Kolumne

KOMENTAR: Koloseum

Душан Стојаковић

27. 11. 2024. u 09:15

RIMSKI Koloseum nema upotrebnu dozvolu i nikad je nije dobio! Velelepno zdanje građeno je pre nepuna dva milenijuma, često je menjalo namene dok nije dobilo konačnu - jedne od najvećih svetskih turističkih atrakcija na planeti. I? I dalje radi, prima posetioce, zarađuje pare...

Kažu da su piramide u Gizi urađene čak i bez građevinske dozvole...

I ovako bi se cinično moglo unedogled. Inflacija "stručnjaka" i "genijalaca" koji o svemu sve znaju tera na reakciju. Skoro da nema "tviteraša" ili "tiktokera" da ne soli pamet etru o važnosti neophodne papirologije. Za to su u pravu, ali tvrditi da preti opasnost od svakog objekta koji nema pečat vodi nas u potpuni haos bez mogućnosti razumnog rešenja.

Zašto? Zato što u Srbiji u ovom trenutku postoji na stotine hiljada objekata i bez građevinske i bez upotrebne dozvole. Što je najgore, kod nas i u svetu postoji mnogo javnih građevina koji imaju sve potrebne papire, pa se opet dese nesreće i incidenti.

I? Šta ćemo sad? Da li treba svaka privatna kuća ili zgrada da se iseli? Istina je da takve objekte zakon prepoznaje kao potencijalno opasne i da svako ko ih koristi to radi na svoju odgovornost, a zaprećena mu je i krivična ukoliko se nešto ne daj Bože dogodi nekom ko u njima boravi. Ne možemo te ljude isterati na ulice, a pogotovo ne možemo da zatvorimo Gazelu zato što nema upotrebnu dozvolu. Kao što nismo mogli ni Most na Adi, dok je devet godina čekao. A, šta možemo?

Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i gubitak 15 ljudi trebalo bi da nas jednom za svagda nauči da se zakon poštuje, ali i da nadležni na vreme i odgovorno rade svoj posao. Pošto je i jedna polomnjena ruka mnogo, a izgubljen život previše, svi koji učestvuju u javnom životu, a pogotovo oni koji o nečem odlučuju ili za to imaju ambiciju, neka formiraju telo, grupu, krizni štab bilo šta i naprave strategiju bezbednosti građevinskih objekata.

Da se zakonodavstvo pretrese, da kontrole budu strože i efikasnije, a da izdavanje papira bude na vreme. Paralelno, mobilisati armiju inspektora, veštaka i pravih stručnjaka da prekontrolišu, ako je moguće, sve objekte i sa i bez potrebnih papira.

Preporučujemo

Kolumne

0 0

KOMENTAR: Stepenice

26. 11. 2024. u 09:15

Kolumne

0 2

KOMENTAR: Velikani

15. 11. 2024. u 15:15

ULTIMATUM - PREDIZBORNA KAMPANJA: Šta je pozadina poruke Fridriha Merca ruskim generalima?

Kolumne

0 1

ULTIMATUM - PREDIZBORNA KAMPANjA: Šta je pozadina poruke Fridriha Merca ruskim generalima?

14. 11. 2024. u 08:00

Kolumne

0 5

Panični strah od Trampovog mira

13. 11. 2024. u 10:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

TA KUĆA JE STVARNO UKLETA Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku

Zločin

0 13

"TA KUĆA JE STVARNO UKLETA" Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku

PRVI rezultati istrage tragedije koja je otkrivena u subotu ujutru u porodičnoj kući u blizini „Slobodine“ raskrsnice u Čačku, govore da je Vladimir Čarapić (47) nožem preklao vrat svojoj majci Mili (72), a potom i svom ocu Neđu (79). Zatim je sebi istim sečivom naneo više uboda po grudima i stomaku, a na kraju je prerezao vene leve ruke i tako na smrt iskrvario.

07. 12. 2025. u 13:36

NOVO REŠENJE ZA UKRAJINU: Evropa pravi plan u slučaju da se SAD povuku iz konflikta

Svet

0 9

NOVO REŠENjE ZA UKRAJINU: Evropa pravi plan u slučaju da se SAD povuku iz konflikta

EVROPSKE diplomate pripremaju scenario podrške Ukrajini u slučaju povlačenja SAD iz konflikta, prenosi Blumberg, pozivajući se na izvore.

07. 12. 2025. u 13:19

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića

Poznati

0 0

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića

DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.

07. 12. 2025. u 11:41