FELJTON - FORMIRANJE GARDIJSKOG BATALJONA: Profesori srpske Temišvarske gimnazije pridružili se jedinicama vojske u Palestini

Nikola Stanković

25. 05. 2022. u 18:00

UREDBOM koju je kralj Petar II potpisao 26. maja, bio je izmenjen do tada važeći zakon o državljanstvu, ne bi li se stvorila zakonska osnova za uključivanje slovenačkih zarobljenika, italijanskih podanika u jugoslovensku vojsku. Prvi član Uredbe glasio je: „Svaki Srbin, Hrvat i Slovenac, stranog državljanstva, koji kao državljanin neprijateljskih zemalja dragovoljno stupi u vojnu silu Kraljevine Jugoslavije i položi zakletvu vernosti Kralju, stiče samim tim jugoslovensko državljanstvo.“

ФЕЉТОН - ФОРМИРАЊЕ ГАРДИЈСКОГ БАТАЉОНА: Професори  српске Темишварске гимназије придружили се јединицама војске у Палестини

Jugoslovenski oficiri u Palestini / Foto iz knjige "Jugoslovenska vojska van otadžbine"

Dušan Plenča, u svom kritičkom aparatu kao razlog što je ova, prva jedinica – još u nastajanju, dobila naziv „garda“ ili „gardijski bataljon“, navodi da je to učinjeno „da se zarobljenici lakše privuku u jugoslavenske vojne jedinice“. Iako je samo po sebi, uvrštavanje u redove jedne slobodne antiosovinske vojske, moglo biti primamljivo za neslobodne, bivše pripadnike jedne poražene armije, čini se da je D. Plenča aludirao da se stvarala predstava o formiranju jedne neboračke jedinice, koja će imati ulogu vojnog dekora i kao takva biti pogodno pribežište zarobljenicima. Kao verovatniji razlog za ovakav naziv jeste to što su jedinice kraljeve garde u međuratnom periodu činile elitne jedinice svih rodova vojske i važile za čuvara Krune i poretka, čiji se etos sastojao od dva podjednako važna činioca, jugoslovenske ideologije i lojalnosti vladarskom domu.

SAM gest formiranja prvo jedinica garde mogao je odavati poruku da je karakter države ostao nepromenjen, da je ona kao takva nastavila svoj život u inostranstvu, baštineći i boreći se za iste vrednosti. Svakako, u ovom smislu, gardijske jedinice vezivale su za svoje ime element prestiža.

Drugi rezervoar ljudstva činilo je osoblje diplomatsko-konzularnih predstavništava Kraljevine Jugoslavije u neutralnim zemljama, kao i svi državljani koji su se u tim zemljama zatekli u trenutku sloma svoje države. Jugoslovensko poslanstvo u Rumuniji u ovom pogledu obećavalo je najviše. Iz šifrovanog telegrama (Pov. br. 739) upućenog iz Ankare u Jerusalim 25. IV 1941. saznajemo brojno stanje potencijalnih obveznika vezanih za poslanstvo u Bukureštu. U jugoslovenskoj koloniji nalazilo se 19 rezervnih oficira, 5 podoficira i 893 obveznika. Većina obveznika bila je iz Vardarske banovine, za koje se verovalo da će se pozivu odazvati u neznatnom broju. Tražene su specifikacije koju vrstu obveznika upućivati za Carigrad. Odgovor ministra inostranih poslova Ninčića od 27. IV 1941. glasio je: „U obzir dolaze specijaliste – mehaničari i potpuno pouzdani.“ Iz Jerusalima je 18. V 1941. javljeno poslanstvu u Kairu da je osoblje poslanstva u Bukureštu, bez oficira sa 50 državljana stiglo u Carigrad. Ukupno 100 lica.

NADE položene u ovaj izvor vojnika, potpuno su splasnule. Kao činovnik poslanstva u Bukureštu, u gardu je stupio sin đenerala Simovića, Borivoje Simović. Izvesni broj profesora srpske Temišvarske gimnazije i srpskih osnovnih škola u Rumuniji povukao se zajedno sa poslanstvom. Đeneral Ilić nameravao je da mobiliše sve ove ljude, ali se sekretar poslanstva Kosta St. Pavlović umešao: „Ponovo sam potražio Jovanovića i govorio mu da se ti ljudi mogu mnogo korisnije da upotrebe. Najzad je, na njegovu intervenciju, Vlada donela odluku da ih sve zaposli u Propagandnom odseku.“

Šifrovani telegram iz Višija odaslat 13. maja 1941. primljen u Jerusalimu narednog dana obaveštavao je jugoslovensku vladu da je po ugovoru o primirju Francuska zabranila izlaz iz zemlje svim državljanima država koje su u ratu sa Nemačkom (od 18 do 45 godina starosti). „Ako bi uspeli pojedince prebaciti, molim izvestite me telegramom u kojem pravcu ih uputiti.“ Činovnici i osoblje diplomatsko-konzularnih predstavništava koji su se iz neprijateljskih zemalja ili pred neprijateljskim trupama morali sklanjati, postepeno su pristizali na Srednji i Bliski istok i uzimali učešće u zalaganjima emigrantskog aparata.

TREĆA kategorija ljudi predviđena za mobilizaciju jeste radnička emigracija. Ona se razlikuje od iseljeništva po tome što je njen kontakt sa novom sredinom bio skorijeg i nestalnijeg karaktera. Radilo se o ljudima koji su još uvek bili vezani za svoju državu i na privremenom, kraćem ili dužem, radu boravili u inostranstvu. Preko ministarstva inostranih poslova, ministar vazduhoplovstva i mornarice, đeneral Ilić, poslao je depešu jugoslovenskom otpravniku poslova u Teheranu 12. V 1941. godine: „Izvestite najhitnije koliko imate naših državljana koji nisu stariji od 40 godina, nisu opterećeni porodicom, a uz to su pouzdani i sposobni za vojsku.“

U ovoj depeši, kroz navedene tri stavke oličena su tri najveća problema pri regrutaciji ove kategorije ljudi. Sam status radničkih emigranata značio je da se radom u tuđini obezbeđuje porodica, merom mobilizacije porodice radnika ostale bi bez hranilaca, u navedenoj depeši stoga dolaze u obzir samo neoženjeni muškarci, što je znatno sužavalo spektar pri regrutaciji mogućih vojnih obveznika. Navedeni problemi biće u budućnosti delimično rešavani polumerama, ali će ostati aktuelni do kraja rata.

NAJSLIKOVITIJI primer ovakvih poteškoća jeste situacija sa organizacijom dobrovoljaca u Turskoj, gde je postojala brojna radnička emigracija. Još šestog aprila utvrđen je formular vojnog poziva i razaslat svim obveznicima u Ankari, koji su se morali javiti ambasadi. Generalni konzulat u Carigradu preduzeo je istovetne mere. Obveznici nisu mogli biti upućeni preko Bugarske i Rumunije, odakle su nacističke snage nadirale u Jugoslaviju, zato je u razgovoru sa grčkim vojnim izaslanikom razmatran plan transporta lađom preko Soluna, odakle bi dalje železnicom putovali do vardarske doline. Međutim, progresija rata predupredila je izvođenje ove zamisli. Bila je u opticaju i mogućnost da se preko Lerina obveznici upute u bitoljsku oblast, ako bi Nemci bili zaustavljeni u dolini Vardara. Ukupno se odazvalo pozivu 518 obveznika. Vojni izaslanik predložio je, preko engleskog kanala komunikacije, da se od obveznika iz Turske obrazuju posebne jedinice u Palestini. Osmog maja došlo je naređenje vojnom izaslaniku da dolaze u obzir samo neoženjeni muškarci, do 40 godina starosti i pouzdani. Neoženjenih u Turskoj bilo je 214. Naknadnim pregledom utvrđeno je da neki nisu sposobni, neki su se u međuvremenu oženili, tako da je lični poziv upućen za 158 obveznika, 12 u Ankari i 146 u Carigradu.

OKUPLJANJE U PALESTINSKIM LOGORIMA

U TELEGRAMU od 15. aprila vojni izaslanik je predlagao „da se svi obveznici iz Turske, Irana, Palestine i Egipta prikupe u Palestini u logorima u kojima su bile čehoslovačke i poljske trupe“. Đeneral Ilić, naredio je da se pregledaju obveznici do 40 godina i utvrdi sposobnost (30. aprila) što je već bilo izvršeno, ali su usled ovog naređenja pregledani ponovo 2. maja. Od 518 obveznika, popisano je svega 343 mlađih od 40 godina,uz upozorenje diplomatskih predstavnika da se više ne odugovlači, jer docnije pitanje može biti još teže. Ponuda turske vlade da se jugoslovenskoj ambasadi u ovu svrhu da zajam od 100.000 dolara na bazi jugoslovenskog depoa od 3.000.000 dolara u Turskoj propuštena je, jer se početkom maja još uvek nije znalo gde će se dobrovoljci prikupiti, naime još je bilo reči o Kanadi kao vojnom centru.

SUTRA: SUKOB DIPLOMATA I VOJNIKA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

ESTRADNI PENZIONERI: Ko preživljava, a ko prima 2.200 evra?