Kultura

Vek i po od rođenja Jelene Dimitrijević

S. BABOVIĆ

01. 04. 2012. u 20:55

Vek i po od rođenja Jelene Dimitrijević, znamenite srpske intelektualke. Književnica, putopisac, humanitarka, prvi borac za ženska prava

KRUŠEVAC - Iako je njen život obeležio Niš, Beograd, najudaljeniji krajevi sveta, koje nam je približila kroz putopise, sećanje na Jelenu Dimitrijević (1862-1945), uz časne pokušaje nekolicine intelektualaca, najbrižnije čuvaju u Kruševcu. A istaknuta književnica, putopisac, neobična humanitarka, prvi borac za ženska prava u ranoj srpskoj demokratiji u rodnom gradu provela je svega devet godina. Ipak, od marta u Kruševcu je 2012. godina - njena.

Za Narodnu biblioteku, Jelena je zavičajni pisac. Kako bi spasili originalna izdanja objavljivana od 1901. do 1940. godine, u gradskoj čitaonici su ih digitalizovali u celini. Tako su spasena“Pisma iz Soluna“, „Sedam mora i tri okeana“, „Đul Marikina prikažnja“, „Pisma iz Indije“, „Fam Sultan“...

- Mi smo čuvari tradicije Jelene Dimitrijević, ponudili smo on lajn izdanja na našem sajtu, kako bi čitaoci besplatno mogli da se upoznaju sa njenim stvaralaštvom - ističe, za „Novosti“, bibliotekar savetnik mr Snežana Nenezić.

OPET U SENCI U NIŠU je 150-godišnjica rođenja Jelene Dimitrijević nekako ostala u senci Branka Miljkovića, gde su održani dani posvećeni velikom pesniku (od 21. do 28. marta), a dodeljena je i prestižna pesnička nagrada koja nosi njegovo ime. Kao da se Jeleni ni vek i po od rođenja opet nije dalo da zasija. Tako je bilo i kada je umirala u Beogradu, u 83. godini - sahranjena je skoro krišom.

Kroz projekt „Jedan pogled u prošlost“ - 150 godina od rođenja Jelene J. Dimitrijević“, biblioteka, uz podršku Ministarstva kulture, u narednim mesecima organizuje predavanja učenicima o autorki.

- Osim što ćemo upoznati čitaoce sa njenim delima, podstičemo i informatičku pismenostu najmlađih kroz promociju digitalizovanih izdanja - napominje Sonja Veljković, direktor biblioteke.

Profesorka i književnica Gordana Vlahović iz Kruševca pokušava, kako saznajemo, da pronađe autentičnu krštenicu slavnog putopisca.

- Znamo da je rođena 27. marta 1862. godine u porodici trgovca Nikole Miljkovića i majke Stamenke, ćerke kneza Milojka iz Aleksinca, ali su svi drugi podaci oskudni - kaže nam Gordana Vlahović.

Godine 1872. Jelena prelazi u Aleksinac, kod rođaka Nikole Petrovića, imućnog trgovca. U putopisu „Sedam mora i tri okeana“ otkriva delić detinjstva provedenog u Kruševcu i Aleksincu, spominjući očevu slavu Svetog Jovana.

- Sećam se Rasine, što teče pored Kruševca, gde sam se rodila i provela detinjstvo, i Moravice, pored Aleksinca, u kom sam živela od svoje devete godine - zapisala je Jelena Dimitrijević upoređujući ove rečice sa rekom Jordan.

U Kruševcu nema obeležja Jelene Dimitrijević, mada jedna ulica nosi njeno ime. Prekretnica njenog života i stvaralaštva bio je tzv. niški period od čak 17 godina. U grad na Nišavi dolazi 1881. udajom za artiljerijskog potporučnika Jovana Dimitrijevića i tu počinje njeno interesovanje za život bula, a primetne su i feminističke teme.

- Novija interesovanja za njen rad i njena dela bude nadu - kaže za „Novosti“ Milunka Mitić, predsednik ogranka Vukove zadužbine u Nišu, koja od 2009. pokušava da podigne ploču sa likom romansijerke.

U BALKANSKIM RATOVIMA

JELENA Dimitrijević je bila i bolničarka u Balkanskim ratovima (1912-1913), najmlađa članica Ženskog društva, dobrotvorka Kola srpskih sestara, prijateljica Feliksa Kanica, poznanica pesnika Rabindranata Tagore, u putopisima zabeležila slike iz Amerike, Azije, Afrike, Evrope. Muž Jovan poginuo je na frontu u Prvom svetskom ratu 1915. godine, pa je veći deo života provela kao udovica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije