Legati i dalje bez rekonstrukcije

Kuća koja brine o 19 legata, a koja je, iako osnovana 1903. i dalje bez svoje zgrade, jeste Muzej grada Beograda.

- Od ovog broja legata ugovorom o poklonu nije predviđeno da svi budu stalno izloženi i otvoreni za javnost. Predviđeno je da se povremeno izlažu i publikuju i, naravno, adekvatno čuvaju. Za publiku su otvoreni Muzej Ive Andrića, Muzej Jovana Cvijića, Muzej Paje Jovanovića, Legat Tome Rosandića i Legat Milana i Pave Sekulić - objašnjava Danica Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda.

Kuća legata je zdanje u Knez Mihailovoj br. 46, koja je ugovorom iz 1981. godine o poklonu Nedeljka Gvozdenovića (poklonio 569 dela) dodeljena kao memorijalni prostor za ovu kolekciju. Moglo bi se reći da je, s obzirom na promenu namene, darodavac izneveren.

Kuća legata je zdanje iz 1869, dograđeno 1911. i kao takva nema uslove za savremeno izlaganje i čuvanje dela. Ona nema ni sopstveni depo, a povereno joj je sedam legata: Olge Jevrić, Milenka Šerbana, Milene Jeftić Ničeve Kostić, Veljka i Mare Petrović, Olge Jančić, Ljubice Cuce Sokić i samog Nedeljka Gvozdenovića, koji je prvobitno sam ovde trebao da se „širi“.

Stanje legata u Beogradu se nije bitno izmenilo u odnosu na situaciju koju smo pratili u seriji tekstova prošle i pretprošle godine. Nisu se ispunili ni tada najavljivani planovi, kao što je rekonstrukcija Kuće legata koja je trebalo da bude započeta prošle, a privedena kraju ove godine.

Jedina relevantna promena je okončana rekonstrukcija Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića na Dedinju, koji je na staranje poveren Muzeju savremene umetnosti. Od nefunkcinalne porodične kuće Legat je postao sjajan izložbeni prostor koji trenutno predstavlja dela Dragoljuba Raše Todosijevića, našeg predstavnika na ovogodišnjem venecijanskom bijenalu.

BELJANSKI

PRAVNIK i diplomata Pavle Beljanski u Novom Sadu ima spomen-zbirku koja nosi njegovo ime i koja je, za razliku od većine, živo kulturno i dinamično mesto gde se pored stalne postavke nižu i aktuelne izložbe - po pravilu uvek nekako vezane za umetnike i dela koje čuva spomen-zbirka. Ovaj izuzetak potvrđuje pravilo o polumrtvim legatima prestonice.

Beljanski je precizno pravnički „zapečatio“ sve što se tiče njegove zaostavštine. U ugovoru nije bilo „rupa“ koje bi nesavesni ili lakomi čuvari opšteg dobra mogli da iskoriste.