FELJTON - NAČINJANJE TITOVOG AUTORITETA: Sofija Loren na Brionima poklonila bika Josipu Brozu

Mirko Stamenković

20. 10. 2021. u 18:00

I JUČE, i danas, i sutra - mediji će uvek biti pod nečijom lupom. Cela mudrost i nije u tome da se neko iskrade i dopusti sebi "slobodu", već da ono što se čita sa stranica novina, što se vidi i čuje na ekranima, bude koliko god je moguće objektivno, bez uvreda, bez udvaranja bilo kome.

ФЕЉТОН - НАЧИЊАЊЕ ТИТОВОГ АУТОРИТЕТА: Софија Лорен на Брионима поклонила бика  Јосипу Брозу

Tito, Sofija Loren, Jovanka i Karlo Ponti, Foto arhiva "Borbe"

Dakle - ne izmišljati, već poštovati činjenice!

Jer, oni koji poseduju medije (vlasnici, korporacije, vlast) nikada ne odustaju niti od namere da ih kontrolišu i drže pod lupom, niti da uskraćuju slobodu izražavanja i mišljenja!

Već negde šezdesetih i početkom sedamdesetih "Novosti" su se suočile sa jednom novom pojavom. Naime, oni iz vrha države više nisu telefonirali i povišenim glasom pitali: a šta vi to tamo radite? Pratili su naš rad na perfidniji i manje uočljiv način. Kada smo poverovali da je i na naša vrata zakucala sloboda javne reči, počela su da se vraćaju ona "stara vremena"...

TRUDILI smo se da očuvamo tradiciju "Novosti" u svemu. Pre svega, u poštovanju istine i ljudskog dostojanstva. Ali, naišao je period u kome nam je trebalo vreme da se snađemo.

Nekad je bilo jasno - forumi su imali neograničenu vlast. A onda su stvari počele da se menjaju. Kao i ljudi. Vlast su lagano otimali. Činili su to i političari koji nisu hteli da stalno budu u senci Josipa Broza, a "demokratski" ih biramo čak i tajnim glasanjem!

Stane Dolanc je gađao direktno u "Novosti". Smislio je taktiku da nas po svaku cenu, makar i na sitnicama, optuži da, ni manje ni više, "načinjemo Brozov autoritet". Bio sam zbunjen kada sam prvi put posumnjao da stameni Stane Dolanc pokušava da se "obračunava unutar foruma" sa novinama. Bio je dovoljno jak i bez toga.

Ali Dolanc je zapravo rešio da se razračunava sa srpskim rukovodstvom, pa je odabrao da gađa novine. Činilo mu se da je to perfidnije.

KASNIJE sam doznao da se "Novosti" u dva navrata samo za dlaku nisu našle na optuženičkoj klupi. Iskusni "obaveštajac" je verovao da je našao efikasan način koji neće naići na otpor ostalih u Izvršnom birou - ako se pokaže kao branilac "lika i dela" Josipa Broza! Znatno kasnije sam saznao ko nas je tada spasavao.

Bilo je to sedamdesetih godina prošlog veka. Stalno smo se suočavali sa nekim primedbama, mada je, posle studentskog bunta u Beogradu i Maspoka u Hrvatskoj, nastupio "mirniji period". Mislim na opasnost da nas forumi stave "na dnevni red". Obično smo kasno saznavali o obračunima unutar najviših foruma, što i nije loše kada je reč o medijima, zar ne?

Neke situacije u "Novostima" nalikovale su scenama u niskobudžetnim trilerima. Stane Dolanc je smislio da sitnim udarcima stvori atmosferu antibrozovskog ostrašćenja u Srbiji, u medijima, ali i u srpskom rukovodstvu, i da tako otvori krupne "političke afere" protiv Srbije."Novosti" su mu pritom služile samo kao "šteta u prolazu".

KADA mi je Stevan Doronjski telefonom zatražio da mu pošaljem fotokopije vesti iz "Novosti" da je "Sofija Loren poklonila bika Josipu Brozu na Brionima", zaista me je čudilo što ga tako nešto uopšte interesuje.

Jedva sam našao tu vest. Bila je objavljena negde na zabavnim stranama. Uzeo sam isečak, i usput pitao urednika rubrike "Peta strana sveta" Branka Kekića otkud mu ta informacija. Rekao mi je da je dan ranije to objavila "Borba". Spakovao sam isečke iz "Borbe" i "Novosti, označio datume i sve poslao Doronjskom.

Slično se dogodilo i sa vešću o Nobelovoj nagradi. Naši ljudi su po Evropi lobirali da se ta nagrada dodeli Josipu Brozu. I tada, na sednici Izvršnog biroa CK SKJ 1970. godine, Dolanc i Doronjski su se našli u sličnoj "igri".

Oni koji su lobirali da Broz dobije Nobelovu nagradu krivca što mu ona nije dodeljena tražili su u medijima. Navodno, to se desilo jer su mediji pre vremena objavili da je Broz među kandidatima. Dolanc je "optuživao" "Novosti" da su one "provalile" vest.

Prevario se. I ovog puta je to bilo preneto iz "Borbe", koja je i zvanično bila list Federacije, a ne Srbije.

ZANIMLJIVO je kako su to međusobno rešavali Dolanc i Doronjski, obojica članovi Izvršnog biroa, i to na sastancima tog foruma - ne javno, ne dijalogom, već nekom vrstom mimikrije. O tome mi je znatno kasnije pričao Stevan Doronjski.

Dakle, na sastanku bi i Doronjski i Dolanc držali po jednu odvojenu fasciklu i u njima - iste isečke. Pitanje je bilo samo: ko će koje potegnuti. I to nas je spasavalo. Jer "Borba" je bila federalni list, a "Novosti", navodno, srpski.

Doronjski mi je kasnije otkrio da je znao da Dolanc u fascikli ima isečak iz "Novosti" i naslutio da je time hteo da "otvori aferu o Srbiji i medijima u njoj".

Ni u CK tajne nisu mogle da se sakriju. Drugog objašnjenja nema. Jer, da nije tako, otkud bi se Doronjski dosetio da u slučaju "poklona Sofije Loren" odigra igru tako što je svojoj sekretarici rekao da pred kraj sastanka unese koverat? Od mene je tražio da mu hitno dostavim isečke, i to u kovertima na kojima bi se jasno video logo "Novosti" . Za obaveštajca kalibra Dolanca to je bio više nego uočljiv znak da nešto nije uredu s njegovim ranije pripremljenim "argumentom". Zato je tada jednostavno spakovao svoju fasciklu i nije ni spomenuo medije u Srbiji.

OTPORNI NA SVE NASRTAJE

ŽIVOT je nametnuo potrebu da "Novosti" budu otporne na sve nasrtaje. Stoički smo to podnosili. Ali trebalo je preživeti one prve nalete, dok ne dobiješ šansu da izneseš i svoje argumente, dok se ne očeličiš na podmetanja. Bilo je to vreme kada mediji nailaze na oštar otpor u onim republikama koje su i inače verovale da zbog svog ekonomskog razvoja čine nešto "posebno" u tadašnjoj Jugoslaviji. Tamo je "partijski nacionalizam" već stekao "pravo građanstva"! Odista smo se trudili da budemo "neutralni". Pre svega, zbog izdanja, koja su se širila i dobijala na kvalitetu. Postajali smo isto toliko "republičke" novine kao i glasila tih republika, jer smo ih nadmašivali u tiražu. Bio je to uslov da nas čitaoci prihvate kao "svoje".

NESLAGANJA unutar rukovodstava nisu prolazila bez borbe, bez otpora, bez trzavica. I bez podmetanja. Mnogi su želeli da to prikriju od javnosti. "Novostima" to nije smetalo, naprotiv. Nateralo nas je da budemo oprezniji, da izbegavamo svaki sumnjiv nagoveštaj ma čega zbog čega bi nas mogli optužiti da smo "izašli iz senke Josipa Broza", ili nam osujetiti jačanje dopisničke i prodajne mreže. Trebalo je kvalifikovano pratiti šta se događa u republičkim centrima.

U tom periodu učinjeno je mnogo da ojačaju dopisništava u ondašnjem Titogradu, Sarajevu, Skoplju. Ali, odlučujuće je bilo stvaranje široke mreže mladih i ambicioznih dopisnika u manjim mestima.

Rasle su, međutim, i primedbe iz republičkih centara. Razvijao se sistem samoupravnog odlučivanja u velikim preduzećima, širila su se prava lokalnih uprava, ali time je, mimo svih želja ili namera političkih rukovodstava, rasla i potreba za slobodnijim informisanjem. "Novosti" su odavno prestale da budu samo list Beograda i okoline, pa i list Srbije, već su sve više dominantan dnevni list u najvećem delu Jugoslavije, osim u Sloveniji.

SUTRA: Nepredvidljiva volja gospodara

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)