FELJTON - ARMIJA DIGITALNIH LAŽOVA: Na internetu se nikada ne zna ko je sa druge strane ekrana

Viola Bakini i Mauricio Teskoni

06. 09. 2021. u 18:00

DAVNE 1993. godine, u vreme kada je internet tek počeo da se širi među privatnim korisnicima, Piter Stajner je u časopisu "NJujorker" objavio karikaturu koja se danas pominje na svakom informatičkom kursu.

ФЕЉТОН - АРМИЈА ДИГИТАЛНИХ ЛАЖОВА: На интернету се никада не зна ко је са друге стране екрана

MAMAC Početna stranica sajta Re:scam, Foto Arhiva

Na njoj su prikazana dva psa koja se gledaju u oči: jedan sedi na kancelarijskoj stolici, sa šapom na tastaturi kompjutera, a drugi na podu pored njega. Tekst ispod crteža glasi: "Na internetu niko ne zna da si pas". Autor je time otkrio gorku istinu da se na internetu nikada ne zna ko (ili šta) je sa druge strane ekrana. I sada, gotovo 30 godina kasnije, ova poruka je aktuelnija nego ikada. To su na sopstvenoj koži osetili preljubnici u potrazi za avanturama na sajtu "Ešli Medison", a to ponavljaju i stručnjaci za informatiku i informacionu bezbednost: mreže su preplavljene lažima. Nisu lažne samo vesti (čuvene fake news o kojima se toliko govori u vezi sa manipulisanjem javnim mnjenjem), već i osobe.

Iza lažnog korisnika može da se nalazi osoba koja se izdaje za neku drugu da bi sprovela određene radnje. NJene namere mogu da budu plemenite, poput promovisanja nekih prava, ali i nečasne, počev od klevetanja i proganjanja, pa sve do manipulisanja diskusijama. Ali kada se iza lažnog profila ne krije čovek već algoritam, kao što smo videli, govorimo o botu, izrazu koji danas, prema najšire prihvaćenoj definiciji, predstavlja softvere programirane da izvršavaju određene zadatke sa preciznim ciljem, kao i da analiziraju okolnosti i autonomno odlučuju o radnjama koje će preduzeti.

MA KOLIKO nam delovali drugačije od humanoida iz romana Ajzaka Asimova, svi ovi algoritmi su u suštini roboti. Ono što spaja fembotove sa čuvenog sajta za neverne muževe i rover Kjuriositi koji je poslat na Mars jeste činjenica da su ih ljudi stvorili da bi ostvarili neki cilj, kao što potvrđuje etimologija reči robot: taj termin je 1920. godine skovao praški pisac Karel Čapek i on potiče od češke reči robota, što znači "rob", "prinudni rad".

PODVALE U ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

OPŠTI termin kojim stručnjaci za sajber-bezbednost nazivaju slučaj prevare sa kreiranjem mnoštva identiteta, naloga ili profila u okviru neke onlajn usluge, poput lažnih saigrača bivšeg pokerskog čuda od deteta, jeste Sibil. To je ime jedne nesrećne studentkinje umetnosti sa Univerziteta Kolumbija koja je stvarno postojala i patila od disocijativnog poremećaja identiteta. Ona se borila sa 16 različitih osoba različitog životnog doba i psiholoških osobina. Pomenuti nalozi se ne koriste isključivo u svetu pokera: oni imaju široku primenu na sajtovima elektronske trgovine, pri čemu digitalne marionete pišu pozitivne komentare o nekom od lažnih naloga za prodaju, podižući njegov rejting.

Lažne zavodnice iz naše priče su bile četbotovi, odnosno botovi specijalizovani da učestvuju u razgovoru. Kao što ćemo u ovom feljtonu videti, postoji mnogo vrsta botova: reč je o jednom tako obimnom i raznolikom univerzumu, da čak i oni koji u njemu rade jedva uspevaju da dovedu u red definicije i klasifikacije, i to pogotovo u poslednje vreme, budući da je došlo do neverovatnog širenja ovog fenomena. U jednom novijem izveštaju dve velike kompanije iz sektora informatičke bezbednosti, uz nabrajanje drugih vrsta automatskih algoritama kojima se ovde nećemo baviti, 2018. godinu definišu kao "godinu u kojoj su botovi postali "mainstream". Postalo je nemoguće ignorisati ih od trenutka u kojem već više od 40% ukupne svetske aktivnosti na vebu ne obavljaju ljudska bića.

VEOMA je teško precizno klasifikovati botove, ali se ipak svi stručnjaci slažu oko jednog: oni se mogu podeliti u dve velike kategorije, a to su dobri i loši. U prvu kategoriju spadaju usluge poput INGVTerremoti, program koji prati zvanični sajt Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju, i u slučaju zemljotresa šalje automatske tvitove upozorenja. Ovoj kategoriji korisnih usluga koje ne skrivaju svoju veštačku prirodu pripada skoro polovina danas prisutnih botova na mrežama, dok drugu polovinu - koja odgovara jednoj petini ukupnog prometa na internetu - čine loši botovi, poput lažnih devojaka sa sajta "Ešli Medison" i generalno svih automatskih sistema čiji su glavni ciljevi prevara krađa podataka i kriminalne aktivnosti. Da bi uspeli u svojim namerama, zli botovi često glume da su stvarne osobe ili pak pokušavaju da sakriju sopstveni identitet. Jedan od primera loših botova su takozvani spambotovi, lažni korisnici neke društvene mreže koji čine sve da bi ostale korisnike (prave ljude) naterali da kliknu na linkove trećih platformi koje nude proizvode za prodaju. Ta aktivnost nije sama po sebi nelegalna, ali može da bude užasno napadna i neprijatna za onoga na koga je usmerena. Pored toga, sajtovi na koje nas botovi preusmeravaju ne predstavljaju uvek pouzdane kanale prodaje.

Postoji mogućnost da se dobri botovi upotrebe u borbi protiv loših: takav je Re:scam slučaj, četbot (ili preciznije mailbot) kreiran da oduzima vreme skamersima (scammers), odnosno onima koji naše sandučiće pune spamom. Usluga se aktivira jednostavnim slanjem spam-poruke: potom četbot odgovara prevarantu, praveći se da je stvarni korisnik, sa ciljem da ga natera da gubi vreme.

DAREN Vuds je bio jedan od najboljih svetskih igrača onlajn pokera . Stekao je izvesnu slavu još kao dugokosi dvadesetogodišnjak i već tada je mogao da računa na razne sponzore, da bi 2011. osvojio narukvicu "Svetske poker serije", najprestižniju nenovčanu nagradu u ovoj oblasti. O njegovim uspesima mora se govoriti u prošlom vremenu, budući da je Vudsu danas zabranjeno da pristupi stolovima za igru, bilo da se radi o stvarnim ili virtuelnim. To su navodi presude Vrhovnog suda u Šefildu, u Engleskoj, prema kojoj je osuđen na zatvorsku kaznu od petnaest meseci. Pored toga bio je dužan da platformama za igru i protivnicima plati odštetu u iznosu od milion funti. Bivši profesionalac je, naime, koristio niz lažnih korisničkih naloga koje je "smeštao" za svoj kartaški sto. Vuds je imao potpunu kontrolu nad tim digitalnim marionetama. Mogao je da vidi njihove karte i da ih natera da igraju u njegovu korist. Za takav slučaj igrači pokera koriste izraz collusion - vid prevare raširene i pre nego što je nastao internet, pri čemu bi jedan pokeraš potplatio drugog da mu otkrije sopstvene karte ili da se udruži sa njim i pomogne mu da pobedi.

VUDSOV sistem je bio veoma dobro zamišljen: lažni igrači su bili registrovani pomoću ličnih dokumenata stvarnih ljudi (nesvesnih da učestvuju u prevari) i delovalo je da su povezani sa različitih adresa i kompjutera. U slučajevima poput ovog platforma veoma teško može automatski da blokira prevaru. I zaista, prijavu su podneli njegovi saigrači jer su posumnjali u način na koji su se partije odvijale.

Vuds je osuđen 2015. godine, a od tada su legalne platforme za igru krenule u pravi krstaški rat protiv lažnih profila. Iz uprave jedne od najpoznatijih onlajn pokerskih soba na svetu nedavno je stiglo objašnjenje da njihovi sigurnosni protokoli mogu da otkriju 89% pokušaja dosluha, zahvaljujući zajedničkom naporu više od 240 zaposlenih na šest različitih lokacija širom sveta.

SUTRA: Lažnim botovima do bogatstva

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)