Mit o Brodskom

NEDELjA ruskog filma u Beogradu završava se u petak u Sava centru projekcijama dva značajna ostvarenja - “Jedan je rat” (19 sati), u režiji Vere Glagoleve i “Soba i po” iliti “Sentimentalno putovanje u domovinu”, reditelja Andreja Jurjeviča Hržanovskog (21 sat). Kako navodi poznati profesor i umetnik (šef je katedre na Sveruskom državnom univerzitetu kinematografije, scenarist, reditelj koji je za svoje animirane filmove dobio svetske nagrade), film je snimljen po esejima Josifa Brodskog, njegovim crtežima, materijalima iz njegove biografije...

* Šta je za vas bila najveća provokacija u životu Brodskog?

- Nije bio samo veliki pesnik nego i genijalni prozni pisac - dok sam čitao njegov esej “Soba i po”, koji sam pozajmio i za naslov filma, u kojem je opisao svoj životni prostor u ogromnoj lenjingradskoj komunalki u kojoj je živeo prvih trideset godina života, imao sam osećaj da je pisao o meni - ja sam, takođe, stanovao u zajedničkom stanu, u sobi i po, i ja sam bio jedini sin postarijih roditelja. Brodski i ja praktično smo vršnjaci, kako se ispostavilo, imamo veliki broj zajedničkih prijatelja, i dok sam čitao ovaj esej, odjednom sam se setio “Alise u zemlji čuda”. Onog dela gde Alisa na svom putu sreće bocu na kojoj piše “popij me”, i kiflicu na kojoj piše “pojedi me”.

* Da li je “Soba i po” možda vrsta omaža vašoj generaciji?

- Film nije ni biografija, ni portret Brodskog, već fantazija na temu njegovog života, koju smo napisali scenarist Jurij Arabov i ja. To je priča o meni i mojoj generaciji - pesnik plovi kroz svoje detinjstvo i mi zajedno sa njim savlađujemo ne samo geografska rastojanja, već i vremenska. Preko izdvojenih činjenica iz biografije Brodskog vraćamo se u pedesete i šezdesete godine SSSR. Brodski je praktično bio proteran iz zemlje, živeo je u emigraciji, u Americi, a kad mu je prvo umrla majka, pa onda i otac, sovjetske vlasti nisu dopustile čak ni da dođe na njihove sahrane. “Soba i po” podseća na te dramatične, tragične sudbine ljudi tog vremena. Mislim da je film bio i određena vrsta pokajanja za ono što je učinjeno ovom velikom umetniku.

* Kog žanra je, zapravo, ovaj film?

- U “Sobi i po” zanimalo me je i spajanje različitih vidova filma u jedan film - veliku ulogu u njegovom stvaranju imala je i činjenica da je Brodski bio veliki umetnik i kao slikar, da je sačuvano mnoštvo njegovih crteža, a pronašao sam i mnogo arhivskih dokumentarnih snimaka, fotografija i filmova. Žanrovski, ovo je igrani film u kojem ima nekoliko vrsta animacije. Dokumentarne kadrove izrežirao sam kao da su živi.