Manasija: Otkrivena najveća manastirska peć

G. J.

petak, 22. 06. 2012. u 22:00

Манасија: Откривена највећа манастирска пећ
Nova arheološka otkrića u Manasiji. Uz trpezariju od 1.000 kvadratnih metara otkrivena i peć u osnovi 7,5 sa 4,5 metara

ZBOG opasnosti da se zubom vremena načeti preostali zidovi trpezarije manastira Manasija kod Despotovca uruše, arheolozi i arhitekte predlažu hitnu i kompletnu obnovu. Trebalo bi, smatraju, vratiti prvobitni izgled trpezarije, jedinstvene po površini (više od 1.000 kvadrata), jer nijedna slična nije postojala u nekom drugom srpskom manastiru.

Neposredno pored trpezarije, nedavno je isplivalo jedno novo, gotovo senzacionalno otkriće - najveća manastirska peć, površine 32 kvadrata.

- Reč je o peći koja je bila u sastavu kuhinje. Raritet je njena veličina. U drugim manastirima peći su prečnika tri metra, a ova u Manasiji je u osnovi 7,5 sa 4,5 metara - ističe rukovodilac istraživanja Marin Brmbolić.

- Za peć i trpezariju karakteristične su i orijentacija i pozicija. Trpezarija je bila smeštena na spratu objekta.

ŠEST VEKOVA - OBNOVA manastira Manasija veoma je značajna za Despotovac. Mislim da nema đaka, u poslednje dve decenije koji nije, pored Resavske pećine, obišao i manastir. Po završetku radova na obnovi 2018. godine, kada se obeležava šest vekova od završetka izgradnje manastira, očekujemo da Unesko stavi manastir Manasiju na listu svetske kulturne baštine. Samo u poslednje četiri godine je uloženo 110 miliona dinara u arheološke i rekonstruktivne radove - navodi zamenik predsednika opštine Despotovac Ljubiša Dobrosavljević.

- Približna je veličini manastirske crkve sa dimenzijama 32 sa 17 metara i ovo je u našoj sakralnoj arhitekturi sigurno najveći objekat te namene. Smatramo da je mogla da primi oko 300 duša. S obzirom na veličinu trpezarije i peći verovatno je tu boravio veći broj ljudi - navodi Brmbolić.

Restauratorsko-konzervatorski radovi na trpezariji počeli su prošle godine, a u idealnim uslovima, uz stabilno finansiranje i sva obavljena istraživanja, procena je da bi za pet godina mogla dobiti izgled kao pre šest vekova.

- Prostor je veliki i pruža mogućnosti da u prizemlju bude lapidarijum, gde bi bio izložen arheološki materijal, kamena plastika sa crkve, a sprat u svečanim prilikama služio kao trpezarija ili sala za koncerte - ističe arhitekta u RZZSK Dragoljub Todorović.

Radovi su izvedeni na južnom i severnom zidu, a ove godine se nastavljaju na istočnom i zapadnom.

- Obnova će se obavljati u više kampanja - dodaje Todorović. - Sada radimo konzervaciju, ali i delimičnu obnovu zidova, kao i rekonstrukciju vrata i prozora na spratu. Istovremeno traju istraživanja.

DESPOT STEFAN

SISTEMATSKA arheološka istraživanja u Manasiji traju od 2005. godine. Svake godine Manasija otkrije neku od svojih tajni. Najveća je pronalazak zemnih ostataka despota Stefana 2006. godine, što je potvrđeno DNK analizom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Miro Markovic

05.07.2012. 19:01

Ono sto nam je despot Stevan Lazarevic ostavio u nasledje je neprocenjiva kulturna i duhovna vrednost celog srpskog roda. Kada je manastir zavrsen bio je neopisiva lepota crkvene arhitekture, zidnog slikarstva, velicanstvenih odbranbenih kula, koje su grlile i stitile crkvu i monastvo od neprijateljskih napada. Prolazila je Manasija kroz mnoga stradanja i razaranja. Sadasnjoj generaciji Srba pripala je sveta duznost da poruseno obnovimo i sacuvamo za dolazece generacije. Sa verom u Boga, napred!

Stevan Stamenic

26.08.2012. 07:19

Ovo sto rade nasi strucnjaci iz Zavoda za zastitu spomenika je ne samo prijatna vest za verujuci srspki narod nego i svekoliko priznanje za velicanstveni dar koji nam je despot Stevan Lazarevic ostavio u nasledje. Neka su blagoslovene ruke svih ljudi koji rade na ovom Bogu ugodnom delu. Molimo se Bogu da se svi ovi divni radovi jednoga dana uspesno zavrse. Nadajmo se da ce uskoro poceti obnova velicanstvenog grada Smedereva iz vremena despota Djurdja Brankovica.