Konstantin Veliki u stripu

SRBIJA, Drugi svetski rat, nacisti su na tragu najveće tajne Konstantina Velikog... reči su dobro poznate onima koji su tragali za tajnom Konstantinovog raskršća, ne ispuštajući iz ruku istoimeni roman Dejana Stojiljkovića. Međutim, sada nas sa korica u ponovljenu (ili sasvim novu) avanturu mame i reči: „Dobrodošli u jedan novi svet; jer ovoga puta, tajne će se pred vama otkriti ne samo kroz reči već i kroz sliku.“ Da, jedan od najčitanijih srpskih romana poslednjih godina pretočen je u roman, ali onaj sa prefiksom „grafički“, ili narodski rečeno - strip.

Scenario za ovu strip adaptaciju domaćeg hit romana, prvu u istoriji srpske kulture, potpisuje sam pisac Dejan Stojiljković čiji novi roman „Duge noći i crne zastave“ upravo obara rekorde u prodaji. Tako je ovaj kreativni Nišlija doživeo ostvarenje svoje velike želje, da njegovo delo oživi i u mediju čiji je veliki ljubitelj i poznavalac, te u čijoj promociji učestvuje ne samo kao čitalac već i kao scenarista, teoretičar i kritičar stripa.

- Moja knjiga mogla je da bude pretočena ili u loš film ili u dobar strip, a imao sam sreće da se dogodi ovo drugo - rekao je Stojiljković držeći u rukama svoj romansijerski prvenac, sada u sasvim novom mediju.

Stara priča je u ovom, novom okruženju dobila posve drugačiji oblik i novu dimenziju. Od literarnog predloška, strip se razlikuje ne samo po pitanju naracije i grafizma već i u tome što u njemu postoje delovi priče kojih uopšte nema u romanu, što ga čini potpuno samostalnim, autohtonim delom podjednako interesantnim onima koji poznaju radnju „Konstantinovog raskršća“ i onima koji se prvi put susreću sa ovim naslovom.

„Kroz Deksinu višeslojnu priču defiluju karakteri - nipošto ’likovi’, od istorijskih ličnosti preko zbilja postojećih znanih osoba poput pokojnog oca Predraga Živkovića - Tozovca ili pokojnog Šabana Bajramovića kao tek deteta, do ubogih večitih ’čekalaca’ na ’južnoj pruzi’ kojom vazda kasne povesni vozovi koji nikuda ne idu. Sve to Stojiljković - malo je reći maestralno - tka u južnosrpski ćilim užasa, krvi, patologije, fantazmagorije, zla, beznađa, delom umrtvljenih a delom proključalih emocija, poroka - i časti, muževnosti i valjanosti koje pokreću individualni karakteri živih ljudi zanavek nastanjenih u svetrajanju između korica - sada pred vama izvanrednog stripa ’Konstantinovo raskršće’, koji diše punim životom uz svoj romaneskni izvornik“, navodi u predgovoru Bojan M. Đukić, veliki strip aktivista i autor.

Te upečatljive karaktere, ponegde skicirane u istorijskim zapisima ali uvek „docrtane“ Stojiljkovićevim perom, sada je i bukvalno „iscrtao“ Dragan Paunović, „majstor stripa u formiranju“ a već formirani slikar, čiji je stripovski (crtački) prvenac „Družina Dardaneli“ bio najprodavaniji domaći strip prošle godine.

- Nije za čuđenje što je isti Dragan ubrzo po završetku originalnog albuma „Družina Dardaneli“, pozvan da jezikom stripa ispriča tegobnu, gnusnu, patološku priču o mističnoj opsesiji, paralelnoj istoriji, drugačijem poimanju življenja bez života i smrti bez umiranja... Dejan Stojiljković je tačno znao koga treba pozvati da „Raskršće“ ispriča osobitim pristupom sekvencijalnosti koja nije puko „prepričavanje kroz slike sa minimumom teksta“ već potpuno novi stvaralački čin - smatra Đukić.

Stojiljković, pisac hit romana, sada u ulozi scenariste adaptacije svog prvog bestselera, kaže da su naši književni kritičari u „Konstantinovom raskršću“ odmah „registrovali“ poetiku stripa, stripovski način izlaganja priče.

- Neki su to isticali kao pozitivan aspekt romana, dok su oni drugi to tumačili rečima: „Eto on piše po uzoru na neke strip autore, a strip literatura je loša literatura, literatura za loše đake...“. Ja jesam pisao pod uticajem Nila Gejmana i Frenka Milera, ali sam pisao i pod uticajem Crnjanskog i Andrića - kaže Dejan, dok Paunović priznaje da je, pre stupanja na teritoriju devete umetnosti, i sam imao gard prema stripu i njegovoj „umetničkoj“ vrednosti (literarnoj ali i likovnoj).

Paunović dodaje da nije mogao da odbije poziv da potezima svoje olovke „oživi“ roman koji ga je oduševio kao izuzetno jasan za vizuelnu naraciju i izazovan za ekranizaciju.

- Tek kasnije su na scenu stupili sebični razlozi i argumenti, kada sam shvatio koliki je značaj ovog romana i uvideo koliki odjek njegova adaptacija može i mora imati na našoj strip sceni - navodi ovaj crtač.

Dejan Stojiljković pak ističe da je ovo pokušaj da pokažu kako strip ni u kom slučaju nije nekakva bezvredna literatura, već punopravna umetnost koja i te kako korespondira sa književnošću.

- Prva adaptacija jednog srpskog romana mogla bi da razbije mnoge predrasude o stripu kao šund literaturi, da privuče sasvim novu publiku, ljude koji nikada u životu nisu otvorili niti bi im palo na pamet da uzmu u ruke neko ostvarenje devete umetnosti jer ga ne smatraju pravom umetnošću - smatra autor „Konstantinovog raskršća“.