NEĆE MOĆI: Himna

Filip Rodić

05. 09. 2021. u 13:34

ODLUKA ministra prosvete Branka Ružića da nova školska godina započne intoniranjem himne Republike Srbije "Bože pravde" izazvala je zgražavanje i osudu drugosrbijanske javnosti, pa čak i pojedinačne akcije otpora, poput onog navodnog kojim se hvali jedna majka s Dorćola tvrdeći kako je njen sin umesto "Bože pravde" zapevao "Hej Sloveni" sa sve dignutom pesnicom, što je ona ocenila kao plod "dobrog roditeljstva".

НЕЋЕ МОЋИ: Химна

Privatna arhiva

O takvim se činovima i stavovima može diskutovati. Oni su lični i slobodni, slagao se neko s tim ili ne. Uostalom, čak ni u Sjedinjenim Državama, nadaleko čuvenim po forsiranju svojih državnih znamenja, ne postoji federalni zakon kojim se škole i učenici obavezuju da pevaju himnu, niti na početku školske godine, niti na početku školskog dana, ali to se u većini javnih škola radi. Ne znam zašto bi nekom roditelju ili đaku smetalo intoniranje državne himne, ali dobro, imaju na to pravo.

MEĐUTIM, učitelj ili nastavnik u javnoj školi koji platu prima iz državnog budžeta nema pravo da se ogluši o odluku države, odbije da intonira državnu himnu i umesto nje s decom peva neku drugu "himnu" koju smatra svojom. U svoje privatno vreme, ili u nekoj privatnoj školi, na to bi se imalo svako pravo, ali u ovom slučaju - ne. Posebno što učitelj, kao državni službenik, mora da poštuje svoju zemlju i njene simbole. Dakle, ni Bošnjačko nacionalno veće, koje razglašava kako državnu himnu Republike Srbije ne smatra svojom, niti učiteljica Adela Karaahmetović Melajac, koja je deci umesto "Bože pravde" pustila "Ja sin sam tvoj", nisu u pravu. Utoliko pre što je himna pitanje Ustava na koji se BNV poziva u svojim svakodnevnim aktivnostima i za koji su građani Novog Pazara masovnije glasali 2006. nego što su to učinili stanovnici Beograda, ili Vojvodine (izlaznost na referendum u Beogradu je po Republičkoj izbornoj komisiji bila 53,1 odsto, u Vojvodini 45,9, a u Novom Pazaru 61,9 posto).

U BNV kažu da "Bože pravde" nije državna nego nacionalna himna i da se njome veliča samo jedan narod, dok se iz nje "isključuju" svi ostali narodi, što je "neprihvatljivo"

. Ali, u suštini, u gotovo svakoj državnoj himni na svetu ako se pominje neki narod, pominje se onaj većinski, državotvorni, na čijim plećima najviše počiva i prošlost, i sadašnjost, pa i budućnost te države. U "Marseljezi" se peva o Francuzima i ne pominju se, na primer, Baski. Nema ni pominjanja Srba u "Lijepoj našoj" i tako dalje. A ova himna Srbije dosta je specifična po svom sastavu, jer predstavlja više molitvu Bogu za spas i pomoć, nego što poziva na juriš i oružje, poput francuske, ili na divljenje geografskim lepotama, poput hrvatske. Pri tome, u njoj se ne precizira kojem se bogu molitva upućuje - pravoslavnom, katoličkom ili muslimanskom - nego se priziva Bog pravde. Ako u BNV misle da njihov Bog nije Bog pravde nego nepravde, onda treba da porazmisle o svom poimanju islama. I ako se ne pominju direktno u himni, šta im je teško da se pomole za svoje komšije Srbe? Zar im ne žele da budu spaseni, da im brod ide pravim putem, da budu siti, složni, pobedonosni, srećni i bezbedni? Jer to se traži od Boga u himni. Ne znam za islam, ali u hrišćanstvu se pozivamo na molitvu i za svoje neprijatelje (što nije uvek lako), a kamoli za komšije.

ZANIMLJIVO je i ono što BNV i Adela Karaahmetović Melajac smatraju svojom himnom. Radi se o pesmi napisanoj početkom devedesetih godina prošlog veka za potrebe Stranke demokratske akcije Alije Izetbegovića i njenog paravojnog krila, takozvane Patriotske lige čija je ratna himna bila. To je i danas himna SDA i njenog otpatka A-SDA. Napisao ju je DŽemaludin Latić, "kontroverzni islamski pesnik i dugogodišnji radikal SDA", kako ga u tekstu od pre deset godina opisuje Radio Sarajevo. Iz verzije koju je BNV 6. aprila usvojilo za svoju himnu izbačeno je pominjanje geografskih pojmova iz BiH, ali i "šehida koji će krv liti" za "krvavu zemlju".

OSTAVLJEN je, međutim, deo "kliču zvuci s bogomolja". Pošto zvona nikako ne "kliču", nego "kliče" isključivo hodža s minareta, jasno je da se iz ove himne BNV isključuju svi koji nisu muslimani. Da li to oni u definisanju svoje bošnjačke nacije smatraju da Bošnjakom može biti samo musliman? To onda nije nacija nego verska zajednica. Jer lepo je NJegoš još onomad govorio za Srbe "ne pita se ko se kako krsti, no čija mu krije krvca dušu, čije ga je ml'jeko zadojilo", pa smo tako imali (i imamo) i Srbe katolike i Srbe muslimane, a ima li Bošnjaka katolika, ili pravoslavaca?

DOZVOLJENO im je (Bogu pravde hvala) da u ovoj zemlji imaju i svoju himnu, da obeležavaju i "Dan bošnjačke nacionalne zastave" (koja se, opet, u suštini malo razlikuje od ratne zastave takozvane Armije BiH), da uče na svom jeziku, te uživaju sva druga moguća prava koja proističu iz našeg ustava i zakona na koje se pozivaju kad god im treba, ali koje ne poštuju kada treba da pokažu vernost državi u kojoj žive, ili u najmanju ruku solidarnost s narodom s kojim žive. Naravno, ne radi se ovde o svim Bošnjacima nego o onima koji slede sadašnji sastav BNV i njegovog osnivača i sivu eminenciju Sulejmana Ugljanina, čoveka kojem, inače, ne smetaju srpska himna ni zastava kada pod njom sedi u ministarskom kabinetu, ili kada polaže zakletvu u Skupštini Srbije. Ah, taj budžet!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)