkupila nijedan dokument a da nije utvrđena, po najvišim standardima, njegova originalnost. Autentičnost testamenta je bilo veoma lako ustanoviti upoređivanjem rukopisa Sarajlije, iza koga je ostalo dosta pisanih dokumenata, analizom starosti papira i verodostojnosti pečata - uverava nas Olivera Stefanović.

Da se u Beogradu čuva original potvrđuje i studija akademika CANU Dušana Martinovića "Testamenti znamenitih ličnosti i crkvenih velikodostojnika Crne Gore" iz 2009. godine. U njoj se izričito kaže:

"Testament Petra Prvog čuva se u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu. Na njemu je označeno da je original iako ga nije potpisao testator."