Tvorac modernog muzeja

EMITOVANJEM dokumentarno-igranog dela „Pred licem istorije Lazar Trifunović“, po scenariju Bratislava Ljubišića, u režiji Darka Tatića, iz serijala Radio Beograda „Zvezdani časovi čovečanstva“, u petak je u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka otvorena Galerija zvuka.
Galerija je otvorena sa namerom da otkriva u današnjem vremenu šta su tragovi prošlosti, kao mali prozor iz koga dopiru zvuci mudrosti davnih vremena. Organizatori su odabrali omaž Trifunoviću, snimljen pre petnaest godina povodom desetogodišnjice od smrti, u kome je prikazan turoban život i veliko delo renomiranog istoričara umetnosti, arheologa, kritičara i direktora Narodnog muzeja u Beogradu.
Ovaj skup je bio prilika da njegovi naslednici na mestu direktora Narodnog muzeja Jefta Jeftović i Bojana Borić-Brešković, naprave paralelu između onoga što se događalo u ovoj nacionalnoj instituciji u vreme dok je Trifunović bio na čelu i onoga što se zbiva danas. Oboje su se složili da je Trifunović uložio velike napore da se zgrada banke na Trgu Republike adaptira, za ono vreme, u moderan muzejski prostor, poštujući sve potke kulturno-istorijskog spomenika samog zdanja. I u ono vreme Trifunović je nailazio na velike otpore, jer Narodni muzej kao institucija sama po sebi je konzervativna i teško prihvata bilo kakve promene. Međutim, oni ne poriču da vreme traži osavremenjivanje zarad zaštite pokretnog i nepokretnog materijala, i da su promene neophodne, ali se mora voditi računa o balansu konzervativnog karaktera i savremene tehnologije da se ne bi uništio duh same institucije.
- Trifunović je bio jedan od ljudi koji su na poseban način zadužili Narodni muzej u Beogradu - rekao je Jeftović.
- Treba mu odati priznanje za sve što je učinio da Muzej postane velika institucija od nacionalnog značaja. Trifunović je uneo sveže novine, napustio je konzervativizam i spojio moderno i dinamično. Beograđani još uvek pamte spektakularnu izložbu Van Goga, koja je izuzetno marketinški odrađena sa dotada neviđenim publicitetom i dugim redovima posetilaca. Vreme dok je trajala građevinska adaptacija zgrade iskoristio je da obaveže mlade kustose na stalno usavršavanje i uspeo je, između ostalog, da nekoliko njih, pod njegovim neposrednim uticajem, postanu doktori nauka. Napravio je savremenu muzejsku postavku, rukovodeći se iskustvima iz velikih svetskih muzeja. Ostaće zapamćen kao tvorac jednog od temelja modernog muzejskog zdanja sa kompleksnom kadrovskom šemom i nizom kadrovskih osveženja na kojima počiva i danas arhitektonika ove kuće.
Bojana Borić, koja je i sada zaposlena u Narodnom muzeju, pa dobro poznaje situaciju, istakla je da je neophodna hitna rekonstrukcija zgrade na Trgu Republike.
- Ne znam da li je problem u nama, ili u nedostatku novca - kazala je Borićeva. - Para za neke manje važne stvari ima, ali ih za Narodni muzej očigledno nema. Do današnjeg dana živimo u uslovima koje je pre četiri decenije utemeljio Trifunović.
Borićeva je podsetila da je, dok je Jeftović bio direktor, napravljen plan za rekonstrukciju, i da je taj plan prihvaćen i u vreme njenog mandata.
- Želela bih da Muzej dobije najviše i najlepše što se može, ali veliki je problem to što se sada ništa ne dešava. Da li je sadašnji program rekonstrukcije Narodnog muzeja megalomanski, ne mogu da govorim. Videćemo da li će skora budućnost, sa novom vladom, doneti boljitak. Imamo darovite ljude, imamo energične ljude, ali mnogo puta ne ide u životu onako kako je planirano.

ZNAČAJNO DELO
O zlehudom životnom putu Lazara Trifunovića, koji ga nije omeo da ostvari značajno delo, pred mikrofonom Radio Beograda svedočili su njegove kolege i prijatelji Vojislav J. Đurić, Đorđe Kadijević, Zoran Pavlović, Stojan Čelić, Dragoslav Srejović i drugi. U igranom delu glavnog junaka, Lazara Trifunovića, tumači Mihailo Janketić.

LEPENSKI VIR
GOVORNICI su podsetili da je Trifunović aktivno učestvovao u arheološkim istraživanjima na Đerdapu i da je bio velika podrška Dragoslavu Srejoviću tokom radova na pronalaženju skulptura Lepenskog vira.
- Trifunović je smatrao da je nužno da đerdapski materijal bude izložen u jednom modernom muzeju i da on treba da bude sagrađen na đerdapskom prostoru. Tek posle trideset godina Jefta Jeftović je uspeo da realizuje njegovu ideju i da 1996. godine otvori Arheološki muzej u Kladovu. Eto, koliko otprilike to traje.